Izvaljeni u jarko žutim ležaljkama posetioci jedne od mnogobrojnih plaža na Siciliji gustirali su dane odmora. Neki udobno ne pomerajući se satima, a neki su tek prolazili kroz fazu adaptacije na pesak, ulje i vetar koji je mimo njihove volje okretao stranice knjiga i vijorio peškire. Naočare za sunce bile su mali protest spram mnogo jače volje Sunca koje je išlo ka zenitu i sve jače pržilo. Smeh je dopirao iz plićaka u kome su deca trčala po pesku i puštala ogromnog zmaja nesvesna da su atrakcija i za odrasle, umorne ili mrzovoljne da potrče ali dovoljno radoznale da okreću vrat za njima. Kokteli u svim bojama postavljeni na stočiću izmedju ležaljki završavali su na instagramu i fejsbuku brzinom proticanja godišnjeg odmora i prikupljali lajkove i divljenje za zasluženi relaks. Zajednička misao svih bila je “Radilo se za ovo. Crnčilo!”
Jupiter ih je posmatrao iz Lava i bio je pun sebe. Ovo je njegovo delo! Ovo su ljudi koji su se trudili i zaslužili ovakvo uživanje. Zanesen u svom fer-plej solipsizmu gde sam pita i sam odgovara neumorno, taman da stigne do čuvene formulacije koju njegovi miljenici lajfkoučevi širom sveta propagiraju da “Svako može biti imućan, samo ako se potrudi i veruje!” prekide mu se misao, a knedla zastade u grlu.

Momak od nekih tridesetak godina, išao je plažom. Bez peškira i standardne opreme, lagano je koračao dok su mi japanke uranjale u vreo pesak. Potpuno obučen po najvećoj vrućini teglio je na ledjima pun zeleni ranac, a oko vrata teški kožni kaiš od početka do kraja ispunjen nanizanim drvenim ogrlicama i narukvicama. Sve sa motivima Afrike. Prilazio je ljudima, nudeći im svoju robu i ako bi pokazali nezainteresovanost, mirno je nastavljao dalje. Nije insistirao. Skretao je pažnju svojom upadljivom pojavom koja bi mogla da se okarakteriše i kao nepripadajuća u mikrosvetu gde su svi poprilično razgolićeni i u horizontali, ali još i više svojom čvrsto ufrćkanom afro kosom koja je prkosila gravitaciji. Jedan par ga isprati pogledom i taman kada su pogledi mogli da im se razidju, žena ga pozva da pridje ne bi li pogledala narukvice.

“Kako su divne…” reče ne skrivajući iskreno oduševljenje. “Ovo je sve što mi je ostalo”, odgovori on. “Jutros me je polismen zaustavio na ulici i uzeo sve. Pokušao sam da mu objasnim da ja od toga živim, i da ako mi oduzme svu robu ja neću imati šta da jedem, ali on nije hteo da me sluša. He made me very angry, ali hvala bogu da sam uspeo da ostanem miran.”
“Vratio ti je?”
“Ne. Ovo sam uspeo da uzmem kada on nije gledao i da sakrijem u žbunu. Ostalo je zaplenio.”

Par se do tada već uneo u tu neprijatnu situaciju i taman kada su krenuli sa kritikom na račun policajca i sveopšte korupcije i gledanja kroz prste tamo gde bi zapravo trebalo više da rade svoj posao, on ih prekinu:

“Ne. Nekada je dobro da gubimo, jer život svakoga od nas nije poštedjen gubitaka. Neko izgubi mnogo para, neko izgubi dete, neko izgubi deo tela. Ali ako si ti u komadu, ceo, bez hendikepa, imaš ruke i noge, i dobar vid, i zdrav si – ti imaš mnogo. I još ako imaš… pa pokaza prstom na čelo u pravcu uma, ti onda stvarno imaš sve. Ja sam danas mogao da reagujem besno, ali nisam. Velika je to lekcija za mene, i ponosan sam na sebe zbog toga. Sačuvao sam svoje dostojanstvo. Ali je to velika lekcija i za njega. Zapamtite ovo, ako učiniš siromašnijeg od sebe ljutim, bog će ti dati još hiljadu razloga da ostaneš ljut. Ali ako učiniš siromašnog srećnim – daće ti hiljadu razloga da ostaneš srećan. Ja nisam ljut na policajca više. He made mistake, ali nije svestan i u tome je problem. Ljudi nisu svesni kada čine loše da ga čine.”

Priču su nastavili dok su se na ležaljci šarene sovice od drveta mešale sa lančićima i narukvicama koje se nose oko nadlaktice. Dok je vadio cigaretu da pripali, muškarac ga ponudi, na šta on reče: “Ne hvala, imam svoje.” Priča o dostojanstvu koje je kako reče, izgradio boreći se godinama, sa ovim odgovorm kao da je dobila svoj naslov. “Hvala, imam svoje”… 

Grupisana medju svim tim drangulijama šarenela se masivna veza od žutih, jarko crvenih i zelenih plastičnih perlica. Bilo je očigledno da ne pripada asortimanu koji je 100% od drveta. No ipak, žena podje rukom, a on joj ih pruži i reče kroz osmeh nešto tiše, iako je sve vreme ton njegovog glasa bio odlučan i miran:
“Ovo ne prodajem. To je moja amajlija. To me čuva, jer to su boje moje zemlje. Senegala.”

Na rastanku im ponkloni tri drvene bubamarice. “It’s for the good luck!” I to je bio običaj zemlje koju je ostavio da bi dostojanstvo sačuvao i tokom leta na plažama Sicilije zaradio svakako više nego što bi imao priliku tamo odakle je.

Jupiter je i dalje ćutao. Odjednom, nedostajao mu je optimizam. Zanesena pozitivistička priča o tome da pravde ima za sve, i sreće i imućstva mu na mah zaliči mnogo više na propagandu u prazno. Jasno se videlo da mu kruna Lava sve manje prija i polako spada. Gotovo je jedva čekao da nabaci na sebe radničku uniformu Device 11. avgusta, da se izuje bos, da radi, da potrči u pogone i u rudnike, na pijace i na njive, da obiđe radnike vrednih i žuljevitih ruku, lepljive od znoja, da sretne đake pešake koji i danas postoje i te kako. Hrlio je ka Devici spreman na služenje u slavu savesti, morala i istinske pravde. Saturnov kvadrat koji će ostati sa njim sve do kraja avgusta ličio je na dugo putovanje ka razumu. Hvala ti bože što mogu da radim jer radom sebe činim zdravim. I to radom koji je i mentalni i fizički, koji služi i drugima. Što mogu da pomognem… pa dohvati krpu i prebaci je oko podlaktice, zgrabi prvi poslužavnik sa šanka na plaži i potrča da skupi čaše, isprazni pepeljare, pokupi papire i plastiku koju su posetioci tog dana za sobom ostavili. Mrštice i gnevne reči spram ljudskog nemara mu se spremiše u stav juriš ali u pravom trenutku ču svoj mudar um… Nema svrhe ljutiti se. Ne znaju šta rade. Pa više nego u meditaciji upade u zen sklanjajući papirić po papirić…

* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se! 

Saturn je sada baš tu. Na Škorpionsko-Strelčevskoj granici. I već dugo je tu. I biće neko vreme dok potpuno ne zagazi dublje u Strelčevske neuprte staze i ne utaba ih. Pustite mašti na volju, kolažom sam tek zagrebala po površini. Pa opet može biti dovoljan prikaz za početak.

* Njegov dalji prelazak u Strelca sve više će nam skretati pažnju na religiju, pitanje vere, pa iz arhive krstaških pohoda i istorijskih verskih ratova evo nas opet pred bitnim periodom gde već migracije postavljaju nova religijska pitanja, sumnje i strahove.

* Da li je krivica samo zakonska stvar? Njeno poreklo je ipak mnogo starije, dublje – religijsko. Ko je kriv? Kako biti (ostati) tolerantan ako prstom ukažu na vas. Da li smemo da se branimo? Kako ćemo se braniti ako nema ko da nas zastupa? Umemo li da sami sebe zastupamo? Koliko nam je duh hrabar i veliki? Duh mora biti sada doseldan sebi.

* Otvoreno nebo i razapeti šatori osim što podsećaju na aktuelnu sliku izbegličkih kampova, generalno je pretpostavka Saturna u Strelcu da je u prirodi najsigurnije, najhumanije. Priroda mora ostati humana. Kontakt sa njom podseća na čisto i religiozno biće koje se nada miru, ima volju za životom i ne želi nikome zlo. Šume i proplanci kao zadravstvene ustanove narednih par godina.

Jedno je sigurno: Ima nade. Ali samo pod uslovom da zadržimo humanost Strelca. Kompromisi, zbog materijalnih ličnih ciljeva – instant uzrokuju deficit ljudskog. Može li se ostati dosledan duhu? Ako duh izdamo gde nas to vodi? Šta je potencijalni prikaz Strelčevsko – Jarčevske granice koja sledi od 2018? Možemo li sada dok smo na teritoriji Slobode (ma kako apsurdno zvučalo) uraditi (ponašati se) kako je potrebno da izbegnemo kasnije moguće ropstvo? Jarac na granici nema potrebu za oružjem. Ni za žicom. Tu je ogromna siva zgrada i mlin koji melje. Ljudi u okovima, jer nisu umeli da na vreme odbace nepotrebno, već su mislili da mogu imati sve. Zato Jarčevski princip “ništa” može biti vrlo težak ako se na vreme na saberemo. Em što će u Jarcu tada zajedno sa Saturnom biti i Pluton.

O Saturnu u Strelcu pisala sam ovde: Saturn u Strelcu – Mudrost nomada

Nešto ste mrzovoljni? Nešto vam nije sve po meri? Dešava vam se ona situacija kada biste nešto – a ne znate šta? Ili vam se neka nedovoljnost svega sručila pred noge i ne pomera. Ono što trenutno dobijate od drugih kao da je nedovoljno, ono što dajete drugima kao da je nedovoljno, znate i sami da možete i više al’ ne da vam se… baš nekako nedostaje snaga. Kao da kaže.. ma nije dovoljno. Ma nije to to. Ma ne trudi se toliko, a i odakle ti entuzijazam sad kad si u minusu sa optimizmom, ako ne računamo onaj racionalni koji mantraš tek da bi sebe ubedio da je sve pod kontrolom… Ma trebalo bi možda ipak, ali ako može sutra… Zauzmi pozitivan stav, ostani pozitivan, nasmej se i idi ranije u krevet. Popali svetla, skučenost je u mraku, neka tiha jezica od koje se hladnoća uvlači pod kožu, neka zebnjica… A možda uopšte nemate osećaj ovog bestežinskog (p)lutanja bez uzemljenja i sa glavom u balonu? Možda vas ne trese mentalni vrtlog preteranog naboja, već ste super srećni i baš nešto ekstatično vrcate od uzbudjenja i energije? Zračite i sijate i bacate zrake kroz zrak, lemate negativu pogledom, prozivate depresiju osmehom i čik da vam neko pokvari raspoloženje?

Dobro de, ajde verujem vam…

Ali uvek malo više verujem starom proverenom principu na kom vekovima funkcioniše ovaj svet, a on glasi “Kako gore – tako dole.”
A gore nad našim glavama, Saturn i Neptun u kvadratu još od oktobra. Tu su naravno zbog našeg dobra. Godinu dana će se tako suočavati, jer ovde se suočavaju u borbi za prevlast dve istine. Jedna koja zna da je život težak, da traži rad, odricanja, doslednost, odgovornost, prihvatanja raznorazna, prerastanja i odrastanja, sazrevanja i preboljevanja, bol i tugu kao meleme koji vode ka zrelosti i jedna druga istina koja isto tako vekovima dobro zna da je iluzija – prvo zadovoljstvo koje upoznajemo u životu, da su snovi bogom dani za eskapizam od realnosti, da je vera čak i naivna bolja od svakog nihilizma i pogleda u beznadežno, da su bujna mašta i lažna nada pomogle više puta u patnji i nemoći, makar instant ako ne holistički, i da bez iluzija nijedna mladost pa ni odrastanje ne bi bilo tako jarko, bujno, uzbudljivo, moguće i svemoguće, hiperfantastično mesto na koje se rado sećanjima vraćamo.

Te dve istine, mudre i stare od kad je sveta i veka sada žele da jedna drugu prevladaju, da isključe, da jedna drugu pobede. I to sve liči na jednu gotovo smešnu scenu u kojoj se Isus i Buda nadmudruju i jedan drugog žele da osujete i ne toliko svoju veru koliko svoja uverenja o tome šta je čovek, šta je svet i šta je ovaj život iznesu kao konačnu istinu.

Pa jedan traži da se uroni u bol i patnju koja je večna, da se oseti svakim delom tela nemoć i slabost, da vaskrsnu oproštaj i prihvatanje, a drugi da se meditacijom i radošću koja je božanska a ne zemaljska nadidje sva patnja koja je zapravo iluzorna i posledica pogrešnih uverenja, a gde se nirvana otvara kao jedini ispravni put, kao jedina realnost van ove svetovne, zemaljske, materijalne u kojoj smo se zatekli.

Ovaj aspekt će biti aktuelan godinu dana – do novembra 2016. U tom svom kretanju nećemo ga uvek podjednako intenzivno osećati, ali meseci u kojima će svojom snagom moći čak da potpuno baci u senku ono što nam Mars, Venera ili Sunce pojedinačno donose i da sve oboji svojim pastelno apatičnim ili veselim ekstatičnim tonovima jesu: novembar 2015, jun 2016 i septembar 2016 – kada se ove dve planete budu nalazile u poziciji egzaktnog aspekta.

I mnogo je teško i mnogo je lako u isto vreme. Oni duhovniji sada su uzemljeni i više otvoreni da vide svoje odgovornosti i priznaju svoje greške, mane, ali i skloniji mrzi i osami sa opasnošću da skliznu u jedno stanje hibernacije gde potpuno odsustvuje iskrena radost i poletnost, optimizam i vedrina. Gde se lako sklizne čak i u preteranu samokritičnost, samopotcenjivanje, krivicu, traženju greške kod sebe (“nemoguće da nigde ne grešim”), a oni praktičniji više će se kačiti o Neptunove ljuljaške i tako ljuljati svesni da zemlju pod sobom uopšte ne osećaju i da ih i maleni povetarci a kamoli oluje mogu sada lako oduvati u trista različitih pravaca, zajedno sa nemirima i pomahnitalim leptirima u grudima i stomaku, no sve je bolje od bola, od slabosti.

I ko ume da kaže šta je ovde bolje, ne znam.. jer ja ne umem. Jer ovo su dve vere, dve bazične snage koje pokreću svet i nas, a koje sada žele da obezvrede jedna drugu. Pa ili isključujemo patnju i insistiramo na pozitivnom, optimalnom, ushićenom, ekstatičnom; ili isključujemo sve iluzije i nade pa realno realni prihvatamo sve “kako je – tako je”, ali sa svakim prihvatanjem po malo starimo, po malo neka senka pada na nas. Pa smo malo “sve mi je jedno” pa smo malo “to ili ništa drugo!” Pa smo malo previše umorni, ili smo malo previše u pasiji koja nas vozi dok ne popadamo s nogu. A baš tad, kad popadamo od ekstaze dočekuje nas realnost, i eto nas gde ležimo tako na patosu, prvo nam je udobno, baš prija, osmeh i dalje na licu, ali nam se ne ustaje.. još samo malo, al’ i dalje nam se ne ustaje. Osmeh odlazi, a pogled negde neodredjen, misao nestala i samo mi i ta tišina, jer i muzika je prestala, a mirišljavi štapić dogoreo, nema više stimulansa, ali ne da nam se da ustanemo i stanje vratimo na prošlo. Samo još malo da odležim.. prija.. nekako čudno prija. A malo i neugodno postaje, dovoljno neugodno da kada ustanemo to više nismo onaj mi od malo pre. To je sada neko drugi u nama ustao, i malo zdrhtao pomislivši na sutra, na život, na odgovornosti. 

A na drugoj strani, taman kad dotaknemo nogama dno jer smo se spustili do samih patosa, savili i poljubili pod sve tako na kolenima ne zato što nam se ljubio patos nego što je glava teška i vuče je gravitacija, i što telo boli a pod nudi idealni zagrljaj, e baš tu eto ekstaze i smeha i neke čudne misli koja daje nadu, jer je hvatamo iz budućnosti kao nešto što bi bilo moguće.

Pravi je ovo rolerkoster, ali sa lošim tehničarem tako da nam je svima malo muka posle vožnje, ali “tako je kako je” i odmah zatim “Jeeeeeeeeee! Ruke u vis!” I ovaj tranzit čak nije emotivni koliko je metafizičko – metapsihološki, kao jedna praiskonska snaga što u svakome čoveku živi bez obzira na zemlju, na profesiju, rasu, pol, horoskpski znak. A to je snaga stvaranja vere ni iz čega. I samo odgovor na pitanje “Šta je bilo starije? Da li patnja ili radost?” možda bi nam bio od pomoći, ali odgovora nema. Zato nam samo ostaje vera koju sami stvaramo od kada se rodimo, da jedino za šta se molimo jeste da posle muka i patnje uvek snagu za nove početke pune radosti imamo kao i da zbog radosti i sreće nikada ne zaboravimo na druge već da sa njima radost delimo, jer bez deljenja i poklanjanja radost je sama za sebe nekorisna.

____

* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se! 

Da ne bih dodavala update u samom tekstu, odlučila sam da ovaj drugi objavim kao zaseban tekst koji bi uz prethodni o Saturnu i Plutonu činio celinu i pokušaj da malo dublje objasnimo strah od smrti, strah od života i neminovnost živeljnja kao jedini vid ljudske borbe i aktivnog nalaženja životnog smisla.

