Umesto uvoda u priču, kratak petominutni film…

Kada sam ga prvi put gledala pre dve godine na festivalu kratkog filma u Banja Luci (inače je dobitnik FIRPRESCI 2009) ostala sam bez teksta. Da, to je bilo to. Slika i prilika milion ljudi koji svakodnevno odlaze na posao, radeći poslove za koje ogroman broj njih ni ne zna zašto radi, odano i posvećeno, ponizno i predano, trpljivo ali sa strahom jer je zamenjiv, nebitan i nečujan.  Te godine je Saturn bio u Devici – pa zar je i mogao drugi film da dobije nagradu? I naziv filma („El Empleo“ – posao) i svaka slika iz filma zdušno oslikava ono što je Saturn u Devici pokrenuo – agoniju besmisla u svakodnevnom i rutinskom obavljanju poslova. I taman da se čovek pošteno naljuti i uzbuni, kad eto ekonomske krize, pa da vidite kako odjednom i taj posao grozan, odvratan i besmislen mnogo znači, pa umesto gundjanja, moli se čovek bogu da ga ne izgubi… U to vreme negde sam imala potrebu da kroz astrologiju čitaocima približim šta se dešava kada izgubimo sebe u svojim natalnim kartama, kada izgubimo hrabrost i viziju, i kada ulogu tih naših Sunaca, Jupitera, Meseca preuzmu drugi ljudi, pa sam tada pisala o tome u tekstu Ne cvikaj, generacijo…

A danas, samo dve godine kasnije, iako taj svoj tekst i dalje smatram podjednako važnim,  jasno mi je da je u medjuvremenu postao nedovoljan jer se strah namnožio. Sve se i dalje vrti oko toga – da je čovek danas okrenut od sebe ka onome što se dešava okolo. Poznato je da kada se zaista dešava nešto što treba da nas zabrine, zamisli i navede da se pitamo kuda ide ovaj svet, kakav nam je kvalitet života, koliko smo sigurni, koliko i šta zavisi od nas samih, odjednom baš tad bukne rat u Libiji, svadba u UK, nova sezona Velikog brata, ili repriza Selo gori… jer dok sela gore, najbolje je da se češljamo i čekamo da se sve samo od sebe reši.  Ali… najbitnije je da imamo teme za razmišljanje: kako da otplatimo kredit, da izbegnemo zarazu ešerihijom, da neplodni parovi ipak dobiju dete zahvaljujući veštačkoj oplodnji, da platimo račune, vratimo dugove, u medjuvremenu predjemo na nova sredstva za smirenje dok nas farmaceutske kompanije iznova razboljevaju. Paralelno, ukidaju nam travare i donose zabranu na narodnu medicinu, trave i čajeve, utiču da se bakterije i virusi množe i mutiraju do neistrebljivosti, dok ljudi postaju sve sterilniji u mladjim godinama a da se niko ne zapita – ej, možda ja nisam kriv za to? A za to vreme, u Americi zakonom podržavaju eugeniku, pa možda tu nadjemo neke odgovore za neplodnost, ali ne….  Mi smo obrazovani i ne verujemo u te budalaštine! Mi smo diplomirani…, doktori, magistri, školovani, sa iskustvom, dugogodišnjim praksama i šta-sve-ne! I svakako da nismo naivni antiglobalista koji će pasti na priče o teorijama zavere. Hm… ni beli miševi u laboratorijama ne znaju da su miševi, zapravo – vrlo su neophodni i važni jer bez njih nema ni eksperimenta! Istina, vaše mišljenje kad bi se malo glasnije čulo bilo bi sasvim dovoljno da se neki proevropski intelektualni svet obruši na vas. Najlakše je zaludeti i zaslepeti intelektualca i nema lakomijeg ega od ega učenih koji dolaze da vam objasne kako ste u zabludi vi a ne on, i kako je sve to laž, i kako to da vi – čovek modernog vremena, 21. veka, veruje u takvo što. Ali vam je upravo time rekao kako on sebe vidi (kao ultramodernog gradjanina planete koji brine o ekologiji ali ne i o tome šta jede svaki dan, koji daje sve od sebe da bude najposlušniji legionar ne pitajući se kome i čemu služi).  Nedavno mi je na Facebooku stigla poruka od jedne žene sa pitanjem „Sanja, zašto si ti protiv Evropske unije?“  Ili, kada mi pošalju mail „Zašto si protiv meditacije i karme?“ Moj odgovor se na sva tri pitanja svodi na ovo:

Ja ljude ne mogu da shvatim koji mogu da pristanu na ropstvo suprotno svojoj rodjenjem datoj prirodi. To je što se EU tiče. Zapanjim se kad shvatim da mnogi ne znaju da je EU ropstvo, kolonijalizam, istrebljivanje svakog identiteta do neprepoznavanja – uni-fi-ka-ci-ja (da, otuda unija). Ako je nešto lepo upakovano ne znači da je ono unutra što sa pakovanjem ide – dobro.  Ja ne shvatam takodje one kojima karma dodje odlična kompenzacija za ličnu odgovornost, a upravo je tako većina shvata. Jako mali broj ljudi kada pomisli na karmu – vidi filozofiju o evoluciji duše, što ima smisla, pa bilo kroz karmu ili duh sveti ili psihoterapijsku evoluciju ličnosti. Ali mnogo je onih koji kada se kaže karma – pomisli na nešto unapred mimo njih predodredjeno gde može slobodno da isključi mozak i da čeka! Pa pita kad dodje kod mene „jel je ta veza meni karmička?“ A k’o da je bitno i da jeste ma šta to značilo! Da li ćete zbog toga što je nešto karmičko da budete srećniji, ili ste tada više spremniji da pristanete na trpljenje i prihvatanje nezdravih odnosa? Ili bi vam to bila garancija za ljubav? Pa ja iskreno mislim da oni koji imaju ljubav nemaju potrebe da traže dokaze od astrologa (još jedno čuveno pitanje: “Da li on mene voli?”). Kakve su to samo nebuloze i deluzije koje takvo pretparačko poimanje karme (nečega što zaslužuje pažnju kao temelj jedne od najstarijih filozofija) dobija kada se spusti na ovaj naš jadni nivo. A o prebacivanju odgovornosti na karmu i prošle živote, kao i na planete – da ne pričam. Karma je nešto što se izučava, kritički istražuje, i kao svaka filozofija utiče na razvoj mišljenja gde vas apsolutno ne obavezuje da je usvojite, a pri čemu svakako da nudi dosta smislenog da zapamtite. I karma svakako nije nešto što se koristi kad ustreba po ličnoj potrebi poput omekšivača za veš! Što se meditacije dalje tiče, one su provereni način isceljivanja, i ima na hiljade različitih meditativnih tehnika, ali prethodno čovek treba svest da probistri kako bi sve to imalo ikakvog značaja! Mora da zna u kakvom stvarno svetu živi, da isceljujući i uzvisujući svoj duh, i svoju svest, zna na čemu sve radi i još je važno da znate da duh i materija treba da su u balansu i oni jesu uvek – pa ne možete biti ruina spolja a prosvetljeni iznutra! To vala, ne biva! Na mnogim svojim spiritualnim avanturama vidjala sam ljude koji kao da su pobegli iz Kovačevićeve „Urnebesne tragedije“ , jer umesto da drugi vide sve zdraviju i svesnu osobu i bistru, vidiš muljavi talog ega koji samo gradi i gradi psihotičnu sumanutu ideju veličine:

I ovde bi u kontekstu „spiritualnog rada na sebi bez svesti“ i ideje veličine išao još jedan red dijaloga:

„Doktore, tužiću te kod Boga!“

Ima i onih koji kroz meditaciju beže, eskapizam od problema, antistres tehnika, oni nisu robovi ega, oni su često ubijeni u pojam i nikako da se osveste da je vreme za akciju a ne za spavanje. Oni ne žele da znaju, mnogo im je već i ovo što im se dešava i ne mogu da se suočavaju sa svojim životom. Svest nalaže preuzimanje odgovornosti za sebe, a to je njima vrlo teško pa ili odlažu ili prebacuju na druge. Njima meditacija dodje nešto kao zamena za sedative ili marihuanu.

I naravno da postoji mnogo onih o kojima ovde ne pričam. O ljudima kojima je meditacija izbor i koji znaju zašto baš ta i koje meditacija ne hendikepira već im i te kako pomaže u svakom smislu. Kad god legnete u šavasanu (a da i ne znate možda šta je šavasana) to je prirodna potreba našeg bića – jer smo svi mi nekada meditirali kroz naše pretke, to nije ništa toliko novo niti New Age. Deca meditiraju na jedan, mi imamo prirodne instinkte da sednemo u lotos, okrenemo dlanove na gore, sve je to u nama već kao znanje. Ali ako na to rešite da nakalemite još neke druge tehnike koje će vam dati odredjene titule (spiritualne činove, zvanja i sl) onda sve može lako kreći nizbrdo – u slučaju da ego prethodno niste dobro prodrmusali, svoje kanale pročistili, slojeve i slojeve prljavog iz sebe izbacili. A uptavo se to dešava. Iniciraju se ljudi masovno u iscelitelje a da sami nisu ni pola isceljeni, i onda sve to ode u pravcu u kome ne treba. Spiritualni put se kao i svaki put odvija u etapama. Svima koji tek kreću tim vodama uvek savetujem za početke knjigu Elizabet Hejč “Inicijacija”. Oni koji su dalje odmakli, ne trebaju moju preporuku. Oni su na Putu.

A Neptun već neko vreme plavi Ribama, ono što beše tajna eto gde isplivava na površinu, a onaj koji je budne svesti čekao vidi sad i veruje još više, još svesniji postaje. More nesvesnog to su Ribe, ali i skrivenog tajnog, pa kako je Neptun ušao u ovaj znak tako je krenula poplava informacija, Wikileaks, otkrivanje tajni, NLO se kao regularna vest pojavi na vestima, a niko ništa! Nit fascinacije, nit uzbudjenja… nit’ romori, nit’ govori. Sa vesti o NLO i novim virusima prelazimo na prodaju Telekoma, a onda dalje na blok reklama koji nam sugeriše koje lekove prvo da kupite i kako jedna devojčica od pet godina već ima svoju sobu, a ti sa svojih 35 još živiš kod mame?! I opet, niko ništa… Pa dobro onda, biće nam lako da vam zaplenimo reke, banje, da vam uvedemo zabranu na reprodukciju, da vas prašimo iz vazduha otrovima, da uvodimo taksu na traktore i onesposobljavamo ono malo zemljoradnika što još jedini poštuju zemlju dok ste je vi napustili i odavno zaboravili – pošto ste već dali dozvolu i niste reagovali ni na GMO, ni na Codex Allimentarius (slobodno kliknite na neki od linkova) da vam ubacujemo olovo i metal u hranu, da vam pričamo kako je radijacija usled Fukušime u stvari dobra stvar koja nam se dogodila!… ah da, vi ne verujete…  Kako se to dogodilo da toliko prestanete da verujete i budete ravnodušni? Možda astrologija zna…

Ne verujemo jer smo naučeni da verujemo u dobro.

Tako bi najkraće rečeno zvučala definicija. Intelektualci kao nosioci afirmacije svesti, ponajviše ne mogu da poveruju da će neko biti toliko zao, nehuman, loš prema ovoj planeti  i ljudima… al’ ajmo redom u ovo astro objašnjenje…

Moj pokojni deda, koji je za pasulj govorio „E da bog da iznikao i na kamenu!“, koji bi kada neko nešto nedovoljno razgovetno izusti podviknuo sa obaveznim mršticama na sitnom škorpionskom čelu: „Ne mrmljaj!“  i svaki vaš djed koji je bistra glava bila, teško da bi ikakvo nudjenje kapitalističkih lakoća života, mega obećanja, političkih dijareja pristao da čuje, a kamoli usvoji i u to poveruje. Koliko smo kad se setim samo, morali da ga teramo da uvede telefon… Nepromenljivost, i ‘šta mi fali ovako’, ovde ne idu iz skromnosti, već iz volje koja odbija lakoću kao da zna da je lakoća često neprijatelj duha, a nekada i zdravlja. Dok niste imali auto, imali ste jače noge i bolju cirkulaciju i manje kilograma… A u eri pre nego što su mediji stigli i  u svaku zabit, čovek je bio više nego medijalan dok bi mislio. Slušao je odjek sopstvenih misli, pitao se, sumnjao, grdio sebe samoga, merio, ispitivao. Taj čovek nije imao vremena da se pita otkud mu život  i gde je smisao – jer je rodjen sa znanjem o smislu rada, pravde, ispravnosti, truda, napora i željene nagrade kad za to dodje čas kao i mirom spram života – život ga nije plašio. Svi ti naši preci su baš zato koren svake naše duhovnosti i vere u život i čoveka.

Prvo pitanje o smislu ide iz ljudskog straha da život nema smisla. Naše babe nisu poznavale depresiju, to je već poznata stvar. Prvo je dakle čovek morao postati dovoljno depresivan da bi i život malo po malo gubio smisao, a odgovor na pitanje o smislu dobio na značaju, a onda i farmaceutska sila na bogatstvu. I tako, bez depresije i jasne ideje o tome zbog čega se rodio i zašto živi, čovek je radio, donosio svoje parče hleba, radjao decu, školovao ih ili ne, al pre svega učio onome što je on naučio od svojih, a oni opet od svojih – učio ih je da postanu ljudi. Najbitnija lekcija koja se prenosila kao nepisano i najstarije znanje je da čovek postane čovek i da ništa ne pada s neba, sve traži odredjeni napor.  Otuda i danas je ostalo ono kad nekome kažete „Daj, budi čovek!“ E vidite, na tog zaboravljenog iz predanja čoveka se misli, kome nisu bili potrebni ugovori – jer je bila dovoljna data reč. Sama činjenica da je danas reč najukaljenija i najlažnija, a kako obraza i obzira nema, nema ni čoveka, jasno je da čovek više nije Čovek. Ali intelektualci opet ne veruju, kažu, ’ovo je evolucija čoveka i više nije potrebno da se muči kad može drugačije’… Ah, intelektualac… O, koliko ega, sujete i zaslepljenosti u  tom jadnom čoveku živi… O, koliko potrebe da veruje pošto poto da je nešto dobro ne bi li opravdao sebe da je ispravan put po kome hoda… pa samim tim često, koliko samo nerazuma! Možete vi imati dobre automobile jer ste čovek 21. veka, al’ zaboravite li na svoje telo ono će vam se osvetiti ma koji vek da je, ili kako Bergman lepo reče u filmu Wild Strawberries:

Čovek je Čovek, i nekad i sad.Više nekad, nego sad.