Sinoć kasno, na Studiju B bila je repriza ‘Agape‘ – emisije za koju sam se već jasno i glasno izjasnila na više mesta da je biser televizijskog programa. Ali poenta je što baš sad, dakle baš na taj kvadrat Saturna i Plutona, od svih tema na svetu, Gajšek bira za gosta profesora Ljubomira Erića, poznatog psihoanalitičara, i temu “Strah od smrti”.  Svemir uvek radi kolektivno, a današnji čovek je u prilici da te ‘koincidencije’, podudaranja i primeti. Živimo svi svoje individualne horoskope, ali je mundana slika neba uvek pokazatelj šta se kod čovečanstva sa vremenom budi, dogadja, razvija… Pa u nekom smislu, baš ti nebeski aspekti mimo naših horoskopa su ‘tema’ za ovaj period, i hteli ne hteli – svima nama sada više nego inače kola ovaj pradavni strah, za koji mnogi veruju da je izvor svih strahova, iako prof. Erić kaže da on ne misli tako, ali i da Frojd nije mislio tako. Kada već pomenuh Frojda, priča Erić sinoć kako je sam Frojd od svoje 40-te godine imao strah od smrti jako izražen, koji se manifestovao i kao strah od putovanja, strah od nestajanja, od zaborava… da bi na kraju preminuo potpuno dostojanstveno, iako je decenijama svakodnevno morio sebe ovim strahom. Strah od zaborava je tajni razlog naše ambicije da za sobom ostavljamo tragove, knjige, filmove, gradjevine… Što je u čoveku više narcizma – to je ovaj strah jeziviji, i po Eriću upravo ljudi sa izraženim narcizmom ga imaju najpotentnijeg. Osim njih, jak strah od smrti razvija se kod svakoga ko je živeo u anksioznim porodicama, i imao takve anksiozne periode u životu – pune nesigurnosti, bespomoćnosti, ugroženosti…

Strah od smrti, strah od zaborava, strah od truljenja, raspadanja… kaže meni bliska osoba, “bojim se smrti, ali kada umrem, samo da prodje ona prva noć, posle će mi biti lakše…” Jasno je da svi delimo ovaj strah, jer mi sve dok smo živi u stvari smrt doživljavamo čulima, kostima, kožom… Mi tretiramo smrt kao bol, pa i u fantazijama kada o njoj mislimo, mi se brinemo kako će je naše ljudsko telo podneti, zemaljsko… “Pepeo – pepelu, prah – prahu…” a energija? Energiji.

Sinoćnju emisiju, prof. Erić je završio rečima, “Ko prihvati svoju smrtnost, on je spašen i tada čovek počinje da živi intenzivno život. A ako vam je problem da prihvatite svoju smrtnost, pomislite samo na to da za 100 godina niko od svih nas koji danas živimo više neće biti živ.”

Ovo je odlomak iz intervjua sa profesorom Erićem…

• Šta je zapravo strah i koliko on nama danas vlada?

– Strah je osnovna emocija u prisustvu opasnosti koja je pretnja telesnom i psihičkom integritetu osobe. To je normalna reakcija i doprinosi čovekovom prilagođavanju na date okolnosti i preživljavanju.
Za nas, psihijatre-psihoterapeute, mnogo je važnija anksioznost i strepnja, emocionalna reakcija bez prisustva uočljive opasnosti. Njen uzrok je iracionalan i nastaje zbog intrapsihičkih i interpersonalnih osujećenja ili konflikata. Naravno, ona nije normalna reakcija, jer uvek dovodi do različitog stepena osiromašenja kvaliteta življena, doživljavanja sreće i zadovoljstva.
U kojoj meri strah nama vlada u današnjem društvenom trenutku i okolnostima zavisi od toga kako svaka osoba pojedinačno doživljava te okolnosti kao ugrožavajuće. Naravno, tih ugrožavajućih situacija kod nas danas ima na pretek.

• Govoreći o agresivnosti, kažete da je ona „posledica izraženog osećanja nesigurnosti“. Ona je sve prisutnija u svakodnevnom životu, pa čak posta je i legitimna…

– Agresivnost je veoma često posledica osećanja nemoći i anksioznosti. U društvenom smislu, kada ne postoje vrednosni sistemi koje deli većina članova grupe ili naroda, dolazi do raznih polarizacija koje povećavaju opštu napetost i strah; prirodna posledica je agresivno ispoljavanje. U sadašnjem političkom i društvenom smislu ta polarizacija dostiže neviđene razmere: jedni su za Hag, drugi nisu, jedni su za evropsku Srbiju, drugi nisu, jedni bi da vode rat, drugi se toga užasavaju, itd. Kada se sve to sagleda kroz prizmu standarda i kvaliteta života prosečnog čoveka koji je, u izvesnom smislu, na najnižem mogućem nivou, onda je razumljivo zašto agresivnost caruje.

Profesor Erić je pored knjige “Strah od smrti”, objavio i “Rečnik straha”… Dalje u intervjuu, govori o tome…
U „Rečniku straha” objašnjena je delatnost brojnih naučnika i umetnika koji su kroz istoriju u svojim delima govorili o strahu. Među njima su Žan Delimo, Rene Dekart, Erih From, Kjerkegor, Albreht Direr, Lešek Kolakovski, Edvard Munk, ali najviše prostora dato je Frojdovim teorijama straha. Ljubomir Erić podseća na činjenicu da je Frojd u određenju straha napravio kopernikanski obrt i utro put za njegovo psihološko izučavanje. Mnogo toga što je Frojd tvrdio u svoje vreme nije se pokazalo kao tačno, ali je ostao zaključak da su njegova promišljanja i zapažanja o strahu postavila temelj dinamičke psihijatrije i psihoanalize.

• „Rečnik straha” sadrži i deo iz „Peščanika” Danila Kiša u kojem je strah doveden u vezu sa smrću. Postavlja se pitanje da li je svaki ljudski strah u osnovi iskonski strah od smrti?

-Kiš mi je lično priznao da je pišući „Peščanik” želeo verno da opiše strah, tako da bi ga i neko drugi prepoznao, a zatim dodao u šali – „da bi ga bolje lečio”. Strah od smrti je posebna tema i u „Rečniku straha” posvećena mu je velika pažnja. Postojalo je uverenje filozofa i pojedinih psihijatara da je strah od smrti osnova svih strahova. Međutim, Frojd je to porekao. Čudnovato je da je originalna Melani Klajn (engleski psihoanalitičar, jevrejsko-mađarskog porekla) tu ideju prihvatila, ali u sasvim drugom kontekstu. Ona je tvrdila da je strah od smrti razvojni fenomen, da nije nasledan i urođen, ali da se celokupan razvoj zasniva na stalnom suprotstavljanju tom osnovnom i primarnom strahu oličenom u nagonu smrti. Tvrdila je da se strah od smrti javlja kod osoba koje imaju nepovoljan razvoj, to jest objektni odnos sa roditeljima, pre svega sa majkom, ili su, pak, na neodgovorajući način vaspitavana, odbacivanjem ili prevelikom zaštitom.

• Istražujući strah u ovoj knjizi čitalac može da pronađe odrednicu „ljudi smrti”, koja je u objašnjenju dovedena u vezu sa ljudskom moći.

– Strah od smrti se veoma blisko povezuje sa psihologijom grupe, vođom, vlašću i moći. Postoje ljudi koji su tokom istorije svoju moć zloupotrebljavali toliko i na takav način da im naziv „ljudi smrti” veoma priliči.

• Pitanje koje se nameće nakon čitanja ove „abecede straha“ glasi: Koji je strah opasniji, strah od smrti ili strah od života?

– Strah od smrti i strah od života su dve strane iste medalje. Svaka ima svoje karakteristike i teško je reći šta je opasnije. U svakom slučaju to su najneprijatnija osećanja koja čovek uopšte može da doživi. Mnogi pacijenti koji su doživeli strah od smrti u sklopu napada panike tvrde da ništa gore u životu nisu iskusili i da bi radije umrli nego ponovo doživeli takvo stanje (strah od straha). S druge strane, strah od života sprečava ljude da svoje aktivnosti učine efektivnim i plodonosnim, takve osobe se vraćaju na nivo deteta koje ne sme da ostane samo u kući, da izađe iz nje, da se vozi javnim saobraćajem, razdvoji od važnih osoba, majke ili oca, da putuje.

• Koje su iskoristive i korisne strane osećanja straha?

– Određena količina straha neophodna je u svakodnevnom životu, ona koristi ljudima za prilagođavanje i razvoj. Bez straha ljudi ne bi umeli da osete opasnost koja preti njihovom telesnom i psihičkom integritetu. Čim je neki od vitalnih životnih interesa doveden u pitanje ili mu preti opasnost tu je strah da nas upozori, kao zvonce, koje poziva na akciju. Taj konstruktivni aspekt straha leži u osnovi ljudske kreativnosti uopšte, u formiranju društva, nauke, religije, filozofije i umetnosti. U „Rečniku” postoje odrednice o normalnom strahu i osobama, stvaraocima iz raznih oblasti umetnosti, koje su boreći se sa strahom ili viškom straha, stvarali velika dela. Da navedem samo naše književnike -Desnicu, Andrića, Kiša, kao i svetske slikare i vajare Van Goga, Munka, Đakometija, Klea i druge.

Strah je star koliko i čovek, ali je nauka o njemu tek danas doživela pravi bum. S razlogom. Jer, anksioznost i strah jedno su od obeležja moderne civilizacije, zasićene ratovima, kataklizmama, terorizmima, čije dejstvo i strah koji pobuđuju, zahvaljujući medijima, postaju planetarni.

Obe knjige prof. Ljubomira Erića objavio je “Arhipelag”.

The post Strah od smrti appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Iako je krajem oktobra prošle godine Saturn ušao u Vagu, 7. aprila (sutra) Saturn se privremeno vraća u Devicu. I šta da vam kažem… Možda je najbolje da se samo saturnovski ironično nasmejemo. Taman su ljudi malo počeli da se suočavaju sa krizom i ovom ne baš sjajnom situacijom u kojoj se nalazimo, da tu i tamo nalaze posao, da se više smeju a manje brinu oko detalja, da manje analiziraju.

The post Saturn se vraća u Devicu! appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Kako deluje Saturn, generalno?

Pa jesmo li shvatili da smo divni i stvarno normalni i stvatrno Ljudi tek onda kada smo zakrpljeni? I da nas baš to upravo čini jednakima. Sve te zakrpe koje se ne vide na našim dušama, srcima, u našim mislima, na našem egu koji je poput porcelanske vaze razbijene u paramparčad morao da se nekakvim kineskim lepkom sklapa ponovo u celinu. I da, naravno da nećemo više nikada biti isti. Saturn na svakih sedam i po godina od našeg rodjenja pa dalje, napravi jedan presek, ako to možemo tako da nazovemo, “preseče nas”, zalije cementom i stvrdne u nama sve ono što smo odbacili, potisnuli. Sledećih sedam ipo godina, ta stvrdnuta masa je razlog naših grčeva, svakom našem bolu, neprihvatanju, strahu. Onda sledeći put, za narednih sedam ipo godina, eto njega ponovo da učvrsti na već postojeće (što se napravilo od rodjenja pa do sedme godine) nove naslage. Zato su pubertetske godine (od četrnaeste naročito pa do dvadeset prve) godine kada tinejdžerski kompleksi pršte na sve strane, kada klice naših budućih ličnosti lagano niču na površini, a mlad čovek, još uvek nedovoljno razvijene svesti sve to ne primećuje, koliko njegova okolina. Medjutim, sa trećom fazom koja nastupa od te dvadeset prve pa dalje, čovek se lagano budi. Njegova svest zapravo. Pa počinje da se pita zbog čega je sve tako kako je, počinje da se zanima za sebe, da sebe proučava, preispituje, da traga za središtem bola u sebi ne bi li se oslobodio tereta koji nosi toliko dugo.

Problem je što to ne radimo svi. Ono što se takodje dešava je insisitiranje nekih osoba na tome da su OK dok u stvari drugi nisu OK. Takodje ima i onih koji taj deo lične higijene – taj najgori koji bih mogla bez greške da povežem kao sa čišćenjem kanalizacije, smatraju nepotrebnim. “Šta je bilo, bilo je, meni je dobro i bez tog psihološkog istraživanja” ili “Ja sam takav kakav sam” prepoznatljive su fraze kojima se ovi ljudi brane od mogućeg bola (i vrlo izvesnog, koje svako samospoznavanje nosi). Tako da od treće faze, a naročito od četvrte, koja počinje takozvanim Saturnovim povratkom negde oko 29. godine i traje do neke otprilike 36. mi smo dužni da ako nismo do tada, onda bar sada pogledamo direktno u ono što stvarno jesmo. Ono spolja sasvim sigurno nije prava slika – ni kod koga od nas.

Tako da kada ove dve malo zrelije faze dodju, sve zavisi od nas.. hoćemo li se osloboditi tih sedimentnih naslaga ličnih kompleksa, strahova, mehanizama koje smo sami izgradili i pustiti Saturna da sruši sve to, da vidimo to sve, da zaplačemo nad sobom i smrvimo u sopstvenim rukama do praha sav taj bol i neisplakane suze i nerealizovane ambicije – ili ćemo ga pustiti da kao glavni na gradilištu udari još jedan sloj cementa i sakrije od naših pogleda žrtve koje smo tamo kao u nekakvoj masovnoj grobnici sahranili: sve naše sujete, strahove, nerealizovane želje, neuzvraćene ljubavi, odbijanja, nevoljenja, komplekse.

Zato, ako dozvolimo sebi taj luksuz (verujte da je luksuz) pa zažmurimo, kao da nas se ne tiče zašto je sve tako kako je, možda nećemo ni primetiti kako se sa godinama (a naročito od 29-30. godine pa dalje) iza naših ledja podigla ogromna četvorospratna zgrada (po jedan sprat za svakih sedam ipo godina). I tek tada možda primetimo da nam sunca života nekako – nema.. Da se blistava svetlost jasnih planova, ozarenost uspehom i iskrena sreća davanja i primanja od drugih ljudi sve redje i sve manje promaljaju kroz eventualne pukotine gradnje. Zbog toga je Saturnov povratak – a to je tada u 29-oj i 30-oj godini života svakoga od nas, godina prve istinske zrelosti i za one koji nisu ranije razmišljali o tome, prva šansa da počnu da kopaju po sebi i ruše loše postavljene kodove (bagove). A ako jednom krenemo tim putem “kojim se redje ide”, nemoguće je da ikada više negiramo, da ne vidimo, da zažmurimo i ostanemo slepi, jer ta vrsta samospoznaje je oduvek bila (i biće još dugo) jedina istinska samospoznaja sebe i jedina koja pruža mogućnost da čovek postane stvarno zadovoljan sobom i životom koji živi. I zato ma koliko apsurdno zvučalo – samo preko Saturna se dolazi do sreće!

Pa ma gde da je Saturn, i u vašem horoskopu ili trenutno na nebu, shvatite – Saturn je prihvatio da se bavi onim najprljavijim u nama, najbolesnijim, najdevijantnijim, najodvratnijim, najviše iskomplekisranim, prestravljenim. I jedino kad smo slabi on nas uzdiže i spašava, pa tako i jedino onda kada čovek plače nad sobom, kada je čovek slab i na kolenima, potpuno bez snage, suočen sa ličnom patologijom, kada za svoje ambicije vidi da su promašaji, iluzije, da su laži, da je istina nešto od čega je bežao, kada je dovoljno hrabar da prizna sebi da je možda direktorski status (koji je usput i dobio) zapravo samo njegova neutaljena potreba da bude bliži ocu, da ga otac pohvali, da se divi svojim detetom što se nije dešavalo onda kada je trebalo. Ili možda da je pet stanova koje je kupio samo bila potreba da se nadomesti osećaj sigurnosti koji je u ranim godinama izgubljen, možda od porodice, možda od neuzvraćene ljubavi… To naravno da ne znači da je svako ko je uspešan to uradio iz nekog kompleksa, ali uvek jeste nešto u našim životima što smo stvroili, realizovali, dirigovano iz dubina podsvesti. Možda odabir zanimanja, odabir partnera, porodica, finansijski status, ili ste u zatvoru jer od detinjstva znate “da ste večiti krivac”. A šta u stvari dobijamo kada to detektujemo? Dobijamo priliku da shvatimo da nam to više stvarno nije potrebno. Od tridesete godine (Saturnov povratak), Saturn nas u stvari oslobadja. Do tada to je gotovo nemoguće. Ali od tridesete, možemo da život živimo po svom izboru, da se oslobodimo mehanizama koji su nas uputili na taj put. Zato se pitajte, zašto radite to što radite i na način na koji radite? Zašto imate vezu kakvu imate? Zašto nemate partnerski odnos? Zašto vam je odnos sa roditeljima takav kakav je? Zašto su vam prijatelji baš ti ljudi koji su pored vas? Zašto ste sami i bez prijatelja? I ne zaboravite da odgovori iz Ega, tipa “on je pametan, snalažljiv, vredan i zato ga volim” su čista racionalizacija, tj. nalaženje racionalnog objašnjenja za ono što nam se dešava, ali uvek tako da nam odgovor bude prihvatljiv. Zapravo, prihvatljiv našem egu. Da nije možda istina negde drugde, na primer, da niste sposobni da napravite novu konekciju pa se dvadeset godina družite sa istim ljudima ili zabavljate sa istom osobom? Da ste socijalno u stvari hendikepirana osoba, što dalje možda stvara kod vas potrebu da svakome nalazite manu, a zapravo egoistično obrazloženje zbog čega vam je bolje ovako. Kada budete potpuno spremni da ogoljenu istinu priznate sebi – Saturn će vas naučiti da se smejete. A da je to istina – znaćete po tome, što mora da zaboli! Ali se ne bojte, jer jedno Saturn voli i miluje naš sopstveni očaj. Tada, kada se to desi, očaj više nije očaj, već spoznaja i samim tim oslobadjanje i prava sloboda (i jedina).

21. Jula, Saturn je definitivno napustio Devicu (bar za narednih 29 godina) i ušao u znak Vage. Presvukao se. Iz radničkih odela, ulazi u fino, ispeglano i čisto. Oprao je svoje radničke, prljave i žuljevite ruke, namučene u ove dve i po godine – jer nema možda prljavijeg posla od onog koji je dat Saturnu da radi sa najprljavijim i najzapuštenijim, najodbačenijim delovima naših ličnosti. On radi na ljudima onako kako nijedna planeta nikada neće. On je mehaničar naše psihe, naših emocija, želja, potreba, a ovog puta dok je boravio u Devici od septembra 2007. pa sve do juče, najviše se zadržao u servisu naših kompleksa, strahova i nerealnih ambicija.

Saturn u Vagi

painting: “Couple” © Royce Deans
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika

A sada, kada je Saturn u Vagi, pažnja se prebacuje na partnerske odnose i generalno socijalne, javne odnose i teme. Upravo kroz druge ljude ćemo dobijati najbolju sliku o sebi. Ko smo, kakvi smo, čemu težimo. Sve veze i partnerstva jesu na udaru, ali ne svadjama i ljubomorama, već tako što ćemo sada dobiti pravu meru sebe. Možda je sad momenat da spustite svoje nerealne kriterijume zbog kojih ste sami ili zbog kojih nikako da nadjete nekoga dovoljno dobrog pa idete iz veze u vezu ili se lako hladite. Možda je momenat da stvari nazovete pravim imenom, i da shvatite recimo da nikada niste bili dovoljno hrabri da se vežete, da volite, da budete tu uvek za nekoga, da nikada niste ostavili prostora dovoljno za druge. A onda dalje se pitajte, zašto je to tako? Da li iz straha da ne budete ostavljeni i povredjeni, da li zato što prezirete pol koji vam je nametnut? Možda ste muškarac koji u stvari iskreno se gadi odnosa sa ženama, možda je vaša priroda homoseksualna? Priznajte sebi sve što smete za nivo svesti koji imate. A možda je nešto treće? Tragajte. Samo što još za ovakve stvari Google nije napravio software, niti će. Tu je čovek nezamenjiv. Zato Saturnov period svaki – bez obzira u kom znaku se nalazi vodjen je motom “To Dare” (usuditi se). I samo zato, nekima je nadam se već jasno šta ću upravo da napišem :), Saturn ima veze sa strahom.

I tačno je, biće razvoda, biće prekida dugih veza, ali i prihvatanja istine kako o nama tako i o partneru, pa gde bude moguće neke ljubavi će se i posle krize spasiti i opstati. Obratite pažnju samo koliko ćete se pretvoriti u sudiju i kritikovati, pronalaziti mane partnera, ne razmišljajući o tome da ste upravo rekli puno o sebi. Sve je u naredne dve i po godine dok Saturn bude šetao Vagom – ogledalo. U drugima ćete videti sebe i svoj strah. Možda ste mladi i prirodno ne žurite da se vezujete, ali će i ta mladalačka veza sada tražiti ozbiljnost, pa evo perioda kada će mladi više o životu, ljudima i sebi naučiti iz ljubavi (kao i svi mi) nego iz knjiga ili na fakultetima.

Saturn u Vagi će doneti sigurno:

• ljubavi opterećene krivicom (ljubav iz krivice, odgovornosti, tu su i zabranjene ljubavi, društveno nepodržane, sa zauzetima ili dosta mladjim, starijim osobama i slično…)
• ljubavi na silu, jednostrane uglavnom (“zašto me odbija? zašto me ne vli? zašto neće da odgovori?” i opsesivno ostajanje u tom stanju kao da na silu namećemo obavezu da nas voli baš taj koga mi volimo
• ljubavi na distancu (gde su partneri fizički nedostupni (kilometarska udaljenost na primer), a samim tim i emotivno nepristupačni jedno drugome u potpunosti, ali se i tu pitajte šta u vama ima potrebu (da ne kažem ambiciju) da izgradi takav odnos koji je polovičan, nepotpun, šta u vama veruje samo u takvu vrstu odnosa
• ljubavi opterećene sumnjom – “sumnjam u ljubav” u stvari ide iz straha od toga da će vreme uništiti ljubav ma koliko da joj je početak sjajan, pa je odavde najčešći oblik samoće ili izbora partnera koji će nam samo potvrditi ono što u stvari naše biće i hoće da potvrdi – da ljubav ne može da traje. Ovo je inicijator avantura, ili kada na putovanju poslednjeg dana sretnete “osobu svog života” i sa njom provedete samo jedan dan. Verujte, prizivali ste to svojom sumnjom.
• najteži oblik je sadomazohistički odnos koji Saturn u Vagi može da donese. Zanimljivo je da ma koliko se na prvu svi uvek sažale ili saosećaju sa mazohistom i onim koji trpi u vezi, ne sme se zaboraviti ona druga strana, partner koji muči hladnoćom, prevarama, brutalnim psihološkim maltretiranjima i povredjivanjem, jer je on u još većoj zavisnosti.

Još jednom vas podsećam na rečenicu Bleza Sandrara, koja glasi Ako je ljubav načelo života, onda je mazohizam princip svemira! I zato jedini savet je budite iskreni. Ako vas boli neka se vidi vaš bol. Ako ste srećni i zaljubljeni, neka se vidi vaša radost. Ne pretvarajte se u kamen, ne glumite hladnoću, jer to nije u našoj pravoj prirodi. Ono što mene raduje, jeste to što se sa Saturna u Devici koji je kao temu imao egzistenciju, preživljavanje, robovanje autoritetima, služenje, nezaposlenost, suočavanje sa patologijama, bolestima, truljenjem tema sada prebacuje na LJUBAV.

I možda nam bude jasno sada zašto je Saturn egzaltiran (potentan) kada je u znaku Vage. Možda bez patnje, čekanja, čežnje, mučenja, suza, vremena, ljubavnih grčeva i nema ljubavi? Možda je to jedini put do užitka, sladostrašća i radosti, kao što je trvdio Frojd. Biće da je tako…I ako me pitate, pa dobro, hoće li biti mogućnosti za ostvarivanje veza? I te kako! Ali samo tamo gde se zrelo i svesno ide stazom ljubavi. Ako je jedan partner previše svestan svega, svestan sebe, svojih mana, mana partnera i spreman sve to da voli i prihvata – ali drugi večito nalazi mane, kritikuje, gundja, hladi se, neće biti ljubavi koliko je potrebno iako odnos može i da traje i da opstane. Ali ako partneri prihvate sebe pa onda i partnera, ništa im ljudsko neće biti strano da vole, da upoznaju sebe u novim realcijama, i seksualnim i emotivnim. Jer, Saturn u Vagi je priča o spomeniku ljubavi izdignutom na onome što ljubav uistinu jeste. I čežnja, i nedostajanje, i bliskost, i prepoznavanje i različitost, i na kraju prihvatanje i moć, da volimo baš to tako drugačije od nas… jer mnogo je lako da volimo samo ono što već u sebi imamo. Kao što sam rekla u prošlom tekstu o Saturnu u Vagi (u okviru Godišnjeg horoskopa kada sam pisala),  uvek kada volimo samo ono što i sami imamo i što već kod sebe prepoznajemo, nije daleko od narcizma. Ali narcizam ostavimo deci, da ona vole iste igračke, ostavimo i tinejdžerima taj poslednji luksuz mladosti da vole i za sebe biraju da se zaljubljuju u one koji će hraniti njihove nejake idelae ili one koji vole istu muziku, filmove i slično. A mi, ako smo odrasli, pokažimo da možemo da volimo mnogo dublje od toga.

Prošli put sam vam za priču o Saturnu u Vagi kao muzičku ilustraciju stavila Joy Division i “Love Will Tear Us Apart”, sada slušamo Morrisseya a naziv pesme potpuna je astrološka simbolika Saturna u Vagi, “The more you ignore me, the closer I get”… Ljubav se sprema da nam pokaže sva svoja lica, koja se kriju u svakome od nas.

The post Saturn u Vagi appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Tekst pesme je u samom videu. Objašnjenje ispod videa.

Wear the grudge like a crown of negativity.
Calculate what we will or will not tolerate.
Desperate to control all and everything.
Unable to forgive your scarlet lettermen.

Clutch it like a cornerstone. Otherwise it all comes down.
Justify denials and grip ’em to the lonesome end.
Clutch it like a cornerstone. Otherwise it all comes down.
Terrified of being wrong. Ultimatum prison cell.

Saturn ascends, choose one or ten. Hang on or be humbled again.

Clutch it like a cornerstone. Otherwise it all comes down.
Justify denials and grip them to their lonesome end.
Saturn ascends, comes round again.
Saturn ascends, the one, the ten. Ignorant to the damage done.

Wear the grudge like a crown of negativity.
Calculate what you will or will not tolerate.
Desperate to control all and everything.
Unable to forgive your scarlet lettermen.

Wear the grudge like a crown. Desperate to control.
Unable to forgive. And sinking deeper.

Defining, confining, sinking deeper. Controlling, defining, and we’re sinking deeper.

Saturn comes back around to show you everything
Let’s you choose what you will not see and then
Drags you down like a stone or lifts you up again
Spits you out like a child, light and innocent.

Saturn comes back around. Lifts you up like a child or
Drags you down like a stone to
Consume you till you choose to let this go.
Choose to let this go.

Give away the stone. Let the oceans take and transmutate this cold and fated
anchor.
Give away the stone. Let the waters kiss and transmutate these leaden grudges
into gold.

Let go.

(Objašnjenje koje sledi je sa sajta songmeanings) Nisam prevodila, mislim da je dovoljno razumljivo,  i obratite pažnju na razvojni put Saturnovog uticaja, iako onaj ko je davao objašnjenje nije ga davao u astrološkom kontekstu već psihološkom. Od strahova, kompleksa, zidova i odbramebnih stavova do rušenja istih preko istog Saturna, u cilju slobode od samoga sebe.

“wear the grudge like a crown of negativity” (go ahead, put your grudge out where everyone can see it, let everyone know that you’re mad and that you want to be that way).
“calculate what we will and will not tolerate” (decide exactly what you want to get mad over that would make you hold a grudge. this way when it happens, you can keep putting that crown back on)
“desperate to control all and everything” (you don’t want to be on good terms. you WANT the grudge. if you can control the grudge, you can control the person you hold the grudge against.)
“unable to forgive your scarlet letterman” (although they know they’ve done wrong, you won’t forgive them under any circumstance)
“clutch it like a cornerstone, otherwise it all comes down” (clutch the grudge that you hold like a cornerstone, because you know if you don’t then the grudge dies. you don’t want that)
“justify denials and grip em to the lonesome end” (come up with excuses to continue holding the grudge, and stand by them until the end, even when everyone hates you for what you’re doing, hence lonesome)
“Terrified of being wrong, ultimatum prison cell” (you’re scared to death that someone can prove that you have no reason to hold a grudge. you worry about it so much you put yourself in your own little prison over it)
“unable to forgive and we’re sinking deeper” (you won’t forgive, and for this you’re slowly creating a larger grudge)
The grudge begins to define you, confine you, even control you.
Again to the Saturn reference for almost the rest of the song. Saying that Saturn, almost as if, takes over your body. He and you become one, you make the decisions Saturn chose. And not until you end the grudge will he quit tearing you apart.
Finally, Maynard (singer Tool) quit criticizing and simply tell them what they need to do.
“Give away the (corner)stone. Let the oceans take and transmute this cold and weighted anchor” (that was your grudge, holding you down). Give away the stone. Let the waters take and transmute these leaden (heavy burdensome) grudges into gold. LET GO. LET GO. LET GO. LET GO.
———————
Q: “…Choose one or ten…” – Every time I hear this song, I think of this part, and I cannot understand this?
A: I found out something that could relate to the “saturn ascends,choose one or ten” part of the song. if you look on the back cover of the salival set (the plastic part with the ten circles connected by lines) that is the “tree of life” which is the basis of all existance, according to Qabalists.
The first sphere is known as Kether and is the crown (top) of the tree. The Crown was attributed to Kether to illustrate the fact that it is beyond consciousness: The Crown is worn ABOVE the head. It is pure being; timeless; being totally devoid of form.
Ten is known as Malkuth and is sorta the opposite from Kether. Kether is one step away from existance, while Malkuth IS existance.Like its been brought up a few times, Saturn completes it’s orbit around 27-33 years. According to the Maynard, you are faced with the choice whether you want to exist or enter a new consciousness that is just beyond existance.

The post ‘The Grudge’ – Tool (Saturn u muzici) appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

The post Između DA i NE appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Ništa na silu. Jer, ne može se na silu biti srećan. Niti “pozitivan”. A naročito se u ova dva-tri dana ne može biti na silu ništa, a da talog istinskog dubokog lica u nama, naše naličje, onda kad makar na tren ostanemo sami ne ispliva na površinu. Vode su mutne, mulj se diže. Gorko je u stomaku, suze su bliže. Sloboda za suze je ovo, sloboda za urlik, jauk, glas iz donjeg stomaka što cvili, ječi, vrišti. Ovo je vrisak, a ne šapat. Ovo je grč koji traži isto slobodu kao i suze. Hoće grč da ga pustimo, da ga se ratosiljamo, al ne.. čovek stisao, zatočio grč i ne da! Kamen u stomaku, pa još jedan red kamenja sve do srca, pa podno grla. Nema više ni glasa. A Mars kao tasmanijski djavo zatvoren u kvadratnom metru od cigala preti režanjem. Zver je živa, besna, pomahnitala, spremna da ruši, spali, svemu označi kraj – saseče, iseče, amputira, ubije. Ali na silu. Samo na silu, tako da sakat iznutra na dalje “živi”. Sakatost sveopšta, osećajna obogaljenost Meseca. Zato se naliva alkoholom ovih dana, zato se ubija otrovima i otrovnim mislima, spaljuje i povredjuje što druge što sebe. Umesto da pripitomi tu zver. Umesto da pokaže nežnost, nesnagu – jednu apsolutnu slabost i prepuštanje. Umesto da se zamota kao beba i isplače. I povrati. Ovo je povraćanje. Ovo je zato i bulimija koliko i anoreksija. Ovo je povraćanje suza kada ih je toliko da plakanje nije dovoljno. Ovo je pucanje, overwhelming, razdražljivost, i ako smo nežni i pažljivi sa sobom i prema sebi, bićemo i prema drugima, a najpre i najbitnije – prema sebi i zagrliti svoj mulj. Ne inatiti se svom grču nego ga onako odvratnog, iskrivljenog strahom izljubiti. Ko je svestan ovoga – nije ni morao da čita, ko je prošao kanalizacijom i tamničarskim podrumima svoje duše i bića – isto nije morao ovo da čita. Ali je pročitao. A onaj ko treba, nije jer mu je dosadno. Nema on vremena za više od 140 karaktera osim ako nema cinizma, jeda, patologije. Njega zanima sada zlo, jer kompenzuje osvete koje je priželjkivao, jer i dalje pravdu traži za svoje primitivne i analne potrebe. On sad mašta kako će bivšem momku krenuti lose, nada se zlu da ga snadje čak kaže, “to je pravda”. Ali onaj ko ovo treba da pročita, a ne čita, sad se nada da će nekome krenuti po zlu jer je zaslužio. Čuo je neku strašnu vest i ushićeno rekao “Eto! Ima boga!” Bogom zove nesreću drugome. Mesec pada u Škorpionu. Tamni dobrota, crni duša, jed je prekriva. Ovo je astrosimbolički slika linča. Čovek na čoveka baca kamen. U glavu. Krv lipti. Kamen je krvav. Čovek je mrtav. Zlo je živo. Ovo je Zid plača u Jerusalimu i vojska okolo. Ovo je zapušena kanalizacija, ovo su poslovi za vodoinstalatere i hidro inžinjere. Mnogo je tela u rekama, mnogo je djubreta u cevima, mnogo smo se i dobro lagali niskim nagonima vodjeni. Ovo je i strah da kažete da vam je dobro. Strah da time što vam je dobro ne provocirate nečije zlo. Ovo je zapravo, astroslika sveta danas kakav je. Slika vašeg news feeda na facebooku. Slika svakog dnevnog izdanja tabloidne štampe. Ovo je siljenje u svakom smislu. Silovanje sebe, silovanje drugih. Al’ ovo je i odustajanje. Ovo je odustajanje da spašavate druge, da objašnjavate, da se borite za pravdu u svetu. Ovo je odustajanje od svega sem od svog zla u kome je seme Odgovornosti spram sebe i očekivanja od sebe i ljubavi za druge. Ovo je zato čupanje korova. Čišćenje kuće i bacanje djubreta. Ovo je čišćenje imenika, ali ne instinktivno “eliminatorski” poput plaćenih ubica, nego ne dirate imenik, al duša nema potrebu da neka druženja nastavi. Ovo je mali krug ljudi koji se prepoznaju jer su našli ono seme u sebi. I rade sa njim dalje, manipulišu škorpionski i alhemijski se raduju jer olovo postaje zlato, zlo postaje ljubav. Sve može. Kada se hoće, kada se razume koliko je važno. Do tada, crna hronika već piše novu stranu, ekseri se zakucavaju u tudja tela. Ovo su odgovorni dani, ono što jesmo – to ćemo ovih dana i biti. Trudimo se da budemo nežni prema svom zlu koji sada dodir ljubavi traži, kao Čovek Slon skriven ispod teške tkanine. Kada ga zavolite i pustite da vam sedne u krilo, desiće se i ova druga scena sa druge fotografije.