A učen i bistar nije isto! Jer biti bistar – znači biti razuman, a biti obrazovan bez bistrine, znači uvek i značiće ’misliti tudjom glavom’, reprodukovati stečeno znanje iz knjiga bez kritičkog suda, ako bistrog razuma nema… Kaže Niče lepo u Zaratustri:

„Kao oni što stoje po sokaku i blenu u ljude koji prolaze mimo: tako i naučnici čekaju i blenu u misli koje su drugi smislili. Kad hoće da izgledaju mudri, mene podilazi jeza od njihovih malih izreka i istina: njihova mudrost ima često zadah kao da dolazi iz bare: i zaista vam kažem, ja sam već čuo i žabu da iz nje krekeće! Oni su dobri satovi: samo ih treba dobro naviti! Onda će tačno pokazati koliko je sati, i dići će uz to još i malu graju. I dok sam kod njih stanovao, stanovao sam nad njima. Zato me i omrzoše. Oni neće da dopuste da neko ide iznad njihovih glava i zato zaglušivaše odjek mojih koraka – a ponajgore su me do sad čuli oni koji su najučeniji. “

Ovo je esej o tome. O Merkuru, Jupiteru i Saturnu.

Šta je bitno Merkuru il’ Blizancima kako god da više volite, nego da ispipava ovaj svet, da ga spoznaje, da informaciju o svetu ljudima otkriva. Bez Merkura nema invencije, svrsishodnost je njegov glavni motiv, biti koristan i brz, spretan i olakšati sve ono što je teško. Ne bi bile otkrivene nikakve naprave savremenog doba, kao i ove 3D kamere koje sada mogu da vide naše energetsko polje o čemu sam baš juče čitala, da nema Merkura, jer samo on je taj koji veruje da je moguće napraviti baš sve! On je prakticizam na delu, ideju mu da Uran, genijalni metafizički um, ali bez Merkura nema spuštanja na pragmatičan nivo, i mnogo toga dobrog ne bi bilo da nema Merkura.. ali i mnogo toga lošeg. Jer Merkur emocije nema, on grižu savesti ne poznaje, njega moralnost ne zanima. Pa probajte da ga vidite kao ručice vešte što inventišu i crtaju, šrafe, smišljaju, kad odjednom ’hopla!’ platna kartica zamenjuje keš, pa kad čipove pravi, socijalne mreže… Da! On je stvorio internet kao i dimne signale što je njegov predak, stari Merkur, izmislio kao preteču komunikacije, a i golub pismonoša je njegovo maslo! Ali morate da shvatite da njega ne zanima da ikoga usreći ili unesreći. On je samo usredsredjen na stvaranje dok ne proradi, a kad proradi i kad to što je stvorio i napravio rukama svojim merkurijanskim odloži u muzej svojih trofeja gde su jedna do druge gromobran i pištolj, atomska bomba i pip kamera, GMO i džak genetski NEmodifikovanog semena koji se on prvi setio da sačuva iz ploda pa ponovo zasadi, on ide dalje, na sledeće. On je tu samo da stvara, da svrsishodan bude. Zbog toga baš njega arheolozi i nalaze kad iskopaju gradove, pa sve te šoljice, prvi toaleti, brushalteri egipćanki, vodovodni sistemi, sve je to Merkur iz vizije spustio u život i medj’ ljude. U našim životima on je taj koji nam kaže ka čemu ruku da pružimo kad kupujemo knjige ili časopise, on je taj koji kaže koji program tv da gledamo, koga da slušamo, i koga da upijamo, čije citate da pamtimo – jer niko ne upija kao Merkur. Znate ono, kada deca tek što su progovorila, pa papagajski ponavljaju za vama neke reči, a vi se slatko smejete jer su deca slatka, a onda za koji mesec počne da papagajski ponavlja reklamu koja se vrti na tv jer vi ne obraćate puno pažnje na to šta um dečiji prima. To je Merkur o kome se ovde radi. On je naš mehanizam memorisanja, na nivou kako svesnom tako i nesvesnom.  On se crta u astrologiji kao kružić koji kao da ima ’rogove’ a zapravo ja to vidim isključivo kao ’antenice’. Svako je od nas u neku ruku, programiran Merkurom. To je mehanizam u nama kao ljudima koji je autonoman i koji hvata, beleži i arhivira. Ako ne verujete meni, pitajte marketing menadžere, pa oni su omiljena deca Merkurova koji se sa njima veseli kad pevara uspe, kad trik vešt bude. Nema dete svest o svetu, ali ima i ono merkurove antene – pa ako vam se u kući sluša kvalitetna muzika što ne uništava sluh, dete će i bez horoskopa biti osetljivo kroz život na kreštave pevaljke, buku raštimovanih instrumenata i dreku na splavovima. A ako svakodnevno u kući pričate o evrima i generalno parama, on će naučiti da ’para vrti svet’. A ako ste u Americi gde deca provode 40 sati nedeljno pored tv, onda to izgleda ovako! Merkur je prvi smislio skripte, on je prvi tražio uvek lakše načine i brze da do cilja dodje, on je tvorac delivery usluga, plaćanja preko neta, svih sistemskih baza koje na svetu postoje. Od kada ustanemo ujutru mi se ne odvajamo od Merkura – telefoni, internet, paljenje cigarete upaljačem, prekidač za svetlo, vožnja auta, kačenje jakne o čiviluk, pritiskanje interfona, slanje mailova, listanje informacija iz novina koje je drugi Merkur za vas odabrao i odštampao, svaki onaj put kada kažete kolegi ’dodaj mi..’ to Merkur se raduje jer ste upravo kolegu učinili mašinom za dodavanje. On je sve, baš sve, i puštanje vode u toaletu, rezanje olovke, kozmetički tretmani, pribor za jelo, signalizacija u liftu, saobraćaju..  ma on je svuda, i sad vas gleda sa vašeg stola dok ovo čitate bilo kao pepeljara, naslov neke knjige ili pomagalo za vid – naočare. Ali je on i svaka mehanizmom uredjena neverbalna radnja – kada prosjak pruži ruku a vi se latite džepa, vaš refleks da uhvatite olovku koja pada sa stola, kada mačka stane kod vrata a vi se dignete sa kreveta da joj ih otvorite. Merkur je i svet informacija… neko veruje RTS, neko CNN, a neko Assangeu. Dakle, Merkur je tu da stvori, napravi, olakša, ubrza, informiše, učini svrsishodnim i da verbalno ali i neverbalno komunicira, najčešće kroz slike ili prikaze, ponašanja. A kako odredjuje svrsishodnost? E, tu leži zec, jer je ne odredjuje uopšte on. On je produžena ruka, aparat, a svrsishodnost i smisao i cilj toga što će Merkur dalje da ovaploti, ide od ostalih planeta, ponajviše Jupitera i Saturna..