The post Mesec & Saturn & Mars u Škorpionu appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Već od 23. decembra, pa samim tim odmah na početku 2015. Saturn nas dostojanstveno dočekuje svojim prelaskom iz Škorpiona u Strelca. Iako nije najvažnije, molim vas da hodate, da pešačite, da razumete da on sad od svakog od nas očekuje da predjemo na nogama hiljade kilometara. Svakako me neće iznenaditi ako čujem da se trenda radi ili New Age lifestyle-a, ponovo pokreću hodočašća po svetu ili do manstira skrivenih po planinama i šumama, hramovima u dalekim zemljama. Već vidim i one koji će zarad kakvog muzičkog festivala, višednevnog dogadjaja na livadi i pod vedrim nebom negde u Amsterdamu ili Islandu krenuti malo stopom, malo vozom i najviše peške, i to u grupi ili solo sa rancem na ledjima. Kao da se neki Novi Hipi pokret vratio, samo se sad prozvao Gypsy, Trance, Sountering, Hiking, Boemski red Avanturista što piči po svetu i spava kod nekih nepoznatih ljudi koje prvi put sreće, ili hostelima, kampovima… – al jedno je sigurno – nesvesno nas sve Saturn sada tera na put. Tj, na Put. To nije putovanje da biste u inostranstvu pronašli kakav posao i dobar život. To je putovanje kao u gameboardu, više nivoa različitih iskustava, susreti sa novim potpuno neočekivano interesantnim ljudima, i zato slušajte šta imaju da vam kažu. Mudraci su sada oni koje srećete usput. Na putu, ili ste ih povezli sa sobom, ili je sedeo do vas na nekom peronu i rekao vam baš ono što vam je bilo potrebno da čujete pa da osetite kako vam se smisao downloaduje i reinstalira, a stopala bride – spremna da nastave dalje.

Vraćanje starim stazama, starim znanjima, intelektualnim autoritetima, knjigama koje su pisane godinama, kao Hadrijanovi memoari Margaret Jursenar (25 god), Jadnici Viktora Igoa (17 god) ili Prustova Potraga za izgubljenim vremenom (14 god)… Kaže Saturn – imaš svo vreme ovog sveta, ne žuri, ali se posveti. I kad pišeš, i kad čitaš, i ma šta da radiš. Knjige postaju ponovo aktuelne, biblioteke pune, knjižare idu ka dnu, jer su im kriterijumi pali pa se pretvaraju u restorane, a neke vraćaju staru slavu. Ovo je netolerancija duha spram prometa. Kvalitet VS Profit. Kazna za lakomost i nehaj. Za kič. Vraćanje ne samo knjigama, nego i pločama.
Ovo je vrhunski kvalitet zvučnih kutija, pojačala, gramofona, ovo su najskuplje opremljeni studiji, pa će i u tom pravcu sve više mladi da se regrutuju, bilo kao kompozitori, inžinjeri akustike ili didžejevi. Od umetnosti i muzike do nauke, sa oštrim skretanjima daleko od pragmatičnih poslova koji samo egzistencijalnom pribavljanju neophodnog služe, a ne i spoznaji, uvidima, idejama. A od nauka, najpre medicina, i sve što iz prirode ide (veterina, ekologija, šumarstva, meteorologija), generalno je ovo vraćanje prirodi, šumi, neprohodnim stazama i bogazama, suncu, kiši, munjama, snegu, vrućinama i smrzavanjima, potraga za skloništem od kakvog pljuska koja će vas zateći i u život vratiti više od ma kog ašrama. A potom su ovo nauke sve što se čovekom u metafizičko filozofskom smislu bave, od antropologije, arheologije i astrologije, do psihologije i religije. Ovo su i sve mape na svetu, mape voda, puteva, neba, astronomske efemeride i logaritamske tablice, seizmološke karte, okeanografski i geografski atlasi, kao i ucrtane karte, avanture, putovanja i čudno prijateljstvo sa Raspućinom Korta Maltzea koji je i stvoren iz Saturna u Strelcu Huga Pratta. Nova izdanja starih izdaja. Nove mape, a stare mape. National Geographic. Kosmos Carl Sagana. Čovek opet istražuje i okeane i neba, istražuje neupisana plemena i nove vrste leptira, kao da ga taj živi svet sada više zanima od mrtvog, materijalnog sazdanog u novcu. I Saturn nam sada kaže, ponesi što manje, za ovo putovanje sa mnom koje će trajati tri godine, ne treba ti puno. Ali čovek je zebne prirode, poneće isuviše i možda podeliti upsut. Ili neće – pa će krive kičme svu tu materiju od koje nije umeo da se odvoji nositi na ledjima i ostati tako iskrivljen jer bilo mu je teško da materiju baci. Kriva kičma, prsti krivi od grča što ne daju. Začepljeni vaskularni protoci jer nema protoka. Nema kruženja.

Tako da, druga lekcija važnija od pešačenja (ali svejedno, hodaj!) je: duhovni oprost sa Materijom. Oh, kakvo će čudo zadesiti ovaj svet kada shvati da i bez opsesivne pomame za materijom koju je donelo ovo doba može da živi. Ne potpuno, ne budite fatalisti.. ali realno, znate ono pitanje: idete na pusto ostrvo i možete da ponesete samo jednu stvar? Koju? Saturn vam postavlja sada to pitanje. Samo jedan zavežljačić. Ko ponese puno – kriva kičma, je l’ da, to smo shvatili.. A znam da ima i onih koji su već unapred sve živo podavali. Unapred platili kredit. Imam prijatelja, podavao čovek sve kada mu je Saturn iz Škorpiona namestio prinudnu selidbu, pa i meni dao dvd plejer, silne slike i fotelje i garderobu i gomilu stvari rasuo kojekude… Dao zanavek, napraviće ponovo.. zna, iako ga je vreme u saturnovskom maniru na momente baš tuklo i gazilo. Sada su svi takvi ovaj Saturn u Strelcu, primeri radog davanja, što će prvi na put krenuti ili u materiju od Strelca (Jupitera) ući, jer svetu se ne piše najbolje, bez posla ostaje sve više ljudi, gasi Pluton Uranove pogone u Ovnu, pa svet baš ovakve likove sad treba da pomažu. Sada je svaki čovek jedan maleni Crveni Krst, sigurno moralniji od ovog medjunarodnog. Davanje je najveća lekcija za vreme Saturna u Strelcu. Ko ima, taj daje. A ima svako ko za egzistencijalno ne brine. Zato se ne pitajte šta se ovo dešava pa vam svako malo neko traži 50 evra na zajam ili 1000 dinara, i zašto vas stalno cimaju da ih vozite, ili da im obezbedite negde smeštaj, pronadjete vezu za lekare il’ koliko toliko uljudne advokate? Pa zato što vama ništa od toga ne treba, zato traže od vas. Zdravi ste ne trebaju vam lekari, nemate ni muka sa zakonom, imate auto koji je takodje zdrav, a i redovna primanja. A ako ste od onih što nemaju – tražite! I od države, i preko suda, i od komšija i od familije. Uslov je – da stvarno nemate. Uslov za njih da vam ne daju – da već daju. Svako – ali bukvalno mislim svako sada mora i o drugome da brine.

Vidim gde se provlače mnoge kanalizacione kvazi dobronamerne sugestije smrdljivog porekla koje savetuju da Gledate samo sebe, da Mislite samo o sebi, da Ste sve zaslužili sami i Niste obavezni da pomažete drugima! Čak se pomoć smatra negde i slabošću. Lako je izmanipulisati svaki ego sa kompleksom superiornosti, i to je ono što se dešava. To je sasvim siguran put u depresiju u najboljem slučaju u nekoj bliskoj budućnosti kad ladje potonu i snovi se ne ostvare. Sebičnost i strah od gubitka materije kojom Strelac operira, jako se skupo plaća dok je Saturn u Strelcu jer ako je Strelac – Savest, onda je Saturn u Strelcu – Sud Savesti, u širim narodnim masama poznatiji kao Griža savesti i proganjanje savesti. Furije Savesti su opasne jer jure kroz san podjednako kao i na javi. Što ne platiš na mostu – platiš na ćupriji, važi samo kada je Saturn u Strelcu, ali radi ko podmazano. A na lutriji ćete dobiti neku solidnu sumu sada samo ako vam se inače sprema (a da niste znali) veliki neodložan novčani izdatak ili otkaz samo što nije usledio, a možda i dobijete pa sve date u dobrotvorne svrhe ili nekome kome treba više nego vama, kao da ste ostali bez razuma na ovo materijalno doba kad svi novac žele, al ne razumeju ljudi da što više sada čovek bude u Saturnu, više ima i zdravlja i novca i sreće i smislenog. Saturn u Strelcu je zid izmedju bogatstva i siromaštva, ovo je strah od siromašnih i prezir bogatih dok gledaju siromašne, kako izjavi pre neki dan neka engleska grofica “Siromašni nemaju šta da jedu jer ne znaju da kuvaju!”

Zato, što laganija obuća, što više hodanja, jedna knjiga nedeljno, pomaganje drugima i garancija savesti koja zna da dobro postoji samo zato što postoji zlo, i da jedna jaka plata je cena deset otkaza, i da svaka kupljena nova haljina je delo ruku neke osmogodišnje dece u Aziji, i da je ukusan hamburger nakon bioskopa rezultat masakra jedne farme. I tako dalje, u nedogled. Nema spasa ni za koga da potpuno bezgrešan bude. Jer makar ne jeli meso da biste spasili krave, makar kupovali haljinu samo od prijateljice koja od toga živi, vi doprinosite, ali ovaj svet u kome živimo tako je uredjen da van tog sistema nemoguće je opstati, osim ako ne stvorite svoj sistem – kao što će neki i uraditi u naredne tri godine. Otići iz velikih gradova na periferije, saditi svoje bašte i krojiti sebi odeću – što ih opet neće učiniti manje krivim zbog distanciranja od kolektivne odgovornosti. No svejedno, ko tako živi od nas, izolovano i daleko od onoga što život danas na planeti jeste? U gradu ko je, živi u sistemu gde drugačija pravila vladaju, i u tim pavilima vi treba da ste u mogućnosti da čujete svoju savest što vas sigurno neće spasiti da ne napravite grešku tu i tamo, pa da na greškama samo i učite. Da baš zbog neminovnosti grešaka iz praktičnog u duhovno bežite, jer savest je mirnija u jedne bibliotekarke nego bankarke koja danas treba da obavesti oca četvoro dece da mu oduzimaju stan. Savest je mirnija u jedne medicinske sestre što se svakodnevno brine o bolesnima nego u astrologa što naplati za savet koji će možda pomoći, a možda ne. Savest je mirnija u pekara nego kod cvećarke što ima lokal na Novom groblju. Savest je najmirnija kod onoga ko nema. Ko živi ne išteći, bez žudnje za bogatstvom ili slavom. Koji je svu večnost našao u zrnu peska (*). Od njih sad učimo. Oni su prohodali sve Puteve.

Nomad,
You are the keeper of the mystery in your hands

(Iron Maiden – The Nomad)

_____

(*) ceo citat: William Blake “To see a world in a grain of sand and heaven in a wild flower. Hold infinity in the palms of your hand and eternity in an hour.”

(**) imali, ili imaju Saturna u Strelcu: Hugo Pratt, Stanley Kubrick, Alejandro Jodorowsky, Hitchcock, Lars von Trier, Martin Luther King, Mahatma Gandhi, Che Guevara, Rasputin, Vladimir Lenin, Abraham Lincoln, Spinoza, Charles Darwin, Serge Gainsbourgh, Johnny Rotten, Maya Angelou, Chopin, Paganini, Dvoržak, Tchaikovsky, George Gershwin, Franz List, Ennio Morricone, Al Capone, Lucky Luciano, Grace Kelly, Ernest Hemingway, Gabriel Garcia Marquez, Jorge Luis Borhes, Federico Garcia Lorca, Andre Žid, Mišel Ulebek, Noam Čomski, Nabokov, Philip K. Dick, Ursula Le Guin, E. M. Remarque, John D. Rockefeller, Enzo Ferrari, Nick Cave, Bruce Dickinson, Andy Warhol, Steve Buscemi, Humphrey Bogart, Gary Oldman, Ana Ivanović, Novak Djoković, Rafael Nadal, Martina Navratilova, Rene Magrit, Paul Cezanne, Claude Monet, Henri Matisse,  MC Escher, Andy Warhol, Maria Montessori, Wilhelm Reich, Alfred Adler

(***) Ove možete pročitati i GODIŠNJI HOROSKOP ZA 2015 GODINU

The post Saturn u Strelcu – Mudrost nomada appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Venera samo što nije ušla u Raka i već lagano najavljuje to područje odmora, fieste, sklada, kada je ljubav na ceni, kada se samo intimnost i bliskost računaju, kada nam je drago što na svetu postoji “porodica” ili “sestra”, “majka”… kada introvertni postaju hrabriji da podele sa svetom svoja umeća, kada umetnici nisu kivni na svoj poziv koji im ne daje ni malo lako satisfakciju da rade baš ono štp vole, kada jednom rečju – svet i nije tako loše mesto za život.

Ali pre nego Veneru stvarno osetimo u svom sjaju (o njoj sam pisala na mom wallu više koga zanima), sledi nam nešto mnogo tvrdje, teže, izazovnije, pa i opakije. Nedelju dana teškog aspekta Marsa i Saturna. To je onaj san koji smo baš svi makar jednom sanjali – da se zaglavljujemo u nekoj pukotini, kakvom (obično mračnom) prolazu, ili visimo o kanapu koji puca, ili nas neko drži za ruku ali nas i ispušta, ili najčešće – trčimo, trčimo i trčimo ali u mestu.

Strah od pada, pucanja, zaglavljivanja, strah od stajanja. Jer, stajanje je smrt, a kretanje je život. Otuda je ovo svakako strah od kraja, od Stop, Stani, Nema više. Pa ko u inat koji ovde radi više nego ide, čovek baš na ovakve aspekte se kao lud kreće, ne staje. Vidno umoran, iscrpljen, izmučen, ne jede, ne spava, glavobolja, sve ga lomi, al’ on ne želi da stane. Naravno, neko ga cima, nešto kao da ga tera, nešto kao mora, ali uglavnom – on iz nesvesnog, svako dakle od nas, sada samo želi kretanje, jer jedno stop i eto nas u zemlji letargije, pasive i mrtvila sveopšteg. Ili možda ne? Ali nadjemo li se tamo, odatle dalje kako ko voli, neko ka depresiji, neko ka hejtu. Neko u destrukciju kompulsivnog opijanja ili jedenja, neko u konflikt sa celim svetom dok sve od sebe ne rastera.

Da se to ne bi dešavalo, tu sam danas da vas upozorim, i najavim vreme završetaka, zatvaranja, i da – stajanja. Mirovanja, koje uprkos arhetipskim kovanicama, nije samo “večni mir” i “rest in peace” ali da… to su nam na nesvesnom prve asocijacije.

Zato stani. Gledaj u jednu tačku, ali ako može bez meditacija koje su i te kako neki rad. Idem da meditiram ne znači ne raditi ništa. Idem da gledam seriju takodje je posao, i posao je sve što radimo u medjuvremenu: zalivamo cveće, režemo olovke, pakujemo čarape u fioku, prostiremo veš, peremo sudove, kuvamo kafu, zovemo mamu, čitamo knjigu, idemo na fejs, crtamo, prelistavamo štampu, brišemo prašinu, ponovo kuvamo kafu i peremo sudove, češemo se, ljuštimo krompir, čistimo frižider, podrum, tavan, garažu, peremo kosu, palimo cigaretu, pušimo je, pa je gasimo, pa tresemo pepeljaru, proveravamo račun u banci, gledamo drugu seriju, skidamo prevode, ispravljamo tepih da stoji po OCD zakonima ivicom paralelno sa ivicom kreveta, stružemo noktom mrljicu na prozoru, gledamo kroz prozor u tudje prozore, čekamo mail, učimo jezike, sredjujemo foldere na kompu, prebacujemo slike na komp, uploadujemo slike na fejs, punimo telefon, nameštamo krevet, tresemo jastuke, odgovaramo na pozive… i tako mislimo da ćemo prevariti to područje kada sve pada, staje, koje nas priprema na neizbežno i zove se smrt. Strah od smrti nas najviše tera da se krećemo. I besmisleno ako treba nešto radimo. Da odugovlačimo, da nikada nikada ne završavamo, jer to znači da nikada nikada nećemo umreti.

Ali kada na ovakve dane Marsa i Saturna u teškom aspektu opozicije insistiramo na radu, brzini, neka čudna, nesvakidašnja praznina se javlja, i kao da nalećemo na svet koji je stao. Kao u Zoni sumraka, svi su spori odjednom, svima treba tri puta da ponovim, ne znaju šta rade, kako su neodgovorni, kako su sebični, kako su…

I mislimo da je to tako, dok nas ne skrha ona praznina u kojoj žive sve naše tuge, bolovi i žaljenja. Pa shvatimo da smo slabi. Da ni u nama u stvari nema uvek puno te snage i brzine, spremnosti, već ako smo sada takvi, ne treba da zaboravimo da je ovaj svet pun tuge i loših vesti na svakodnevnom nivou, da se loše stvari dešavaju kao na lotou, nekad meni, nekad tebi, svi smo ih prošli, svi smo nekoga izgubili, svi smo nekada bili sami i bez rešenja i izlaza… Mladost je hirovita i ona za to ne mari, ali dodje onda prva zrelost kada se na svet drugačije gleda… samo zaboravimo kada se o nama ne radi.

I tome služi ovo vreme. Da ako smo već zdravi, srećni, dobro – razumemo da nisu svi to isto onda kada smo mi, i da dok besnimo jer je neko spor ili nerazuman, i nazivamo ga sebičnim, da smo možda mi od svih najsebičniji.

Zato vam od srca savetujem da posle ovog teksta pogledate i ovaj video:
https://youtu.be/D38S9o_6qnc

* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se! 

The post Perspektiva appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

[…Te voglio bene assai
ma tanto tanto bene sai
e’ una catena ormai
e scioglie il sangue dint’e vene sai.

…I love you so much;
so very much, you know.
It’s a bond, now,
you know, that thaws the blood in the veins.]

ko želi da čita uz muziku, predlog je:

Kako se vole Venera i Saturn?