Jupiter i Saturn, kada su udruženi – daju čoveka visokog čela, duha i morala. Ovo sa čelom naravno da nije nužno, al’ duh Jupiterski koji bi bez Saturna postao prepozitivni i licemeran, a opet dovoljno obrazovan da mu većina veruje, sad sa Saturnom kao da sa sobom svuda sudiju strogog vuče. I kada takav čovek postaje, onda njegove Merkurske ruke leče, reči kazuju istinu, onda njegovi izumi čovečanstvu služe. Al’ ajmo redom…

Jupiter je logika i savest, on je ideal u koji se veruje, on je – put! Pa kao što baš i jeste svaka magistrala i autoput, on je i u našem životu put, baš kao i znak Strelca ili 9. Kuća horoskopa. I to, Put našeg DUHA! Dovoljno plemenit da veruje u dobro više nego u zlo (koje ne razume u osnovi jer mu je Škorpion za ledjima u 12. Kući od njega) on je naše individualno ’vjeruju’ ono što ćemo na dalje smatrati ispravnim, dobrim, afirmativnim, plemenitim, pozitivnim, smislenim. Ali kada duh materijalistički prevlada, čiji je opet Jupiter tvorac, tad Jupiter novac postaje – gde umesto velikog duha i univerziteta niču veliki tržni centri kao moderne crkve duha al’ potrošačkog. Pa kako je duh uvek gladan – on ako ka istini koja oplemenjuje ne ide i ako to nije glad mudrosti, on biva gladan potrošačke groznice izazvane spektaklom kupovine kojoj se kao največi skorojević duha priklanja.

Ali bez onog primarnog duhovnog Jupitera nema ni univerziteta ni akademija ni muzeja ni pozorišta ni biblioteka ni intelektualca. Ali Jupiter nije izvor znanja, niti ijedne misli. On je razradjena misao nečija, produhovljena, izlogicirana, on je filozofija na jednu temu, on je potraga za rešenjem i opravdanjem. Jer On, Jupiter, je usvojena vrednost, on je savest po tom usvojenom vrednosnom sudu, on je sve ono što ste zato što je dobro usvojili, sve ono čemu su vas učili, a vi u to verovali (kao npr. Kad smo bili ponosni da dobijemo crvenu maramu – to je bio Jupiter i naša vera u to da tada činimo najsipravniju moguću stvar i da nema boljeg zadatka nego biti pionir). On je moralni sud, on je ego našeg duha koji što obrazovaniji postaje to pametniji izgleda i veće poštovanje kao znalac od ljudi stiče. Ali je to i duh svake epohe koja ima svoje ideale, filozofe, sisteme, svoje dobro koje uvodi u zakone – pa otuda ta lakoća menjanja. Danas verujemo u jedno, sutra u drugo.  I to još uvek ne znači da je primer onoga što kazuje i da on sam živi u skladu sa svojim verovanjima, odgovornostima i vrlinama. E tu je već neophodan – Saturn…

E zato je saradnja Merkura i Saturna – bistar um pa i da se nijedna škola nije završila, al’ taj seljak kod kog kupujete krompir reći će vam kakvu mudrost koja je bezvremena i koju mi zovemo – narodna mudrost, narodna medicina, narodno predanje i tako redom… Zato su Merkur/Saturn sve poslovice koje je narod bistar izmislio. To su sva znanja naših predaka koja su se prenosila od usta do usta, jer nije bilo Jupitera da izgradi škole i opismeni baš sve iz kuće. Nego najstariji ostaje da obradjuje zemlju, srednji sin na školu, a mladjeg videćemo… Ali i bez škole, mudrost tek dolazi sa Saturnom, koji je veliki istoričar i zapisničar života, ljudi, vremena. On je jedini video dovoljno patnje da može da napravi jasnu razliku izmedju dobra i zla. I samo on koji celokupnu i jasnu k’o dan predstavu o večnom vraćanju istog ima, danas se pojavljuje kao onaj koji najmudrije reči ljudima govori. On je tu bio i pre sto, hiljadu godina, sve je on video i ništa ga ne može iznenaditi ni uzdrmati njegovu hladnu volju i spokoj istrajnosti. Niti ga plaši što su ga izopštili iz kakvog udruženja naučnika jer nije hteo da potpiše saglasnost za koju smatra da je laž! I da, baš taj Saturn, samo ‘plutonizovan’ otkad je Pluton u Jarcu, a koji mu daje nesvakidašnju harizmu, kroz najstarije naše savremenike danas progovara i opominje:  Žak Fresko (93 god), Manfred Maks Nifa (79 god), Stefan Hesel (93 god).. i sigurno ih ima još, ali ni njihov životni vek nije neograničen. Ernesto Sabato, još jedan od tih mudrih staraca, nedavno nas je napustio u svojoj 99. godini! Falilo mu je samo dva meseca da napuni 100!

(kliknite na sliku ako hoćete da pročitate deo iz Sabatovog dnevnika “Pre kraja”)

A šta je jedini Jupiterov zadatak bio nego da prepozna dobro, otkrije vrednost, osvetli istinu i da je pošalje u svet. Šta drugo nego da distribuira mudrost. Jer, niko se nije divio i poštovao Saturna kao Jupiter, niko nije Saturnove reči do kuće ponavljao da ih ne zaboravi kao Jupiter. Niko danas ne pati više od Jupitera kada čuje kako je rodna kuća nekog velikog  čoveka srušena, niko ne oseća sramotu više od Jupitera kada pročita kako se neko sprda sa Njegošem. Na Jupiteru je samo bilo da svojim duhom prepozna vrednost i tvrdu istinu Saturnovih misli pa da gotovo tužan postane pomislivši samo da ta mudrost može otići u nepovrat zaborava.  Ali škole su ga zvale, putevi vodili… morao je jednom otići daleko od Saturna. Nalazio je Jupiter dobrog u ovom novom svetu, entuzijazam ga je vodio od Maharišija i meditacija do krstarenja Nilom, piramida, kockarnica Las Vegasa, univerziteta raznih. Upoznavao je svet, prihvatao vere, nove filozofije, ali nije zaboravljao na Saturna koga je uvek od svih više poštovao. Da nije bilo njega, mislio je, ja nikada ne bih postao Čovek, i ne bih umeo da razlikujem dobro i zlo, ja – lakom na avanturu, bez tog Saturna ne bih umeo da budem kadar da podjednako poštujem sve ljude, da mogu biti isti i sa prosjacima i sa kraljevima. Moja dobrota ne bi bila uzvišena, već bih za svako dobro tražio oreole i aplauze... I samo zbog njega se jednoga dana vratio kada je čuo da je stari Saturn umro. Vratio se da do kraja svog života priča drugima o Saturnu, o vrlini koja spašava i uzvisuje, o odricanju i kategoričnoj nepromenljivosti čak i onda kada su mu nudili tri put lakši život a zauzvrat tražili da malo bar popusti.

Ali onda su prošle godine, i došao je neki nov Jupiter. Na Saturna koji je kritički i sa sumnjom čoveka posmatrao, koji je kao vrline smatrao stid, poštovanje, istrajnost, predanost i zahtevao da čovek sad primer toga što misli bude, na njega ovaj Jupiter mladi zaboravlja. On ne uči više od Saturna, već od silnih Jupitera što se namnožili, pa eto blogera milion od kojih svaki neku svoju politiku vodi, ideologiju sprovodi, plasira istine u koje veruje i teoriju raspiruje – jer svaki od njih jedan Jupiter  jeste danas. I svako od nas kad svoj komentar negde javno ostavlja i mišljenje iznosi, kad drži lekcije – opet je tad Jupiter.  I dok gledamo sve ove novopečene univerzitete, privatne dabome, gde i poneki neznalica diplomu nosi pod miškom, opet gledamo Jupitera! A sve je to Jupiter novog doba, i njegova kazna, njegov lični strašni sud jer je zaboravio na Saturna kome sve na ovom svetu od prvog slova do najmudrije misli i istine – duguje! Da nije zaboravio – bilo bi ga sramota da uzme diplomu koju zna da nije zaslužio. I tada bi pre rekao ’ne znam’ kad ne zna, sačuvao svoju veru i viziju lako jer kad je duh hrabar nema licemerja ni trgovine. Al’ kako je ovo Jupiterijansko Novo doba, on tvorac kapitalizma i liberalnih ideja nad kojima je izgubio kontrolu, sada kroji naše sudbine, pun licemernih zamerki kad se neko usprotivi i nazove ga oportunistom – jer nema Saturna da uz njega ide, i to je najtužnija istina…  Više Saturna gotovo da nema, kao da polako iščezava sa svetske pozornice, spomenici mudrosti se ruše, a oni živi najmudriji su i najstariji i ne mogu ni oni živeti večno. Pa što je manje Saturna da opomene, Jupiter sve veće greške pravi. Trči i nove religije stvara, prezauzet, nema vremena da odveze majku kod lekara, nema kad od silnih bespametnih knjiga da odštampa Njegoša i Andrića, nema kad da se prekrsti, još i gore – eto ga gde stid oseća ako bi to uradio, ako bi ne daj bože koristio ćirilicu, jer je u medjuvremenu postao kosmopolita, liberalni kapitalista, on – znanjce u pelenama, koje je na korene korena zaboravio. Ne daj bože da ga ovi sa proEU foruma i sajtova uhvate gde pominje pravoslavlje, al kad se ikonica Sv. Petke slučajno obori sa police, eto ga gde trči da je digne pa je usput i ljubi.. za svaki slučaj! Licemerje jadno, najviše u Jupiteru živi.

E zato su intelektualci bez mudrosti oni koji nas vode svih ovih godina ka provalijama raznim, jer oni samo misle da umeju da misle. Pa iako su se izborili za Slobodu i pravo na mišljenje, već se vide posledice toga gde i neznalice i oni koji ni ne umeju da misle – pišu članke, knjige, jer može im se, te iznose sudove o (nekad čak!) onima što u sebi mudrost nose, al’ i skromnost ega što za ovo novo doba nikako ne ide. Ekspanzija, hiperprodukcija, multikorporacija – sve su to Jupiterovi termini, njegova prekomernost, nezaustavljivost da nabuja, uveća, namnoži i prevrši sve mere do gotovo propasti – onda kad Saturna ne vidi.

Saturn više nije Saturn onaj Jarčevski, neumoljivi i mudri što životinjama više no ljudima veruje gledajući šta se oko njega dešavalo. Pluton, kako je ušao u Saturnov znak, u znak Jarca, on mu je dao jednu sasvim novu moć.  Moć najstrožeg sudije, koji iz ove astrološke slike na ispijenog duha liči. I ko bi to mogao biti nego odrazi naših predaka iz najdubljeg nesvesnog. Geni najstarihih nasledja što u nama i dalje žive uprkos optimizmu Jupitera koji u božanstveno lak život hoće da veruje ili da uči i podučava druge, a da pre svega moralno strog prema sebi i odgovoran nije postao.

Pluton u Jarcu kojim vlada Saturn, jeste krivica duboko pohranjena u nama svima, i kolektivno i individualno za svako okretanje ledja poreklu, precima, korenima, za svaku izdaju žive mudrosti koja je iz neumoljive volje nastala. I ne razara Pluton čoveka, već sam čovek sebe sada hoće da surovo kazni. Ovo je arhetipska i najstarija slika zločina i kazne. Zato dok nije kasno, i pogotovo što će Pluton tek sa Neptunom da pravi dobre aspekte na nebu, koje molitvu uslišuju i gde je lečenje molitvom moguće, verom, čistom al’ najdubljom istinom jer Jarac traži delo, da vidi da čovek živi ono u šta veruje – pa će svako bukvalno dobiti od života pravu materijalizaciju svojih činjenja i nečinjenja, koja zahteva pokajanje i priznanje sopstvene slabosti i neznanja. Ubio bi Pluton Saturna lako da je ovo reč o njihovom medjusobnom aspektu. Ali ovde Pluton Saturnu baš novu snagu daje, no tek pošto ga dobro izmuči, razboli, ostavi na cedilu da se cedi… A sve zato što mnogi neće i dalje da se zagledaju u sebe i čuju urlik duše koja se trese u grozničavom strahu jer više ne zna da li veruje u dobro ili je zlo samo dobilo lice dobra. Pa nesvesna toga da nužno priziva iskustvo lične patnje ne bi li joj mudrosti vrlinu vratilo… Strah, pa potom krivica, i na kraju kazna i spas – a nekome nagrada, ako je unapred godinama otplaćivao sve svoje dugove. Jer ovo je astrološka slika smrtne (PL) ozbiljnosti (SA), a nikako površnosti i opuštanja, i slika jedne generalske odgovornosti, energične upornosti, i nikad neumoljivije rešenosti da se opstane pa makar čovek na kraju ostao i sam, ali u miru svoga duha, psihički nadstvarno jak, dok gleda druge kako iz straha u depresije i psihoze idu, dok i dalje izbegavaju da ulažu u zdravlje svoje i svojih bližnjih (što je ultimativno sada sa Plutonom u Jarcu).

I nije ovo konzervativističko doba koje dolazi, već oživljavanje Čoveka i uzvisivanje (Jarac je Zenit, prirodna deseta kuća, najuzvišenija) najstarijih mudrosti i njihovo neizostavno sprovodjenje i materijalizovanje u dela koja će kao i uvek do sad, zaseniti svet i polako preokretati žrvanj u drugom smeru – na silu, Plutonovski, te vaskrsnuti Saturna u svakome od nas – kome od postanka sveta dugujemo ama baš, sve!

…čuje se zvuk koji podseća na huk,

iz dubina šuma ruši se stablo po stablo.

Ovo ne sme biti KRAJ!