Od ovih dana pa sve do 10. avgusta ovo dvoje su u kvadratu. Gledaju se pažnjom nepažnje, okrenuti ledjima jedno drugom. Ako nisu ledja, onda je neki zid susednih kancelarija, onda je distanca od xy kilometara, onda su rupe vremena iz kojih prošlost poput sadašnjosti curi, ali je ipak – prošlo. Onda je neki drugi univerzum. Onda je 4000 godina koje Drakula mora da živi da bi dočekao Minu, onda su paralelni svetovi u kojima žive Morgana i Dilan Dog, ali baš tog jutra bude se i čini im se da su zaljubljeni, da nekoga vole, samo ne znaju koga. Ali neko vas voli. Uprkos praznini. I ne pričam o porodici, prijateljima – o tešiteljskom “neko vas voli” ajde, ajde, nemoj biti na kraj srca. Pričam o ljubavi koja se spušta sada na planetu a može biti poptuno mistična. Obmotana gustim kalemima energije koju osećate jasno, koja vas uzbudjuje, koja ne znate odakle je došla i ko je šalje.. ali je tu. Može biti tuga kao da ste raskinuli ne znam kakvu ljubavnu priču, jer ne znamo mi kada nešto završavamo. Samo tako ta skrhanost i mi. Taj najednom osećaj praznine.

Prvi scenario

Venera je živa. U Lavu je, puna života, stremljenja, samouverena u svojoj lepoti ili duhu, no sasvim nekako svoja. Vlada scenom, vlada i privlači pažnju, reklo bi se gotovo popularna. Sija.
Saturn je u Škorpionu – dakle gotovo iznuren, izmrcvaren, mučan sebi samom, bolestan od padova i nemoći koja ga nadvladava. Ta nemoć su možda godine, a možda neuspesi koje je uspešno naredjao u proteklim mesecima. Možda bespomoćnost početka impotencije kod starijih, možda prolaznost i završetak stare slave. Pa težak postaje i zaslepljen a i zasenjen Venerom u punoj snazi i moći. On je mrzi. Istinski mrzi njenu moć, oteo bi je najradije i zauvek zaključao u nekoj jazbini da samo njemu bude sve to što jeste. On je tlačitelj i tamničar njene radosti. On je iscrpljuje i hoće da je umori, da oslabi njenu snagu, da slomi njen ponos. Zato unižava kako ume. Ljubomoran je. Posesivan. Slep od ljubavne nemoći, iskidan bolom koju mu nanosi njena moć, sloboda, lepota, i naročito – mladost. Zato kvari srećne momente, zato se ponaša rušilački. Ljubav umara, strast postaje gotovo siljenje. Svadje su česte, raskidi naporni i teški.

Drugi scenario

Upoznali su se poslednjeg dana na moru. Ili bilo gde. Ali poslednji dan, posle svih tih dana nanizanih poput prekovremene dosade, došao je dan u koji treba spakovati sve. I ushićenje i eros, i ljubav i strast i nežnost. I rastanak.
Ili: do ljubavi dolazi taman pre nego što će neko od njih na put, ili u drugi grad.

Treći scenario

Nije znala da ga i dalje voli. Onda ga je srela sa ženom, detetom.. ili je čula da se verio. Ili je čula da ima nekog koga voli. Nije znala da ono što su joj jednom rekli u horoskopu “da je ona ljubav njegovog života i da nijedna mu neće biti važna kao ona” možda i nije bila istina. Rvanje sa sujetom. Mučenje sa ponosom. Isto važi i za njega. Saznao je da bivša ljubav ima srećnu sadašnjicu. A imao je dobar plan. Mislio je da je sve ovo njihova igra u kojoj tako bez kontakta i dalje negde zajedno postoje, jer.. kako ga je samo obožavala. Kako je samo bila spremna da sve ostavi zbog njega, da mu se nadje uvek… a vidi je sad! Možda ipak da je okrene? Možda nije kasno? I ona misli isto.. “Samo da vidim kako će da reaguje kada me čuje?!” I taman da klikne na njegovo ime u imeniku, oseti svu nemoć sveta i strah od istine da neće čuti glas koji želi da je što pre vidi. Ali ipak da proba pa šta bude… stare ljubavi koje nisu imale dovoljno hrabrosti da kažu prave stvari u pravo vreme sada gutaju knedle i bore se sa sujetom, traže opravdanja i razloge zašto je možda ipak bolje ovako.

Četvrti scenario

Opraštanje od mladosti. Oko nje neka nova mlada bića, nova muzika, nove fore, novi načini. Nostalgično prija. Nostalgično i ubija. Sreća i tuga se smenjuju kao dan i noć. Vreme je za knjigu, solo šetnju, spavanje na vreme. A možda još samo ovu noć… i tu može lako doći do preterivanja u porocima, opijatima, načinima za koje više nema snage i od kojih se telo odavno oprostilo.

Peti scenario

To su oni koji se još nisu sreli. Koji su se možda nekada mimoišli, ili kao deca još letovali u istom gradu godinama. Jednom joj je dodao loptu, no neće se setiti toga čak i da se sretnu. Njen otac je nekada bio zaljubljen u sestru njegovog oca. Ili je on koji se vode gotovo boji rešio da krstari i na brodu je godinama nesvestan da čeka tu poslednju smenu, kada će se ukrcati ona. Šta ga je poslalo sa kraja sveta ka njoj, šta ju je probudilo noć pred polazak i oblivenu u znoju uplašilo pomišlju da se u ovu sobu, u ovaj grad nikada više ista vratiti neće. To su oni koji se traže svetom, gradovima i trgovima. Koji se energijom sudbine, karme ili nazovite je kako god hoćete, ali nekom praiskonskom zakletvom nikako ne predaju drugima već godinama. Prolaze ih i prelaze, odu iz svake veze pre nego i počne, kao da ne smeju da izdaju – samo ne znaju koga… E pa neki od takvih sa Venerama u 8. kući ili Škorpionu, sa Venerama u aspektima sa Saturnom ili Plutonom, u svojim horoskopima evo gde se sreću, no da li i ostaju zajedno? Svakako dovoljno za jedan život, pa ma koliko trajalo, jer mnogi na ovom svetu ni u trista ljubavi novih takvu okusiti neće. Kada se koža naježi pre nego što se ugledaju, kada izgovore iste rečenice u glas i kada je sve poznato odnekud, kao da su već milion godina bili zajedno i slušali jedno drugo kako dišu.

Šesti scenario

Za one koji su već dugo zajedno, uglavnom se ovakvi dani odnose na dešavanja oko njih. Brige oko posla ili puno posla, šta je s kućom, gde su deca, koliki su računi, kad stižu majstori, jesi li zakazao zubara? Koliko imamo para? Priča ide od egzistencije do obaveza iz minuta u minut. Brige oko svakodnevnog, i nešto manje vremena za relaks i intimnost. Zove ovaj, zove onaj, svi nešto traže, svakome nešto treba. Minimum vremena za sebe, za odnos. Raspravljanje u prazno oko nepotrebnih stvari. Sitnih stvari. Džangrizanje. Bolje je ćutati i u ćutanju odmarati. Negde će se pojaviti sebičluk, vade se digitroni – koliko je ko dao, koliko dobio. Ko je alav a ko je naivan? Željni svi blagougodnosti i romantike, željni nege i odmora, željni pažnje i poklona. Nezadovoljni jer nije dovoljno. Strast baš kad gosti dolaze. Baš kad se deca vrate sa puta. Baš kad majstori popravljaju krov. Baš kad mora da se krene na posao ili negde gde ne bi trebalo da se kasni. Ili će se zbog strasti zakasniti. A gosti možda malo duže čekati ispred vrata. Tek malo stida koji sada raspaljuje eros kao potencijalni blam, nešto što unižava. Za parove je ovo dobar period za potomstvo, za začeće i širenje porodice.

Inače….
Na putu povećati pažnju jer ovaj aspekt donosi potencijalno gubitak novca, pljačku, kradju, prevaru. Uvaljivanje bofl robe za mnogo para. Nesnalaženje u procenama. Gubljenje torba, nakita, ili uništavanje, kvarenje – polomljene skupe naočare, napukao zlatni prsten, ispao medaljon.. a neko je izgubio ili mu je ukradena ljubav.

Ovo su sve lokacije koje su stare, napuštene, datiraju iz nekih davnih vekova, svi zamkovi i stepenice na kojima se nešto strašno dogodilo nekada. Zato se jedna devojčica sada sapliće i pada baš na tim stepenicama gde se nekada davno davno neko ubio zbog nesrećne ljubavi, ili su je odatle odveli u naručje nekome koga nije htela. Ko je bio dosta stariji od nje. I baš tu na tom mestu iz svih tih kamenčuga starih, dok joj je brisala oguljena kolena, njena majka vidi cvetak. Jedan cvetak koji je našao put kroz kamen, kroz vekove.

Ovo je i trovanje zbog prljave vode ili voća koje nije dobro oprano. Ali zdravstveno, uglavnom su padovi, saplitanja, ukočenost vrata, ramena – kao poruka svemira “Ne osvrći se!” Hrabrost srca da se ide napred, da se ode. Da se ostavi. Da se napusti. Hrabrost da se odtuguje i da se u suzama sa osmehom raduje onome ka čemu ide iako ne zna tačno gde. Beznadje mladih devojaka što ne izgledaju kako bi htele, sumanute ideje i dijetama i festival kompleksa. Neurednost hormona, negde prva menstruacija, negde poslednja. Negde muka zbog nove ženske obaveze, negde patnja i opraštanje. Kod nešto starijih okupiranost udajom koje nema, decom koje nema. Kod još starijih, žudnja žudnja žudnja da bude željena, obožavana, na pijedastal stavljena kao Venera pa makar samo jednu noć.

Ovo su i otkazivanja/odlaganja veridbi, svadbi, krštenja, koncerata, turneja, slavlja, žurki, promocija. Refundacija i reklamacija robe.

A neko će možda sve ovo proći bez muke jer je već pristao na prihvatanje. Samo će ga vest o smrti učiteljice koja je bila fatalna za dečake onih dana, koja je ličila na filmske dive – beskrajno rastužiti. Prva ljubav zaborava nema.

The post Venera i Saturn – Longings longings longings… [do 10. avgusta] appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Izvaljeni u jarko žutim ležaljkama posetioci jedne od mnogobrojnih plaža na Siciliji gustirali su dane odmora. Neki udobno ne pomerajući se satima, a neki su tek prolazili kroz fazu adaptacije na pesak, ulje i vetar koji je mimo njihove volje okretao stranice knjiga i vijorio peškire. Naočare za sunce bile su mali protest spram mnogo jače volje Sunca koje je išlo ka zenitu i sve jače pržilo. Smeh je dopirao iz plićaka u kome su deca trčala po pesku i puštala ogromnog zmaja nesvesna da su atrakcija i za odrasle, umorne ili mrzovoljne da potrče ali dovoljno radoznale da okreću vrat za njima. Kokteli u svim bojama postavljeni na stočiću izmedju ležaljki završavali su na instagramu i fejsbuku brzinom proticanja godišnjeg odmora i prikupljali lajkove i divljenje za zasluženi relaks. Zajednička misao svih bila je “Radilo se za ovo. Crnčilo!”
Jupiter ih je posmatrao iz Lava i bio je pun sebe. Ovo je njegovo delo! Ovo su ljudi koji su se trudili i zaslužili ovakvo uživanje. Zanesen u svom fer-plej solipsizmu gde sam pita i sam odgovara neumorno, taman da stigne do čuvene formulacije koju njegovi miljenici lajfkoučevi širom sveta propagiraju da “Svako može biti imućan, samo ako se potrudi i veruje!” prekide mu se misao, a knedla zastade u grlu.

Momak od nekih tridesetak godina, išao je plažom. Bez peškira i standardne opreme, lagano je koračao dok su mi japanke uranjale u vreo pesak. Potpuno obučen po najvećoj vrućini teglio je na ledjima pun zeleni ranac, a oko vrata teški kožni kaiš od početka do kraja ispunjen nanizanim drvenim ogrlicama i narukvicama. Sve sa motivima Afrike. Prilazio je ljudima, nudeći im svoju robu i ako bi pokazali nezainteresovanost, mirno je nastavljao dalje. Nije insistirao. Skretao je pažnju svojom upadljivom pojavom koja bi mogla da se okarakteriše i kao nepripadajuća u mikrosvetu gde su svi poprilično razgolićeni i u horizontali, ali još i više svojom čvrsto ufrćkanom afro kosom koja je prkosila gravitaciji. Jedan par ga isprati pogledom i taman kada su pogledi mogli da im se razidju, žena ga pozva da pridje ne bi li pogledala narukvice.

“Kako su divne…” reče ne skrivajući iskreno oduševljenje. “Ovo je sve što mi je ostalo”, odgovori on. “Jutros me je polismen zaustavio na ulici i uzeo sve. Pokušao sam da mu objasnim da ja od toga živim, i da ako mi oduzme svu robu ja neću imati šta da jedem, ali on nije hteo da me sluša. He made me very angry, ali hvala bogu da sam uspeo da ostanem miran.”
“Vratio ti je?”
“Ne. Ovo sam uspeo da uzmem kada on nije gledao i da sakrijem u žbunu. Ostalo je zaplenio.”

Par se do tada već uneo u tu neprijatnu situaciju i taman kada su krenuli sa kritikom na račun policajca i sveopšte korupcije i gledanja kroz prste tamo gde bi zapravo trebalo više da rade svoj posao, on ih prekinu:

“Ne. Nekada je dobro da gubimo, jer život svakoga od nas nije poštedjen gubitaka. Neko izgubi mnogo para, neko izgubi dete, neko izgubi deo tela. Ali ako si ti u komadu, ceo, bez hendikepa, imaš ruke i noge, i dobar vid, i zdrav si – ti imaš mnogo. I još ako imaš… pa pokaza prstom na čelo u pravcu uma, ti onda stvarno imaš sve. Ja sam danas mogao da reagujem besno, ali nisam. Velika je to lekcija za mene, i ponosan sam na sebe zbog toga. Sačuvao sam svoje dostojanstvo. Ali je to velika lekcija i za njega. Zapamtite ovo, ako učiniš siromašnijeg od sebe ljutim, bog će ti dati još hiljadu razloga da ostaneš ljut. Ali ako učiniš siromašnog srećnim – daće ti hiljadu razloga da ostaneš srećan. Ja nisam ljut na policajca više. He made mistake, ali nije svestan i u tome je problem. Ljudi nisu svesni kada čine loše da ga čine.”

Priču su nastavili dok su se na ležaljci šarene sovice od drveta mešale sa lančićima i narukvicama koje se nose oko nadlaktice. Dok je vadio cigaretu da pripali, muškarac ga ponudi, na šta on reče: “Ne hvala, imam svoje.” Priča o dostojanstvu koje je kako reče, izgradio boreći se godinama, sa ovim odgovorm kao da je dobila svoj naslov. “Hvala, imam svoje”… 

Grupisana medju svim tim drangulijama šarenela se masivna veza od žutih, jarko crvenih i zelenih plastičnih perlica. Bilo je očigledno da ne pripada asortimanu koji je 100% od drveta. No ipak, žena podje rukom, a on joj ih pruži i reče kroz osmeh nešto tiše, iako je sve vreme ton njegovog glasa bio odlučan i miran:
“Ovo ne prodajem. To je moja amajlija. To me čuva, jer to su boje moje zemlje. Senegala.”

Na rastanku im ponkloni tri drvene bubamarice. “It’s for the good luck!” I to je bio običaj zemlje koju je ostavio da bi dostojanstvo sačuvao i tokom leta na plažama Sicilije zaradio svakako više nego što bi imao priliku tamo odakle je.

Jupiter je i dalje ćutao. Odjednom, nedostajao mu je optimizam. Zanesena pozitivistička priča o tome da pravde ima za sve, i sreće i imućstva mu na mah zaliči mnogo više na propagandu u prazno. Jasno se videlo da mu kruna Lava sve manje prija i polako spada. Gotovo je jedva čekao da nabaci na sebe radničku uniformu Device 11. avgusta, da se izuje bos, da radi, da potrči u pogone i u rudnike, na pijace i na njive, da obiđe radnike vrednih i žuljevitih ruku, lepljive od znoja, da sretne đake pešake koji i danas postoje i te kako. Hrlio je ka Devici spreman na služenje u slavu savesti, morala i istinske pravde. Saturnov kvadrat koji će ostati sa njim sve do kraja avgusta ličio je na dugo putovanje ka razumu. Hvala ti bože što mogu da radim jer radom sebe činim zdravim. I to radom koji je i mentalni i fizički, koji služi i drugima. Što mogu da pomognem… pa dohvati krpu i prebaci je oko podlaktice, zgrabi prvi poslužavnik sa šanka na plaži i potrča da skupi čaše, isprazni pepeljare, pokupi papire i plastiku koju su posetioci tog dana za sobom ostavili. Mrštice i gnevne reči spram ljudskog nemara mu se spremiše u stav juriš ali u pravom trenutku ču svoj mudar um… Nema svrhe ljutiti se. Ne znaju šta rade. Pa više nego u meditaciji upade u zen sklanjajući papirić po papirić…

* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se! 

The post Dugo putovanje ka razumu appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

I? Je l’ se vratila?
Kako ko, pa stara ljubav ili ona do kraja nerealizovana priča koju nam donosi retrog(r)adna Venera? Da li je poslao poruku, zakazao vidjanje, rekao sve ono što nije onda i da li si ti rekla ono što si imala spremno naizust, kao uzvišeno moralni monolog nekoga ko poštuje sebe, ko ne dozvoljava da ga drugi tretiraju kako im se hoće (može) i uzimaju olako.
A nije da se nisi pitala gde je, s’ kim je, a nije da se on nije pitao da li odlaziš na njegov facebook profil, gledaš li mu slike, pitaš li se koga sanja.. A nije da se niste iz prve onda prepoznali i da vam nije išlo.
Ma u jednom momentu mogli bi da se zakunete da je to bilo to, da ništa više ni manje vam od toga ne treba. Nosila si telefon sa sobom za svaki slučaj ako pozove baš dok pereš kosu, prevrtala ga u rukama, proveravala da li radi, a kada bi se on nakon pristojne pauze javio – glas ti je zvučao kao da te zove majstor da kaže da voda curi u potkrovlju i da će je isključiti na kratko dok to ne opravi. Poluzainteresovano, bez zračka sreće i iskre radosti, ili iznenadjeno i zbunjeno – kao da ti na ludu pamet ne bi palo njegovo ime. No najčešće sasvim suprotno – kao neko ko se toliklo ludo provodi i “…evo, baš sad idem na neki koktel, žurku, zezanje..” ostavljajući onoga sa druge strane smrvljenog. Za to vreme ni on nije sedeo skrštenih ruku. Zapratio te je iz svih kornera, saznao tvoja kretanja a sve lukavo i nenametljivo da slučajno neko ne pomisli da mu je stalo.