Ovaj tekst poklanjam svojoj sestri Vesni

Image Source: Walls4

Postoji li red, pitaju se Mars i Saturn bilo da se nadju u dobrom ili lošem aspektu u vašim horoskopima, i bilo da se neka od ove dve planete u svom tranzitu nebom zakači za ovu drugu iz vašeg horoskopa što nam se svima dešava nekoliko puta godišnje… Postoji li pravda, gde su zločini a gde su kazne? Zašto moram da se zaletim i tek kada iz petog puta gotovo bez snage ostanem meni se otvaraju neka vrata? Zašto u oduševljenju gotovo ništa ne postižem, već samo onda kada umirim snagu, kada se stiša bes, kada sam na ivici da odustanem od svega u tom dugom čekanju na akciju za koju mislim da sam uvek spreman. Zar je potrebno deset godina nekakvog prividnog mira i pasivnosti da bih u jednom danu doneo odluku i kao mnogi pre mene, krenuo od nule da gradim ispočetka sve? I zar uvek, baš uvek moram biti u toj borbi potpuno sam? Kako je teško čak i za mene, Marsa ratnika, da izvučem taj Eskalibur iz kamena i krenem u svoje pohode koje odavno prizivam i želim. Pitanja su ista, doživljaj sveta i ljudi je isti – bilo da su Mars i Saturn u dobrom ili lošem odnosu, a ono što se razlikuje je što će čovek sa lošim aspektom često beskompromisno deklarisati svet i ljude kao jedno večito stanje nereda postajući i sam često potpuno beskompromisan, bezobziran, težak i sebi i drugima, svoj život kao borbu u kojoj kreće sam protiv svih i gonjen strahom da ako sačeka, ako proba da bude strpljiv i dodje do tog mira u sebi, zova tišine, da će tada odustati od baš svega jer baš snagu neće imati. Snaga će umreti zauvek, sva moja vitalnost i oduševljenje akcijom, pa otuda je nestrpljiv, večito u nemiru koji ne uspeva da stiša ni onda kada drugima deluje kao najmirniji na svetu. Nemiri ga sopstveni jure a koji su samo jedan strah da se snaga i akcija zauvek ne izgube. Da ne odustane, pa u životu mnogo puta ide glavom kroz zid, beskompromisno se drži svoje volje koja u očima drugih nekada i teror postaje, gola tiranija svih koji ono što on naziva slabošću pokazuju: ljubaznost, dobrotu, uslužnost, poslušnost – pa kada ih zatekne kao da se baš njima sveti što je i sam u strahu da snagu ne izgubi. On mač iz kamena vadi na silu i često ga lomi, kao što često lomi i sve što dotakne jer snaga jedna sad rušilačka mnogo više nego gradilačka kroz njega jurca.  A najviše od svega plaši se bolesti, čak ne ni smrti koliko bolesti da ga ne sputa i ne zaustavi, da ga ne onesposobi za akciju. I zato, kao da će sve to preduprediti konstantnom akcijom u kojoj često i sam primer nepravde biva, u kojoj nekad laktanjem druge ispred sebe ruši, svestan da primer ni za jednu vrlinu nije sem da baš uz njega drugi testiraju snagu svog duha, mira, razumevanja. Pa kao da namerno iritira ne bi li video gde su granice tih tako ’dobrih, čestitih, ljubaznih’ on nekada i najgoru nepravdu stvara, a što su drugi poslušniji bez obzira na teror koji od njega trpe, on još gnevniji postaje jer jasnije nego ikada baš tada vidi šta je to što mu večito nedostaje, što nema, a što svi oni iako u ovom scenariju slabiji i poslušniji vazda imaju – a to je mir, snaga trpljenja. Ima i slučajeva gde čovek sa lošim aspektom najpre trpi sebi slične, da bi kad tad i sam postao netrpeljiv, težak i pun inata da ako već dopušta da ga drugi ruše, da sruši i njih zajedno sa sobom, iako tada žrtva najčešće postaje sopstvene slabosti i nemoći da patnju vidi, razume je ili prihvati, pa postaje on kasnije slab nalik onima koje je mučio.

Medjutim, kada je aspekt dobar, osoba u mladosti često pokaže gotovo slično ponašanje i stavove kao i onaj sa lošim aspektom, jer je mlada da bi razumela snagu patnje,  i moć koju patnja nad ljudima ima. Ali kasnije, kada je dakle aspekt dobar (konjunkcija Marsa i Saturna ima ovu snagu dobrog aspekta jer se kad tad udružuju snaga i patnja, kao i svi ostali dobri aspekti kao trigon i sekstil) , tada kako biva stariji, pa još više iskusniji, pa samim tim strpljiviji, mirniji, čovek biva snažniji da svaku narednu borbu poput generala iznese do kraja. I zaista, ovo je jedna generalska pozicija planeta, gde general nije general zbog viteštva i pobeda (što bi doneo Mars-Jupiter) već zbog istrajnosti i snage, neumorne energije koja se pojavljuje uvek kada ima za koga da se bori. Za uboge, napaćene, slabe, nezaštićene, a najviše za bespomoćne – decu i stare, ili životinje. I tu dodjoh do početka, kako je nastao ovaj tekst, jer inspiraciju mi je dala moja draga sestra, klinički psiholog, i u mojim očima najveći borac za pravdu i prava svih ljudi, ali i životinja. Ona je video koji ćete pogledati na kraju teksta postavila na svoj zid, iako nesvesna da ga to njen Mars iz Škorpiona u trigonu sa Saturnom u Ribama postavlja jer prepoznaje baš u tome snagu svoje misije – misije zbog Riba i samog Marsa koji ovde samo bespomoćnima i ugroženima pomoć daje. Pa mimo svakodnevnog pomaganja drugima, ona je ta koja iskače kroz prozor svoje kuće da razdvoji pse koji se besomučno kidaju, angažuje vatrogasnu službu grada u po dana da skinu vranu koja se zapetljala o kablove koji vise na krovu neke zgrade. Sećam se, tad mi je rekla: „Sister, vrana kriče, vrišti, zove u pomoć, ljudi prolaze i niko se ne okreće…“ Vatrogasci su došli, vranu su oslobodili, a onda je trebalo psetance koje je udario bezdušni kamiondžija i samo prošao dalje na sred magistrale odneti kući pa i ozdraviti onda kada je veterinar savetovao da se pas uspava. Nije dala, kao ni mnogo puta do tad, i spasila je tada još jedan život. Zato ovaj aspekt kao nijedan drugi, daje istinsko razumevanje patnje i borbu da se patnje spasavaju. Misionari koji u misiju ne ulaze zbog umirenja savesti i kupovine optimizma, koji u njoj nisu da bi se duša namirila zahvalnošću drugih i dobila potvrdu da je dobra. Već je ovde svako skidanje patnje drugih u stvari jedno preuzimanje patnje na sebe, a što je više patnje, što je jača svest o Saturnovom večnom vraćanju i nepromnjivosti – tj ma ceo svet da se kroz vekove menja i menja, bolest, patnja, strah ostaju uvek,  i uvek će biti onih kojima je ne pomoć već spašavanje potrebno, pa su baš ovakvi ljudi oni koji dnaas spašavaju bilo životinje, decu, radnike nezadovoljne i očajne, nesvesni (što je najlepše od svega) da time spašavaju sebe, svoju vitalnost, zdravlje, produžavaju život svoj.

Ovaj video je u prvom delu priča o Marsu i Saturnu i kako on u mladosti, a u lošem aspektu na žalost često i na dalje svet vidi, dok u drugom delu imamo integraciju Marsa sa Saturnom, njegovo razumevanje patnje i potrebu da snagu da svakome ko pati i time ga spase.

“YOU HAVE NO VALUES. WITH YOU IT’S ALL: NIHILISM, CYNISM, SARCASM AND ORGASM!”