Ponos, koji ovde nema veze sa Suncem što nam ego greje, već sa strahom (Saturnom) koji nam trese kolena, pušta leptirove kamikaze po želucu i znoji dlanove, služio je da maskira stanje nemira i krajnje anksioznosti pa su otupljenost, nezainteresovanost, menjanje teme, disociranje, nerealna ekstaza i euforija bila poznata mesta u koja se uglavljuješ. I onda dodju ovi aspekti da nam prošetaju nebom, a kako gore – tako dole. Pa boli gore – boli i dole.

Jer, u zavisnosti od toga sa kojom se planetom Venera u tom svom kretanju u nazad sretne – takva se priča vrati. No Saturn je tu gotovo non stop ovog leta. Drži je na oku kao posesivni mučitelj što svaki znak njene snage i slobode vidi kao nov zadatak sebi da je dodatno izmrcvari, slomi. Zato je scenario iz prvog pasusa najčešći na Venerinom letnjem kanalu, taj film gledamo sa ko zna kojom reprizom, pa opet – kao da je prvi put.

Ma steglo se srce kao kaiš na pantalonama gladnih što se steže i steže, kao majka koja ništa iz tanjira ne baca, kao ekonomija što nas satire svojim merama štednje. A vidite, baš sve to i jeste koren ovog aspekta. Pa tako posle više desetljeća ili mnogo, mnogo više sa jedne trpeze koja je prazna u kući u kojoj su usta gladna, ili iz jednog logora, ili uslovljenog braka u koji se ušlo da bi se osigurao redovan obrok i tek samo to, završi se u jednoj ljubavnoj priči – gde neko uvek ostane gladan. No pre nego što oseti užas ljubavne gladi, on najpre dugo ostaje po malo gladan, uvek po malo, pa sve tako dok se ne navikne na kašičicu i mrvice. Doza stiže taman što se ljutit govor spremi, pa ajde još jedna šansa, možda će sad biti drugačije… no ne bude. Ali nešto drugo se zato promeni. Ta ljutnja i bes, taj gord i srdit stav svakog puta biva slabiji, neubedljiviji, sve više liči kao da ta druga šansa traje duže nego prva, treća duže nego druga… u svakom slučaju, prodje vreme a ta osoba i dalje neotpuštena iz vašeg života poput duha zarobljenog u nekoj kući ne nalazi izlaz, a sa njom ni vaše emocije, ni vaš strah.
Zato je ovo egzorcistički tranzit bez preterivanja, koji će odraditi onako kako delamo, i koliko smo strahu najpre sami u oči pogledali.

Strahu da tražimo ljubav koja nam je potrebna.

Jer, šta ako mi tražimo, a on onda zbriše?
Šta ako on traži a ona pomisli, “kakav manijak!”
Šta ako se zaprepasti i naljuti što smo takvu slobodu sebi dali.
Šta ako nas zbog toga kazni ili još gore.. počne da ucenjuje.

Verovali ili ne to je isti onaj strah naših baka koje nisu smele da traže još jedan krompir pa su ovaj što im je sledovao cepkale na deliće i jele malo po malo. To je isti onaj strah naših majki da traže bolji posao iako ga odavno zaslužuju, već su ostajale zahvalne na ma čemu kao da je od boga samog došlo. To je oduzimanje imanja dedi koji je pre toga imao dovoljno i bio srećan čovek, voleo da pevuši dok se licka pred ogledalom, a posle toga se više nikada nasmejao nije. To je svaka nesreća, rat, bolest, i najčešće nemaština koja je ukinula slast života, smeh satrla i naučila gen koji svako od nas ima negde da živi bez zadovoljstva. Da može i tako da se preživi. Bez istinske sreće. A ako si srećan, da možeš lako biti i nesrećan. Da sve to može “cap!” u jednom trenu da ode i onda povratka nema.

I onda tako posle ko zna koliko godina i decenija, sretnu se dvoje u strahu od gladi koju osećaju. Životinja je prva otvorila oči. Strast bude očigledna i u današnje doba (hvala bogu!) neinhibirana, pa životinja u njima zadovolji svoje prohteve. Setite se da pre pedesetak godina i manje, ni životinja nije bila zadovoljena. Stisnutih bedara oboje bi se pravili da se ništa ne dešava. No kako god, još nam je ostalo u toj evoluciji gena da i srce raskravimo (ko je pročitao “raskrvarimo” na njega se posebno odnosi), oslobodimo straha da će nam sreća biti oduzeta. Straha da ne smemo da kažemo koliko je ili ga volimo, nego po malo. Da ne ode. Da se ne uplaši. Da se lako ne zasiti.

Strah od sreće i te kako postoji, a šta je sreća nego zateći sebe ispunjenog srca, ispunjenih želja. Šta je sreća nego biti voljen, dobiti u ljubavi sve što nam treba, umeti tražiti ljubav i davati je slobodno. Tome upravo ovi Venerini retro dani u odnosu sa Saturnom služe. Da posmatramo sebe u vremenu. Kakvi smo sad po pitanju sreće, a kakvi smo bili pre? Ako smo pre bili slobodniji i iskreniji šta se onda to desilo pa smo izgubili spontanost i pretvorili sve u jedan veliki grč? A neko je i dalje isto tu gde je bio i pre. A neko je malo promislio i pričao sa drugima. Nekome su već prepisane šarene happy pills na stolu i u džepovima, održavaju otupljenost i inhibiraju emocije, sedativno dejstvo da zamrzne bol, baš kao i opijanje alkoholom i navala na poroke. Neptun se vazda Veneri raduje, ona hoće sve samo da ne vidi ono što je u njoj. Samo da zadrži svoje ideale, svoje savršene snove. Ima i onih koji su se malo umorili, pa im nekako svejedno. No ima i onih što su još prošli put kad ovo bi na nebu sve to pozavršavali pa sad zavaljeni u publici gotovo da se dosadjuju jer nemaju “unfinished business”. Gledaju šta se dešava njihovim bližnjima no nisu ni oni poštedjeni. Opsedaju ih bližnji i bližnje svojim ljubavnim dramama, traže savete, prijateljske terapije i mudrosti, ili prijateljsko savezništvo u diskreditovanju prestupnika ne bi li se otarasili tako zavisnosti. No na kraju će reći, “Ma ne.. Uopšte više ne mislim na njega kao pre!” A tri sata monologa prođe..

I tako, od gladi preko ekonomije do ljubavi, u mukama i čekanjima. No ne zna ona da dok proklinje njega koji se ne javlja proklinje onog sebičnog dedu što nije davao ćerkama nikada ništa, a on dok sebe muči dugim molitvama da mu je iz misli i srca zauvek sklone, ne zna da lik babin što zbog materije je morala da se preuda ili ode daleko a decu ostavi – sada hoće da skloni. Pa kao da spasa sem istinskog razumevanja za te duše pre nas što su grcale u bedi i morale da ogreznu u ukinutom od zadovoljstava životu i potpunoj samoći – drugog nema. Oprostiti njima je oprostiti sebi, videti njih je videti da njihov život nije nužno naš, ali razumeti stradalničko u njihovom činu bez moralnih prigovora tipa, “Nije morala, imala je izbora..” Neko od njih ko je bio prvi u tom nizu, baš nije imao izbora. To je bila nužnost za prilike u kojima su živeli. Ali izbor imaš ti. Traži ono što te čini srećnim, ili ostani i dalje gladan. Saturn i Venera su u ovom aspektu sve do 13. Septembra, s tim da se u septembru malo razilaze kako bi Venera sa Marsom ušla u odmeravanje i baš zato – to je prilika da budete slobodniji nego do sada. Osloboditi se stida i biti iskren i slobodan. Ali o njima više u sledećem tekstu.

________

* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se! 

The post Venera i Saturn – Strah od sreće appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Saturn je sada baš tu. Na Škorpionsko-Strelčevskoj granici. I već dugo je tu. I biće neko vreme dok potpuno ne zagazi dublje u Strelčevske neuprte staze i ne utaba ih. Pustite mašti na volju, kolažom sam tek zagrebala po površini. Pa opet može biti dovoljan prikaz za početak.

* Njegov dalji prelazak u Strelca sve više će nam skretati pažnju na religiju, pitanje vere, pa iz arhive krstaških pohoda i istorijskih verskih ratova evo nas opet pred bitnim periodom gde već migracije postavljaju nova religijska pitanja, sumnje i strahove.

* Da li je krivica samo zakonska stvar? Njeno poreklo je ipak mnogo starije, dublje – religijsko. Ko je kriv? Kako biti (ostati) tolerantan ako prstom ukažu na vas. Da li smemo da se branimo? Kako ćemo se braniti ako nema ko da nas zastupa? Umemo li da sami sebe zastupamo? Koliko nam je duh hrabar i veliki? Duh mora biti sada doseldan sebi.

* Otvoreno nebo i razapeti šatori osim što podsećaju na aktuelnu sliku izbegličkih kampova, generalno je pretpostavka Saturna u Strelcu da je u prirodi najsigurnije, najhumanije. Priroda mora ostati humana. Kontakt sa njom podseća na čisto i religiozno biće koje se nada miru, ima volju za životom i ne želi nikome zlo. Šume i proplanci kao zadravstvene ustanove narednih par godina.

Jedno je sigurno: Ima nade. Ali samo pod uslovom da zadržimo humanost Strelca. Kompromisi, zbog materijalnih ličnih ciljeva – instant uzrokuju deficit ljudskog. Može li se ostati dosledan duhu? Ako duh izdamo gde nas to vodi? Šta je potencijalni prikaz Strelčevsko – Jarčevske granice koja sledi od 2018? Možemo li sada dok smo na teritoriji Slobode (ma kako apsurdno zvučalo) uraditi (ponašati se) kako je potrebno da izbegnemo kasnije moguće ropstvo? Jarac na granici nema potrebu za oružjem. Ni za žicom. Tu je ogromna siva zgrada i mlin koji melje. Ljudi u okovima, jer nisu umeli da na vreme odbace nepotrebno, već su mislili da mogu imati sve. Zato Jarčevski princip “ništa” može biti vrlo težak ako se na vreme na saberemo. Em što će u Jarcu tada zajedno sa Saturnom biti i Pluton.

O Saturnu u Strelcu pisala sam ovde: Saturn u Strelcu – Mudrost nomada

The post Saturn na granici appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

ŠTA SVE MOŽEMO KADA JE SATURN U STRELCU?

A pravo da vam kažem, tu će biti još dugo, sve do početka 2018. godine.

Dok je Saturn u Strelcu možemo da se vratimo na obustavljene studije. Da skinemo prašinu sa indeksa, da na rasprodaji pronađemo polovne knjige iz kojih bi valjalo učiti, da se podsetimo pisanja rukom na papiru. Voli Saturn u Strelcu papir, baš kao drvo svako koje je umesto u peći ili parketu završilo u biblioteci. Kao drvo nekakve otmene sudbine da misiju posebnu ima, a ne samo efikasnost. Zato sada možemo i hoćemo još da učimo, pa bilo kroz školu ili sami, ali okružiti se ozbiljnom literaturom, akademskom, enciklopedijskim znanjima, zaroniti u dubine, i ono što već znamo podići nan eke nove visine.

Dok je Saturn u Strelcu možemo da se selimo. Poput svake čerge koja preko noći razapne jedan mali grad pun života pa se bez najave pokupi i ode, isto tako možemo ako želimo da se sad selimo, bilo u nove stanove, bilo iz sela u grad, bilo iz zemlje u neku drugu zemlju ili sa kontinenta na kontinent. On će nam dati svu potrebnu volju i entuzijazam onda kada je teško ili malo umorno da izdržimo i da se ne vraćamo tako lako, da idemo napred i dalje.

Dok je Saturn u Strelcu možemo dosta novca da imamo, više nego što smo imali do sada, ali samo pod jednim uslovom. A taj uslov je da nam taj novac dolazi da bi ga drugima dali. Jer koliko je para potrebno Saturnu u Strelcu? Pa, nikoliko. Baš ništa mu ne treba. Pa zato ima uvek dovoljno koliko je potrebno Njima. A ko su ti oni? Deca na primer sa svojim klavirima, sportovima, ekskurzijama. Pa onda svi oni kod kojih odemo, platimo i savet dobijemo ili seansu ili masažu ili neki smućkan eliksir. To su lekari, stomatolozi, advokati, majstori. I za njih ćemo morati da imamo. U “Njih” spada i naš auto, njegovo održavanje, i naravno kuća i njeno održavanje zvalo se kirija ili računi ili nova izolacija. Ali da bi imali za sve to kad dodje, morate da dajete i pre nego dodje drugima koji imaju manje, kojima je potrebno, partner, sestri, prijatelju. Jer, neki će sada imati i za njih, a neki neće imati dovoljno ni za sebe no imaće ove prve. Tako je kosmos zamislio, ali čovek se stalno mesijanski petlja i kvari harmoniju jednog reda. Pa onda dobije, cicija bude, sebično zadrži samo za sebe i čak pomisli – to je sve moje, ne znajući da nije dobio zbog sebe, već ga kosmos pripravlja da ima jer će mnogima baš oko njega biti potrebno. Pomaganje je suština Saturna u Strelcu. Kada nemaš novac, ti pomozi da se neko preseli, da završi studije, daj knjigu, uputi na kontakt koji pomaže, spremi večeru, plati kartu, doniraj sestričini časove baleta ili jezika, otvori flašu koju čuvaš za specijalne goste i budi specijalno zahvalan.

Dok je Saturn u Strelcu možemo da se pajtamo sa prirodom. Da je unesemo sad u kuću da nam gotovo drveće izraste ispred kuće ili u kući ono niže drvenasto bilje. Od paprika preko bonsai do bendžamina. Da se svi zainteresujemo za prirodu, botaniku, bilje i njene medicinske koristi i opet, budemo joj zahvalni. Da šetamo po brdima i palimo logorske vatre, da kampujemo i učimo da sami sebe isceljujemo, jer ovo je osnovna medicina i paket prve pomoći. Kako se dezinfikuje rana, kako se previja rame, kako se namešta zglob. I kako se pali logorska vatra, i kako se razapinje šator, kako se gradi kuća, diže krov, okopava zemlja, postavlja ograda, lemi i kalemi. Pa oko nas odjednom, iako to nije baš bio slučaj, sve neke kutije sa mastima i biljem, alati i uradi sam – uputstva i recepti “Kako se pravi… “

Dok je Saturn u Strelcu možemo da se vratimo nečemu što smo kao mladi radili. Može to biti neki hobi, a može biti i neki posao koji smo radili davno davno, pa mu se zainteresovani i uzbuđeni vraćamo. Negde nas ionako čeka susret sa tom prošlošću bilo u vidu osoba koje nas na to vreme sećaju, ili dok sredjujemo stan naletimo na neke svoje sveske, dnevnike, crteže, radove, planove, pohvale, diplome. Život nas je odveo od nekog raskršća na treću ili petu stranu, ali sada možemo da se vratimo i nešto od starog nastavimo.

I možda najvažnije od svega, dok je Saturn u Strelcu možemo da grešimo. Da tu i tamo ispadnemo glupi, nepismeni, uobraženi, nepravedni, nevaspitani, nezahvalni, gordi. Najviše gordi. A zašto? Baš zato da bi malo bar prestali da sudimo tako ostrašćeno i strogo onima koje vidimo kao glupe, nepismene, uobražene, nepravedne, nevaspitane, nezahvalne i gorde. Kad se nadjemo i mi u njihovom taboru, sve biva drugačije. Nekada će nam Saturn dati da u sred uloge sudije dok mašemo rukama i pričamo šta bismo mi kad bi bili neka vlast ili na njegovom mestu, da da vidimo ono što do tada nismo znali. Saturn u Strelcu je pozadinska priča. To je sudija koji ne može da osudi ni lopova kad sazna da je ukrao da bi prehranio troje dece. Ali dok to nije znao taman je bio spreman da zavede red, otpusti sa posla, i zato mnogi koji imaju Saturna u Strelcu a pravdom se bave, gledaju da šmugnu iz privatnih sporova u one više, gde se firme i države sude, tamo gde su kriminal i korupcija – jer bar tu je lako, tu su mahom krivi, pa iako postaje slavan sudija niko ne zna da zapravo ne bi više nikada mogao da kazni nekoga jer je zaboravio da ukuca parking, a kamoli nešto veće.

Dok je Saturn u Strelcu čita nam se Hese. Gledaju nam se stari filmovi, slušaju nam se ploče. Interesuje nas teologija, istorija, antropologija, etnologija, veterina i medicina. I psihijatrija. I geografija i klimatologija.

ŠTA NE MOŽEMO KADA JE SATURN U STRELCU?

Ne možemo da izmaknemo sudu Savesti.