- Deconstructing Harry (movie)

“MIRKO: Zaveži, deda! Mi moramo osvojiti svetsko tržište! Mi moramo imati veći profit od najvećih tvornica automobila! Smrt je jedini siguran i večiti posao! Sve može da izumre i da nestane, jedino će smrt večito biti živa i besmrtna! Iz godine u godinu, budućnost smrti je sve perspektivnija! Drugovi i drugarice…
AKSENTIJE: Bez drugarica. One su pokojne.
MIRKO: Ma nemoj da me prekidaš!
LAKI: Deda!
MILUTIN: Tata, udariću te.
BILI PITON: Dozovlite mu da rekne mudre reči.
AKSENTIJE: Duboko se izvinjavam.
MIRKO: Vi vidite, niste ćoravi, koliko ljudi gine u svetu, po raznim ratištima. Vi vidite koliko ljudi umire od raznih bolesti i od gladi! Mi se moramo probiti i sve te ljude uzeti pod svoje! Dosta je bilo sitnih poslova u Beogradu! Mi smo prevazišli ovaj grad i ovu zemlju! Mi smo sposobni da sahranimo ceo svet! Došao je pravi trenutak za veliki svetski posao!
PRISUTNI: Živeo!!!”

Dušan Kovačević – Maratonci trče počasni krug

Ivan Akimov

Ličim na kralja zemlje gde kiša stalno pada,

bogata a nemoćna, već prastara a mlada.
Što, prezirući naklon vaspitača mu smernih,
čami kraj svojih pasa kao kraj drugih zveri.
Ništa da razgali, ni divljač, ni sokoli,
ni umirući narod što pod balkonom moli dragog lakrdijaša.
Ni balada ni slika ne vedri više čelo tog teškog bolesnika;

postelja mu krinom kićena grobnicom da bude,
a gospe od ukrasa, što svakog kneza bude,
ne znaju kako da se bestidnije obuku,
da tom kosturu mladom bar osmeh izvuku.
Ni prvi alhemičar ne uspe da izluči

iz njegova bića tu boljku koja ga muči,
ni kupanjem u krvi, što su Rimljani znali

i silnici kada ih staračka nemoć svali,
ne zagreju tu lešinu otupelu od sete,
čijim žilama struji zelena voda Lete.

Splin – Šarl Bodler

__________________________

pakao je sagrađen
komad po komad
cigla po ciglu
oko
tebe.
to je postepen,
a ne brz
proces.

mi gradimo svoj
sopstveni
inferno,
a krivimo
druge.

ali pakao je
pakao.

moj pakao i
tvoj
pakao.

naš
pakao.

pakao, pakao,
pakao.

pesma o
paklu.

obuvanje
cipela
ujutro.
pakao.

Floyd Gottfredson

“Mephistopheles” by Mark Matveevich Antokolsky (1843-1902)

“When you return I am going to give you one literary fuck fest – that means fucking and talking and talking and talking and fucking. Anais, I am going to open your very groins. God forgive me if this letter is ever opened by mistake. I can’t help it. I want you. I love you. You’re food and drink to me, the whole bloody machinery as it were. Lying on top of you is one thing, but getting close to you is another. I feel close to you, one with you, you’re mine whether it is acknowledged or not. Every day I wait now is torture. I am counting them slowly, painfully. But make it as soon as you can. I need you. God, I want to see you in Louveciennes, see you in that golden light of the window, in your Nile green dress and your face pale, a frozen pallor as of the night of the concert. I love you as you are. I love your loins, the golden pallor, the slope of your ass, the warmth inside you, the juices of you. Anais, I love you so much, so much! I am getting tongue-tied. I am sitting here writing you with the termendous erection. I can feel your soft mouth closing over me, your leg clutching me tight, see you again in the kitchen here lifting your dress and sitting on top of me and the chair riding around over the kitchen floor, going thump, thump.”

An Excerpt from a Third Letter from Henry Miller to Anais Nin

“EVERY ACT OF CREATION IS FIRST AN ACT OF DESTRUCTION.”

Rosemary Woodhouse: Oh, God!
Roman Castevet: God is dead! Satan lives!

(“Rozmarina beba”)

Saturn u Škorpionu sinema: “Majstor i Margarita”, “Angel’s Heart”, “Possession” (1981), “Deveta kapija”, “Veštice iz Istvika”, “Omen (Predskazanje)” (1972), “Djavolji advokat”, svi mitološki (“Borba titana”, “Immortals”…), “Oni žive” i drugi filmovi sa zombijima, “Egzorcist” i svi sa duhovima, kao i “4th Kind”, “Alien”, “Hellraiser”…

VUK – Miroslav Antić

“Rusaljke”

Piše Pekić u ‘Odbrani i poslednjim danima’:

“Sami ćete priznati da nijedan ozbiljan, čovečanski posao ne može čestito da se obavlja ako nema na čemu. Ne može se biti lekar bez pacijenata, ni pop bez pastve. Može li se biti pravednik bez nepravde i sudija ako nema krivca?”

Prvi koji će čestita zanimanja za sebe birati, u ulozi večitog spasioca i dobročinitelja jeste Jupiter. Ali lako je Jupiteru da priča o dobru onda kada je dobro, pa da se zahvaljuje na svemu što mu je dato, dok ga virovi beznadja Zla nisu povukli ka dnu. “Zahvaljujem, zahvaljujem, zahvaljujem… i ne daj bože nikom!” e tako kaže Jupiter.  Pa ide svetom i propoveda istinu o Dobrom, jer  to čega se Jupiter plaši i što prirodno ne razume, jeste Zlo koje mu je skriveno iza ledja, u 12-to polje od Strelca kojim Jupiter vlada, u mraku Škorpiona, te ga on shodno prirodi svojoj ni ne razume. Ne razume Jupiter šta je to što natera čoveka da ubije čoveka, šta je to što nagoni čoveka da pobesneo mrzi, šta je to što se u čoveku ne smiruje dok ne iskamči osvetu,  kako to da deca umiru od gladi kad hrane zna da na svetu ima dovoljno, i sve tako… zato Jupiter odavno ne razume ovo vreme, a Saturn ga je već više puta već gledao i ovaj period dok bude bio u Škorpionu, samo je momenat kad Saturn i dalje ćutke odmahuje glavom levo i desno i misli kako ljudi ništa nisu naučili. Nisu shvatili da je patnja večna, bolest, žrtve, nepravda, glad, ratovi, stradanja… Mnogo večnije i postojanije od svih nada tananih u mir, slogu, ljubav.

Ali u svojim ranijim pohodima Škorpionom, koji se dešavaju na svakih 29-30 godina, drugačije ga je vreme zaticalo. Iako je i tada Saturn umeo da izvuče i pred svet izbaci i ogoli Zlo, gotovo baš onako kako reče u komentarima na prošli moj tekst sa ilustracijama Svarog:  “Živela smrt i propadanje, daće nam novu kožu kad stara odumre!” , ljudi su se Zla čuvali, zla se bojali. Te u nekoj i davnoj i ne toliko davnoj prošlosti, čovek je sam sa sobom bitku vodio – jer je borba Dobra i Zla pre svega borba unutar Jednog Čoveka. Prepoznavao je šta je to što treba čuvati, poštovati, vredno paziti da se ne oskrnavi, šta je to što treba zaštititi da kao spomenik Dobra ostane i podseća mlade i sve ljude da postoji nešto vredno što više nego Dobru, Ljudima i njihovom dobru i miru služi.