Gandi koji je imao Saturna postavljenog u Strelcu, jednom je rekao: “Jedini tiranin kog priznajem na ovom svetu je onaj tihi glas u nama.” Če Gevara, takodje sa Saturnom u Strelcu, rekao je nešto slično: “Ja nisam oslobodilac. Oslobodioci ne postoje. Jedino čovek može sam sebe da oslobodi.” I ta sloboda je upravo sloboda mira savesti. Život u miru sa savešću je najmirniji makar se živelo u Angoli, Avganistanu. A “čovek i na giljotinu može ići slobodan i blažen”, govorio je Patrijarh Pavle. Blaženstvo i mir, postoje samo kada se živi u duhu sopstvene savesti. Negiranje njenog glasa i najčešće, njeno zagušivanje bukom racija koji nalazi opravdanja za Ego, koji upravlja žudnjama i lakomosti kao i pohlepom zbog koje smo svi po nekad sebični misleći samo na svoje dobro koje izmiče ili kom težimo, najčešće nas vodi greškama koje će kasnije u baš ovakvim tranzitima stizati na naplatu. Ta naplata nekada je kazna. Ta naplata nekada je patnja. Iskreno pokajanje. Ta naplata nekada je moliti nekoga da vam oprosti. Ili priznati da smo grešili. Ili dobiti meru za meru. No da bi to mogli moramo biti svim srcem na svojoj strani, na strani Duha. Jer to su situacije u kojima bukvalno moramo izneveriti svoj Ego na uštrb Duha. Ili, ostati u odbrani Ega na uštrb Duha i Savesti. Trećeg puta nema, a od ova dva nijedan nije lak, no samo jedan je ispravan.

Percepcija kojom znak Strelca promatra ovaj svet je daleko od praktične, ona u velikoj slici živi, u svim prošlim i budućim životima, živi u genetici koja pravi krugove oko nas svakodnevno iako ih ne vidimo, živi hronološki u našim životima baš kao i Saturn što uvek predstavlja hronologiju i put kom ona vodi. I iskreno, jedino što stvarno interesuje ovo jato Kentaura na nebu jeste da se očisti. Da put kojim do očišćenja dodje posle prenosi dalje kao nauk ili metod. Kao vrednost do koje je došao ne učenjem, već ličnim iskustvom. Koo no reče, samo na greškama se uči? Škola grešaka na kojima učimo, greške poput ispitnih predmeta koje sada traže analizu i nov metod kojim im pristupamo. Strelac je vatra koja pročišćava, to je reč koja spašava, to je postupak iskupljenja, priznanja koji umiruje. U starim vremenima kuća horoskopa koja odgovara Strelcu nosila je naziv Deus (Bog). Kuća Boga. Otuda danas povezanost Strelca sa religijom, filozofijama, ali mnogo više od toga to je biti stalno na ispitu ličnog morala, istinitosti, i naravno Savesti.
Uhvaćenost u mreži sopstvene savesti a ka mreži ćemo sami sebe da vodimo. Prizivamo je sad, želimo da se otkrijemo svi, da budemo istiniti i iskreni, no nikada kao sada nije nam bilo tako jasno da je upravo najtežena svetu biti istinit i iskren.

No uvek ima izuzetaka. Ima onih koji su savest zapečatili i koji patologijom vođeni sve više idu ka bezumlju i još većim grehovima. Knjiga koju je dobro pročitati sada je Pekićev roman “Kako upokojiti vampira” koji upravo čitam. To je roman o Saturnu u Strelcu. O dva puta. Iskupljenje ili ludilo psihe, gde čovek bez vere, duha i iskrenosti odlazi.

Druga stvar koju ne možete dok je Saturn u Strelcu – ne možete da ostanete bez stava, bez principa, neopredeljeni, bez ideologije, ideje, vere. Ako ste do sada bili na strani svih, moraćete da izaberete stranu. Za to će se već svet u kome živimo pobrinuti da vas pogura i da se i od vas čuje u šta verujete, šta osuđujete, u čemu ne popuštate. Neki će to činiti javno in a sav glas ponosno i prodorno, drugi možda tiho, u intimi i poverljivo. Ali budite spremni da će vas neko pitati u šta verujete i šta vam je važno. Pa počnite možda već sada da razmišljate o tome. To je ono standardno pitanje na koje odgovara svaka nova mis sveta. Šta želiš u svetu? Gandi je rekao “Budi promena koju želiš da vidiš”. A koju promenu želiš da vidiš? Moraš da znaš, jer znaš… i kad je jasno čuješ, sada si odgovoran i da je glasno kažeš.
Madonna – isto Saturn u Strelcu. Mislim da je svaki njen koncert pola muzički, a pola tek pozornica za njene jasne stavove, želje, uverenja, pozive. Saturn u Strelcu je preacher, ali samo onaj koji živi ono što propoveda, praktikuje.

Tu su i najvažnija pitanja koliko ste dogmatični, koliko ste oslobodili svoj um? Koliko i dalje verovanja društva su vaša lična uverenja? Koliko ste u strahu od sopstvene slobode? Ili se plašite i dalje božje kazne? Ili ste od onih koji u nju veruju još samo kada naš tim da trojku nakon nepravedne sudijske odluke? Sloboda u kavezu, kako bi to rekao Striković ili Pohvala ludosti Erazma Roterdamskog – takođe još dve knjige kao štivo za naredni period. Koliko ste hrabri da mislite na glas i kada svi misle drugačije? I kolko ste mirni sa sobom u trenutku kada ste tako hrabri. Eto, to je u stvari suština. Jer, čovek se ne rađa. Čovek se postaje.

Pored već spomenutih Saturna u Strelcu imaju/ili su imali: Alfred Hitchcock, Frederic Chopin, Andy Warhal, Gary Oldman, Edgar Allan Poe, Daniel Day Lewis, Al Capone, Tim Burton, Oscar Pistorius, Ernest Hemingway, Stanley Kubrick, Grigori Rasputin, Sid Vicious, Andrea Bocelli, Christopher Lambert, Maya Angelou, Rene Magritte, Charles Darwin, Vladimir Lenin, Nick Cave, Anne Frank, Rafael Nadal, Novak Djoković, Ana Ivanovic, Federico Garcia Lorca, Lucky Luciano, Ursula Le Guin, Claude Monet, Henri Matisse, Andy Garcia, Mišel Uelbek, Alehando Jodorovski, Franc List, Čajkovski, Gabriel Garcia Marquez, Horhe Luis Borhes, Lars Von Trier, Johnny Rotten, Fred Aster, Noam Čomski, Vladimir Nabokov, Baruh Spinoza, Andre Žid, Tamara Lempicka, Marija Montesori, Filip K Dik, Michael Jackson, Grace Kelly, Prince, Osama bin Laden, Ellen DeGeneres, Serge Gainsbourg, Lionel Messi, Steve Buschemi

___

* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se! 

The post ŠTA (NE)MOŽEMO KADA JE SATURN U STRELCU? appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Nešto ste mrzovoljni? Nešto vam nije sve po meri? Dešava vam se ona situacija kada biste nešto – a ne znate šta? Ili vam se neka nedovoljnost svega sručila pred noge i ne pomera. Ono što trenutno dobijate od drugih kao da je nedovoljno, ono što dajete drugima kao da je nedovoljno, znate i sami da možete i više al’ ne da vam se… baš nekako nedostaje snaga. Kao da kaže.. ma nije dovoljno. Ma nije to to. Ma ne trudi se toliko, a i odakle ti entuzijazam sad kad si u minusu sa optimizmom, ako ne računamo onaj racionalni koji mantraš tek da bi sebe ubedio da je sve pod kontrolom… Ma trebalo bi možda ipak, ali ako može sutra… Zauzmi pozitivan stav, ostani pozitivan, nasmej se i idi ranije u krevet. Popali svetla, skučenost je u mraku, neka tiha jezica od koje se hladnoća uvlači pod kožu, neka zebnjica… A možda uopšte nemate osećaj ovog bestežinskog (p)lutanja bez uzemljenja i sa glavom u balonu? Možda vas ne trese mentalni vrtlog preteranog naboja, već ste super srećni i baš nešto ekstatično vrcate od uzbudjenja i energije? Zračite i sijate i bacate zrake kroz zrak, lemate negativu pogledom, prozivate depresiju osmehom i čik da vam neko pokvari raspoloženje?

Dobro de, ajde verujem vam…

Ali uvek malo više verujem starom proverenom principu na kom vekovima funkcioniše ovaj svet, a on glasi “Kako gore – tako dole.”
A gore nad našim glavama, Saturn i Neptun u kvadratu još od oktobra. Tu su naravno zbog našeg dobra. Godinu dana će se tako suočavati, jer ovde se suočavaju u borbi za prevlast dve istine. Jedna koja zna da je život težak, da traži rad, odricanja, doslednost, odgovornost, prihvatanja raznorazna, prerastanja i odrastanja, sazrevanja i preboljevanja, bol i tugu kao meleme koji vode ka zrelosti i jedna druga istina koja isto tako vekovima dobro zna da je iluzija – prvo zadovoljstvo koje upoznajemo u životu, da su snovi bogom dani za eskapizam od realnosti, da je vera čak i naivna bolja od svakog nihilizma i pogleda u beznadežno, da su bujna mašta i lažna nada pomogle više puta u patnji i nemoći, makar instant ako ne holistički, i da bez iluzija nijedna mladost pa ni odrastanje ne bi bilo tako jarko, bujno, uzbudljivo, moguće i svemoguće, hiperfantastično mesto na koje se rado sećanjima vraćamo. Te dve istine, mudre i stare od kad je sveta i veka sada žele da jedna drugu prevladaju, da isključe, da jedna drugu pobede. I to sve liči na jednu gotovo smešnu scenu u kojoj se Isus i Buda nadmudruju i jedan drugog žele da osujete i ne toliko svoju veru koliko svoja uverenja o tome šta je čovek, šta je svet i šta je ovaj život iznesu kao konačnu istinu. Pa jedan traži da se uroni u bol i patnju koja je večna, da se oseti svakim delom tela nemoć i slabost, da vaskrsnu oproštaj i prihvatanje, a drugi da se meditacijom i radošću koja je božanska a ne zemaljska nadidje sva patnja koja je zapravo iluzorna i posledica pogrešnih uverenja, a gde se nirvana otvara kao jedini ispravni put, kao jedina realnost van ove svetovne, zemaljske, materijalne u kojoj smo se zatekli.

Ovaj aspekt će biti aktuelan godinu dana – do novembra 2016. U tom svom kretanju nećemo ga uvek podjednako intenzivno osećati, ali meseci u kojima će svojom snagom moći čak da potpuno baci u senku ono što nam Mars, Venera ili Sunce pojedinačno donose i da sve oboji svojim pastelno apatičnim ili veselim ekstatičnim tonovima jesu: novembar 2015, jun 2016 i septembar 2016 – kada se ove dve planete budu nalazile u poziciji egzaktnog aspekta.

I mnogo je teško i mnogo je lako u isto vreme. Oni duhovniji sada su uzemljeni i više otvoreni da vide svoje odgovornosti i priznaju svoje greške, mane, ali i skloniji mrzi i osami sa opasnošću da skliznu u jedno stanje hibernacije gde potpuno odsustvuje iskrena radost i poletnost, optimizam i vedrina. Gde se lako sklizne čak i u preteranu samokritičnost, samopotcenjivanje, krivicu, traženju greške kod sebe (“nemoguće da nigde ne grešim”), a oni praktičniji više će se kačiti o Neptunove ljuljaške i tako ljuljati svesni da zemlju pod sobom uopšte ne osećaju i da ih i maleni povetarci a kamoli oluje mogu sada lako oduvati u trista različitih pravaca, zajedno sa nemirima i pomahnitalim leptirima u grudima i stomaku, no sve je bolje od bola, od slabosti.

I ko ume da kaže šta je ovde bolje, ne znam.. jer ja ne umem. Jer ovo su dve vere, dve bazične snage koje pokreću svet i nas, a koje sada žele da obezvrede jedna drugu. Pa ili isključujemo patnju i insistiramo na pozitivnom, optimalnom, ushićenom, ekstatičnom; ili isključujemo sve iluzije i nade pa realno realni prihvatamo sve “kako je – tako je”, ali sa svakim prihvatanjem po malo starimo, po malo neka senka pada na nas. Pa smo malo “sve mi je jedno” pa smo malo “to ili ništa drugo!” Pa smo malo previše umorni, ili smo malo previše u pasiji koja nas vozi dok ne popadamo s nogu. A baš tad, kad popadamo od ekstaze dočekuje nas realnost, i eto nas gde ležimo tako na patosu, prvo nam je udobno, baš prija, osmeh i dalje na licu, ali nam se ne ustaje.. još samo malo, al’ i dalje nam se ne ustaje. Osmeh odlazi, a pogled negde neodredjen, misao nestala i samo mi i ta tišina, jer i muzika je prestala, a mirišljavi štapić dogoreo, nema više stimulansa, ali ne da nam se da ustanemo i stanje vratimo na prošlo. Samo još malo da odležim.. prija.. nekako čudno prija. A malo i neugodno postaje, dovoljno neugodno da kada ustanemo to više nismo onaj mi od malo pre. To je sada neko drugi u nama ustao, i malo zdrhtao pomislivši na sutra, na život, na odgovornosti. A na drugoj strani, taman kad dotaknemo nogama dno jer smo se spustili do samih patosa, savili i poljubili pod sve tako na kolenima ne zato što nam se ljubio patos nego što je glava teška i vuče je gravitacija, i što telo boli a pod nudi idealni zagrljaj, e baš tu eto ekstaze i smeha i neke čudne misli koja daje nadu, jer je hvatamo iz budućnosti kao nešto što bi bilo moguće.

Pravi je ovo rolerkoster, ali sa lošim tehničarem tako da nam je svima malo muka posle vožnje, ali “tako je kako je” i odmah zatim “Jeeeeeeeeee! Ruke u vis!” I ovaj tranzit čak nije emotivni koliko je metafizičko – metapsihološki, kao jedna praiskonska snaga što u svakome čoveku živi bez obzira na zemlju, na profesiju, rasu, pol, horoskpski znak. A to je snaga stvaranja vere ni iz čega. I samo odgovor na pitanje “Šta je bilo starije? Da li patnja ili radost?” možda bi nam bio od pomoći, ali odgovora nema. Zato nam samo ostaje vera koju sami stvaramo od kada se rodimo, da jedino za šta se molimo jeste da posle muka i patnje uvek snagu za nove početke pune radosti imamo kao i da zbog radosti i sreće nikada ne zaboravimo na druge već da sa njima radost delimo, jer bez deljenja i poklanjanja radost je sama za sebe nekorisna.

____

* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se! 

The post Rolerkoster appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Kvadrat Saturna i Neptuna na nebu koji je poprilično unepriličio ovu godinu nekom neobjašnjivom težinom koju osećamo povremeno u telu, povremeno u raspoloženju koje se manifestuje kao nagli pad iz euforije, ekstaze u depresiju, letargičnost i nezadovoljstvo i koji nas je dodatno usporio pa nam je za sve potrebno više vremena, te i ono što treba da ide brzo nekako se odugovlači – ponovo je u centru nebeskih zbivanja. Od juna pa do početka oktobra, dakle ukratko: tokom leta biće vodeći background za sve što nam se bude dešavalo.
Šta možemo da očekujemo?

Najpre ću reći da je ovom aspektu nekako po “osobinama” bliži jesenji period od letnjeg. S jeseni nam je izolacija prirodna pojava, nekako nam se baš i ne izlazi po hladnom vremenu, ućebali bismo se sa šoljom toplog čaja i uz neku knjigu i mirovali. I kao da bismo tada ovaj aspekt lakše pregurali. No leto je princip dinamike, princip Sunca i od nas zahteva pokret, dešavanja, konstantnu aktivnost, ambiciozno stremljenje životu, a sad kao da nam je neko vezao veliki kamen za zglob koji sve to čini težim. Možda još uvek ne znamo gde ćemo na odmor. Možda ćemo u poslednjem trenutku otići negde onako tek da odemo, bez oduševljenja zbog leta na koje smo navikli. Više u brigama zbog finansija, posla ili obaveza koje nas čekaju i koje bismo sada radije da skinemo sa vrata, mada je nemoguće da diktiramo tempo. Pa umesto da se radujemo odlazimo na put umorni i iscrpljeni željni pasivnog a ne aktivnog tempa. Otuda su porodične destinacije, sve što podseća na spa, jezera, planine aktuelnije ovog leta nego divlje, avanturističke destinacije.

Ono što je takodje važno da znamo, jeste da ovaj aspekt govori o ukidanju iluzija. Skidanje sa tripova, sa svega što nas je neko vreme (ili duže vreme) držalo u začaranom stanju koje nas je gonilo na jaku maštu, bujne vizije i lucidne ideje o budućnosti i životu koji želimo, možda ćemo ipak morati malo još da odložimo. Želje, snovi i mogućnosti sada su u kvadratu i upozoravaju da je bolje biti realan, sa nogama na zemlji, napraviti planove shodno realnom umesto da se ponašamo kao da sutra ne postoji, jer bi to sutra moglo da nas svojim i te kako postojanjem dobro opauči zbog nepromišljenosti, zanesenosti koja ima svoju cenu i iluzija.

Ko smo stvarno? Šta možemo stvarno sa svojim telom koje ima 20 ili 60 godina, svejedno, važno je da budemo svesni godina – jer ovaj aspekt jeste priča o otporu ka starenju – a starenje se dešava svima. I onaj sa 20 više nema 16, i onaj sa 40 više nema 30. Koliko godina imaš, da li znaš? Pita ovaj aspekt, a ako zaista veruješ da i dalje sve možeš, a ti probaj pa dok te krsta ne podsete na istinu, ili prednost mladjih ili nešto treće. Surovo ponekad može biti to suočavanje, no istinska vrednost koju donosi jeste bolja priprema za budućnost, prihvatanje godina, vremena i mogućnosti i planiranje shodno tome.

U ljubavnim prilikama ovo su više počeci nerealnih veza koje stimulišu partnere da izgube makar na kratko osećaj samoće, pogotovo tamo gde je samoća dugo bila pratilac. No pre ili kasnije, samo shodno tome koliko smo svesni sebe – zavisi da li će nas zateći duboko razočarenje (jer smo umislili i učitali u taj odnos mnogo više nego što je trebalo) ili tek brzo hladjenje i distance, gotovo kao da nam nije najjasnije kako smo se uopšte tu našli kada smo tako različiti po svemu.

Ovo je period kada bi čovek najradije da ne radi, da se naspava, pa gledajte da san čuvate zdravim. San je lekovit. Samoća je takodje lekovita, u smislu dnevno biti malo sam sa sobom, osetiti slabost i zadovoljstvo koje pružaju krevet i jastuk.

Još jedna gotovo mistična moć ovog aspekta jeste isceljivanje kroz molitve, meditacije, snove, ili na neki sličan način koji se zvanično ne prihvata ali se naučno ni ne dokučuje kako radi i funkcioniše – a zovemo ga “čudo”. U pogledu zdravlja ovo je zaista jedno “skidanje na suvo” ne samo sa iluzija koje sun am donosile zadovoljstvo svaki put kada bismo im se vraćali, pa sad moramo da ih otpustimo, već i od svega što truje telo. Zato očekujem dosta priče o ishrani u kojoj nema mesa, o ostavljanju cigareta, kafa, alkohola, i bilo kojih opijata. Ovo je vreme kada se doze smanjuju, kada se lekovi preskaču, odstoje, prodje im i rok – a u tom smislu proverite kućnu apoteku, sigurno ima što šta za pobacati upravo jer je prošao rok. Isto se odnosi i na hranu koja će se češće ubudjati, ukiseliti, pokvariti od stajanja, kao što i kafa stoji sada na stolu pola dana pa od taloga i masnoće stvara mučninu u stomaku.

Posebno se jak uticaj ovog aspekta može osetiti (oko – dan/dva gore dole) 20- 21. juna, 8-9. avgusta, 13-15. avgusta, 22-26. avgusta, 2-4. septembra, nakon čega bi trebalo da bude lakše.

Važno je da dok traje ostanemo pribrani, sa nogama na zemlji kako ne bi lako upadali u konfuziju, paniku a negde i paranoju. To što se u ovom periodu neki veliki planovi (a što veći tim pre) izjalove, nije zauvek. To je samo test kosmosa da li umemo da podnesemo poraze, gubitke, nemanje kontrole. I onoliko koliko smo u stanju da se prepustimo struji, da budemo “going with the flow” – to će se pre oblaci razići a ono što smo želeli desiti, mada opet kosmos pokazuje it u svoju duhovitu stranu, jer tada ćemo zateći sebe gotovo iznenadjene, kao da nam to što se dogodilo uošte nije bilo važno u tom trenutku. A i te kako jeste, samo smo ga pustili i prepustili….

____

* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se! 

The post COLD TURKEY (Kvadrat Saturna i Neptuna) appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Saturn je ipak najmoćnija planeta. Ne zato što to kažu astrolozi, već što kao i svemu ostalom, ljudi su ti koji nečemu daju moć, važnost. Pa Saturn čini se i dalje zauzima to prvo mesto bilo da ga čovek vidi kao dobročinitelja ili okorelog zlotvora. O njemu se najviše priča, on izaziva poštovanja ili strahopoštovanja od nas, njega se najviše pribojavamo, njegovi tranziti se nikada ne propuštaju. Pada mi na pamet jedna Ničeova misao koja bi išla kao Saturnov moto – ali koji su mu sami ljudi pripisali: “Neka me mrze – ali neka me se plaše!” Pa poput onih najstrožih profesora, teškog karaktera, nikada nasmejanih, što sa istim poker fejsom ulaze i izlaze iz kabineta i ne odstupaju od svojih principa, koje je nemoguće fascinirati, oduševiti, koji uvek prilaze svemu kao da su sve već videli tri hiljade puta – tako i Saturn na nebu kao da nema miljenike. Bilo da pravite mandale njemu u čast, bilo da otplaćujete dugove njemu u čast, bilo da vidate rane ili berete plodove – njemu je svejedno.

Baš mu je svejedno kao što je Vreme koje protiče indiferentno na naše želje, postupke, razmišljanja, htenja, ambicije, tuge….

Pa onda, kakvu to tajnu Saturn zna te sebi dopušta ono što smo mi tako mali i neupoznati sa tajnama kosmosa i vremena posmatrajući njegova dela nazvali pesimizmom, mizantropijom, strogošću, hladnoćom, mukom? Kakvu to Saturn tajnu skriva te je bez krivice ili dileme rešen da ne odstupi, čak i onda kada donosi dobre stvari i pomaže. Da li pomaže poput Jupitera jer veruje u večno dobro, ili Meseca jer veruje u svemoćnu snagu brige za druge? Ne. On pomaže jer mu to sledi. Jer mu se to našlo na putu. Čak nije važno ko je. Da li je pred njega istrčao bogat ili siromah, bolestan ili zdrav. Grešnik ili svetac. A sve što mu se nadje na putu – ne tražeći pomoć poput Venere i ne hvaleći se delima poput Sunca, bez razmišljanja o koristi i vraćanju za uslugu poput Merkura i ne kupujući time dobro i optimizam poput Jupitera, on prigrli, i zapravo nabaci na svoja ledja pa podupre.
Zato često kad god naidjem na tekstove o Uranu u kojima se Uran slavi kao jedinstvo univerzuma, kao nekakvo bratstvo, baš kao što je jednom već isti taj Uran doneo komunizam i tu parolu sloge, čini mi se da i danas Uran tek u ideji živi, u osećaju slobode tako željnom i htenju da se bude Čovek Novog Doba, neko uzvišen u ljudskosti, dok realno i dalje tog čoveka-brata najviše i najmoćnije izvlačimo iz sebe kad god primer Saturna prekopiramo pa na njega malo zaličimo. Za one koji ne znaju Saturn je tradicionalni vladar Vodolije, danas uz Urana suvladar.

Dakle, kao da to da smo svi jednaki pred bogom (ili Univerzumom) oduvek i zauvek jedino Saturn stvarno razume i zna. A kako ne bi znao, kad večno zagledan u patnju svakoga od nas on vidi jednu istinu – da se u patnji ljudi ne razlikuju. I dok će Jupiter meriti kome da pomogne (ko je više nesrećan), i dok će Mesec vidati rane onome ko mu pokazuje da mu je najviše potreban bilo da je to istina ili ne, Saturn će u patnji razumeti podjednako svakoga. I patnju bogatih ljudi koji su dobili sve a izgubili ljubav najbližih, i patnju vrhunskih lepotica koje se osećaju kao ukras na reveru partnera dok sanjaju o pravoj ljubavi, neposedničkoj, i patnju pesnika koji nema više o čemu da piše jer je svet prestao da ga inspiriše, i patnju dece što svoje muke ćute i skrivaju, i patnju ubogih, siromašnih koji trpe i žive gotovo napamet, bez žudnje i strasti jer se odavno ne nadaju boljem pa umorni od života življenog na silu se svako jutro bude.

Zbog toga je Saturn veliki. Zbog toga Saturn za radost i ushićenja ne mari ni malo. Zbog toga se ne divi nikome jer video je svačiju bol. Kompleks. Krhotine bića. Slabost i duše i tela. I zbog toga je Saturn jedini UVEK tu kada nam je najteže. A kada nam je ‘NAJBOLJE’ eto ga da prodje i tek malo baci senku. A ta senka samo je senka vremena koje se poput precizno naštelovanog točkića okreće i podseća nas: Što bi gore, sad je dole i obrnuto. Kao što nijedno leto nije večno, nije ni zima. Ali vremena i za radost i za bol će uvek biti. I smenjivaće se večito dok Saturn točkove tog sata okreće.

No kad nam je loše, kad ne znamo gde, kad nemamo s kim, kad ne znamo ko smo – tu je Saturn da nas svojim ogrubelim koščatim prstima stisne po ramenu, da ledenim pogledom prodre do srži naše snage kao onaj ko zna da možemo i kad smo ubedjeni da nemamo tu snagu. Kao onaj koji zna sve laži koje smo za sebe skovali, sve tajne koje smo i od sebe sakrili. Pa jednim dodirom samo, koji se očitava u traznitima i aspektima, mi znamo da od njega ne možemo pobeći, da njega nikada nećemo uspeti da slažemo. E zato se čovek Saturna pribojava. Pribojava se jer negde nesvesno zna i razume, da nas Saturn suočava sa samima sobom. Samo nam Saturn daje ono što nam realno pripada, koliko god mi žudeli za većim il’ bili ubedjeni da možemo imati ceo svet ako se predamo tom cilju. Zapravo, možemo! ALI, da bi se to stvarno desilo, pre te predaje cilju, potrebno je milion puta sagnuti se, kleknuti, pa sa puta na kome smo uzeti ono što nam se našlo na putu kao svoje i kad nije naše. Kao dug, kao odgovor, kao zadatak, kao misiju, kao ljubav, kao nije mi teško… A svako zaobilaženje, svesno mimoilaženje pa i biranje drugih lakših puteva – šta radi? Taj odgovor svi znate o Saturnu.. Vraća nas da probamo ponovo. Možda ovog puta stvarno uspe.

E zbog toga, i kada su na nebu teški Saturnovi periodi kao sada, uvek ima onih koji će mi mailom javiti kako su nešto veliko postigli, kako su im se neke velike dobre nade obistinile. Baš kao što i na dobre njegove aspekte ili Jupiterove – uvek ima onih koji javljaju kako ništa od ovoga ili onoga.. propala priča. Ono što želim ovim da kažem je da Saturn kao nosilac horoskopske mape, kao šef topografskog zavoda sa svim iscrtanim putevima i stazama uvek jasno pokazuje kakva je staza koja nas čeka, kakvo se delanje od nas prirodno očekuje, pa što više u tome bude lakoće – sve je veći osećaj našeg puta. A što nam je teže i što se više opiremo, izbegavamo, zaobilazimo – to je veći osećaj da smo na pogrešnom ili nekom putu koji nam ama baš nip o čemu ne pripada.

I ta staza nekada je osunčana i široka, nekada je zapuštena i opasna, nekada naidjemo na odron, nekada ne porušen most, zastoj, nekada pokupimo nekog usput, ili nas neko pokupi jer smo mu na putu. A ova trenutna Saturnova putanja na nebu (trenutno je u kvadratu sa Neptunom) kaže: pazi klizavo je, ima rupa, propadanja i raspadanja pod nogama, izmicanje i pomeranje tla. Naići ćeš in a mrkli mrak, bez elektrike, bez veštačkog vida gde ćeš moći da koristiš jedino onaj unutrašnji vid. Ako u sebi nosiš Strah videćeš samo stravu i plašićeš se, ako nosiš veru u sebi dopustićeš i predaćeš se da te Vera vodi za ruku. Rastereti se, olakšaj, sve suvišno izgubićeš usput ili će ti (od)uzeti, možda čak ukrasti, a nešto ćeš i sam da izgubiš. Ne očajavaj, samo nastavi dalje. Dok se djonovi ne izližu, do lakoće bosonogog. Jer, šta je ta staza na kojoj si, ako ne tvoj gejmbord…

____

* Ovaj tekst je originalno napisan za ALLMe stranicu na Facebooku na kojoj objavljujem svakog petka. Pridružite se! 

The post Saturnova tajna appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.

Astrološka slika koja će obeležiti narednih sedam do deset dana, a zapravo traje čitavog avgusta – je priča o razapetosti jedne snage izmedju odgovornosti prema sebi i odgovornosti prema drugima. Izmedju spokojne utemeljene vere i lebdećeg sveprožimućeg zanosa, izmedju duha i obećavajućih senzacija, izmedju dugogodišnjih ciljeva i trenutnih želja, izmedju instinkta i kontrole. Izmedju etike i delanja koji se sada, čini se bar – jedno drugom suprotstavljaju, pa vrednosti premeravaju. Pa kao da će baš oni najposvećeniji, oni koji rade u istraživačkim projektima, koji pružaju pomoć drugima kroz profesiju, koji slušaju, leče, umiruju, nude, otkrivaju, oplemenjuju, daju, uče i prenose znanje, veštine, oni koji su, kako to pročitah jednom “sami krivi” što su izabrali da postanu etični, da se bave profesijom koja traži vrhunsku odgovornost sada imati najveći unutrašnji konflikt koji ih vodi od sumnje ili zasićenosti ili premora do nove verzije sebe. Ta nova verzija je zapravo oduvek bila tu, ali sad biva otkrivena testiranjem vere u ono što smo odabrali da budemo i radimo. I zapravo, taj test će imati i ostali, ali što je odabir više specifičan po odgovornosti to je razapinjenje za i protiv veće. Za i protiv – da li sam ja za to. Za i protiv – da li želim i dalje time da se bavim. Za i protiv – toliko učenja, školovanja a nedovoljna materijalna satisfakcija.

I nema sumnje da će svako nešto uvideti. Ili taman kad je posumnjao u sebe dobiti potvrde i pohvale da je poseban u svom radu i vratiti veru isto onako brzo kako ju je na tren izgubio. To poslednje će posebno biti važno onima kojima još uvek klecaju kolena jer su novi na tom putu – kako Mars i Saturn ovako spojeni nalažu, nesigurni koraci su najbitniji koraci, pa i sumnja vredi i daje mnogo više nego neopravdana samouverenost.
Jer šta je sve ovo što nas čeka narednih dana do gradjenje prirodnog autoriteta, i tamo gde on postoji – njegovo preispitivanje, neopuštanje, test istinske vere i snage tog autoriteta.

Zato je jako važno ne opuštati se. Sumnjati, pričati i raditi polako, biti umeren, tri put meri jednom seci, pogotovo ako si hirurg, arhitekta, dijagnostičar ili automehaničar. A sve drugačije naići će na debakl, onako kako spomenuti dvojac planeta sada zajedno sa Neptunom koji ih kvadrira donosi: brljotine, šarlataniju i mrlje upravo na ugledu i imenu. Ovo je žigosanje, pečat koji se ne skida lako pa treba biti oprezan – a kako se biva oprezan nego slušanjem onog centra u nama koji ne ume ni da laže, ni da mulja, ni da se vadi ni opravdava. Koji oseća pravu dimenziju sebe ma kako je sebe video grandioznim, ili pak – ma kako da je sebe video umanjenijim nego što stvarno jeste.

U svakodnevnom životu svih nas – bez obzira na profesiju, bez obzira na trud ovo je vreme kad pred sobom imamo jasne ciljeve, no pred nas izleće želja na primer za igrom, ili dobrota koja bi da se nadje bližnjem pri ruci ili im jednostavno udovolji, ili tek neka druga aktivnost kojoj se sa pasijom predajemo te sve to odvlači, zavodi od onog puta i onog cilja ka kom krenusmo. Umara nas nebitno, periferno, nepotrebno, suvišno, a jasno nam je šta je važno i ka čemu treba da idemo. Ovih dana klijentima koji su i dalje na studijama savetujem potpuno isključivanje sa svih socijalnih mreža, čist radni sto i zid u koji će gledati dok budu listali knjigu. Old school pristup učenju, sve odštampati i sa papira čitati jer Merkur odvlači i vuče na sijaset različitog ako se uči sa laptopa. Ili ćemo u Mars/Saturn konjunkciju u Strelcu koja nalaže trud, malo po malo svakog dana, nekad manje nekad više al’ nikako ne praviti pauze – jer se iste razvuku na nedelje, a ne dane. Ili ćemo u Neptuna u Ribama pa zadovoljavanjem i senzacijama, na ruku trenutnim porivima, željama, a na štetu cilju i prioritetima što će nam biti jasno kad griža savesti zakuca na vrata tamo gde ima duha da je ipak čuje. Tamo gde ga nema, gomilaju se opravdavanja koja sada vode do odustajanja vremenom, do propuštanja prilika koje postoje da bismo dokazali sebi da možemo, hoćemo, verujemo, umemo. Ovo je koliko god delovao kao loš aspekt – zapravo priča o radjanju savesti kroz dužnosti prema sebi i što mi je posebno drago da spomenem, priča o trijumfu znanja ili veštine, dara, u koji niko drugi sem njega samog nije imao vere. Pa iako sami – svako za sebe dobro zna šta mu je činiti.

A to što će se ortopedske sale puniti, što nešto padaju ljudi, sapliću se, istežu ligamente i iščašuju zglobove, i to što na putu sad srećete sijaset šlep službi jer ne ide auto dalje, prsla pumpa, procurelo ulje, otišao hladnjak, pukla guma, to što
se lako sada lome stvari u našim rukama, a još lakše pod našim nogama pa eto slomljenih naočara, i to što će krljati internet veze, provajderi, televizijski kanali baguju, sistemske greške na kompjuteru i slično – sve to je samo način na koji Kosmos pomaže da usporimo, da se skupimo i fokusiramo, suvišnog lišimo, da se umirimo i voljno a ne stihijski bavimo životom.
Otuda mi nije namera da pišem kako je ovo vreme razdora i rušenja i gde kritika i osudjivanje povlače još veće uvrede i razilaženja, raskide, otkaze, jer stihija prepuštanja instinktima je nešto što treba da se prevazidje, kontroliše, prepozna na vreme i ukroti, umiri, a sa ovakvim aspektima čak prezre do oslobadjanja. Otuda je ovo vreme za filozofsku literature, razgovore sa prijateljima na temu odgovornosti, savesti, prezira, moći. Pa kad prepoznate furiju koja vas proganja i tera na predavanje impulsu jer se osećate ugroženo (u ma kojoj situaciji) a vi stannite, ako vas noge baš vuku – onda kleknite i poklonite se svima koji su vas doveli do toga da postanete bolji nego što biste bez njih bili. I svojim ulčiteljima, i svojim neprijateljima, i svojim bivšima i svojim demonima koje ste napustili. Ako ne znate kako, Mars i Saturn u Strelcu vas uče primerom konja. Te divne, plemenite životinje koja se vazda poklanja.

The post Mir i nemir (Mars i Saturn u Strelcu) appeared first on Astrologija - Aleksandra Sanja Perić.