I kako Saturn nije onaj što se menja, jer je Saturn vazda isti, ono što se promenilo bio je Jupiter. Jupiter je medijima dao dozvolu da skrnave dobro, dao je obrazovnim sistemima pravo da tolerišu knjige koje se u neko ranije vreme usled uticaja strogog i važnog Jupitera u toj ulozi zaštite Dobra ni u snu ne bi mogle štampati. Dao je Jupiter i ono najgore, samopovladjivanje da u prljave biznise udje i da se trguje Zlom – oružjem, da se zbog sirovina ljudi ubijaju, teritorije osvajaju, zbog novca, moći, stari kolonijalista koju svoju krv pere pričom o boljem životu i taj tvorac ‘demokratije’ koji je degenerisao istu od onih stoika do današnjih demokrata, pa njihova nakaradna slika postaje – on je taj koji donosi vreme kakvo živimo. Saturn – ne. Saturn je samo pokazatelj, on nam daje da vidimo šta smo stvorili, šta smo birali, šta smo dozvolili jer dozvolili jesmo da Dobro padne a da se Zlo uzdigne. I to nije nešto što se dešava samo sada. Dešavalo se oduvek i ta borba je arhetipska. Od mitova i bajki u kojima želimo da pravedan, čestit i hrabar pobedi, od ikona na kojima će Sv. Georgije ubiti aždahu, od mnoštva slika koje u našem nesvesnom žive gde je vera u dobro = vera u život, pa gde i život dati za tu vrednost više vredi nego uprljati dušu svoju, zbog čega ne mali broj intelektualaca, pisaca beše prognan ne tako davno, samo zato što nisu želeli da kolaboriraju sa Senkom Zla. Beše to vreme morala, pravde, časti. A moral, pravda i čast – bar vi što malo astrologiju razumete, možete sada da razumete i to da oni nisu temelji koje čuva Saturn, već Jupiter.

I evo Jupitera gde u junu ulazi u Blizance. U Blizancima je u izgonu, proteran, bez morala i vrednosti, bez duha i spreman da saradjuje, trguje, a običan čovek koji bez posla ostaje, evo ga opet na ulici da švercuje, da možda ukrade, evo kako u Blizancima snalažljivost ekspanziju doživljava u cilju preživljavanja, pa i kradje i lopovluci, ali i prevare, lukavstva koja preživljavanju služe šire se kao od šale. I nema morala pošto je u izgonu da spreči, sem ako čovek već dubokouman i duhovan nije. E taj će posmatrati i zapisivati sve to, baš kao i gore citiran i tek u izgnanstvu kao što njegov Jupiter u Bluzancima zahteva, Borislav Pekić – koji je baš Jupitera u Blizancima imao i njegova pisma iz Londona, pisma iz tudjine, i danas su najverodostojnije oličenje te Jupiterove nemilosti kada je u Blizancima – što je njemu bilo dato i da vidi, i da doživi na svojoj koži i da zapisuje. Video je mnogo pre nas jer je mnogo pre nas susreo taj globalizam i kapitalizam -  a osim u njegovim knjigama, ja iskreno savetujem da u narednih godinu dana svaki dan započnete njegovim blogom i nekim tekstom odatle.

A Zlo čeka... Ono uvek čeka, ma kako to smešno zvučalo, ali Zlo ima sigurno smisla za šalu, sprdnju sa ljudima, ono čeka Tog Jednog da popusti.  Mitovi nisu lagali, bajke nisu lagale, žitija nisu lagala. Svaka knjiga koju čitasmo i gde smo se tresli nad sudbinom glavnog junaka plašeći se da ne popusti pred Zlom i radovajući se kada Dobro u njemu pobedi, ni te knjige nas nisu lagale. Sve počinje od Jednog Čoveka. Ako bi taj jedan čovek istrpeo svoju borbu i ako ne dozvoli da Zlo pobedi on čuva i druge od zla. Ali ako on Zlo pusti, onda se Zlo širi, kao da indukuje još zla.  No treba meriti dobro, treba prepoznati šta je dobro a šta zlo, jer često ljudi misleći da čine dobro čine zlo.

Jer u čemu se na kraju vrhunska svetska literatura što opemenjavanju prvobitno služi, ako ne u maestralnoj veštini da pisac kroz glavnog lika njegovu ličnu borbu Dobra i Zla prikaže na što jezgrovitiji način. Pa listamo i mi stranice, ne spavamo, uzbudjeno pratimo taj epski sukob koji se tada dešava i u nama. Koliko samo puta čitalac ili dok gledamo neki film, mi osećamo simpatiju prema negativcu samo zbog te borbe korz koju prolazi. Iako znamo da je učinio nešto loše, nekakvu sapatnju i razumevanje donosi to što na sledećih 100 strana slušamo njegovu ličnu katarzičnu borbu sa sobom, i čudan duševni mir kada Rodion Romanovič Raskoljnikov odlazi na robiju u Sibir. I u tom času, nije nama drago što je krivac osudjen, nego što se konačno njegov pakao duševni u borbi dobra i zla završava. Pa kao da nam je skinuo demone sa lica otišavši na robiju, a mi sigurni postajemo da će on nakon toga postati bolji čovek, i da je već u toj borbi zasigurno postao. Ali otvorimo onda novine, nekakav Kurir pa vidimo gde jedan takav čovek svoju ispovest piše, knjiga postaje bestseler, ali kraj nije isti kao u Zločinu i kazni. Ovde mu se sada nova uloga nudi, nekakvog glumca koji bi možda i velikog Cara Dušana trebalo da glumi. Ubica da glumi tako veliku ličnost, a nekako je izostao onaj Sibir. Pa eto samo jedne knjige što se nedavno pojavila, a koju je, onako kako samo on to zna – u ljudske ruke doturio Saturn u Škorpionu. Slavimo li Zlo ili borbu sa Zlom? Ajde ljudi, svak za sebe neka bira u periodu koji dolaze, ali nemate jos puno vremena.

Crkve to zovu – iskušenje, što je po meni nedovoljno jasno ljudima. Ljudi iskušenjima uglavnom smatraju nešto od spolja što ka njima kreće, nešto što može u porok da ih uvuče.  Pa i crkve popustiše. Ali u manastiru Rukumija, nadomak Požarevca, otac Simeon ne popušta, kao jedan živi primer Saturna u Škorpionu – kao izbor nepopustljive borbe sa Zlim. On vas neće sigurno pričestiti u subotu, niti ako samo sat vremena postojite u crkvi pre pričešća, a ako ste pušili, mislili zlo, takodje vas neće pričestiti. Kaže jedna žena mojoj majci kada su se srele tamo, “tako sam srećna, evo deseti put dolazim i tek sad sam se pričestila!” Kaže mi majka da ga vladika Braničevskog okruga zato ne voli puno, ali meni je drag. O tome možete više ovde pogledati:

Dakle, nije iskušenje samo ono što spolja svet donosi, i nije Saturn u Škorpionu samo onaj ko vam ponudi pet hiljada evra ali da svesno radite nešto zlo, već su to i one misli koje vas vijaju tokom dana sa kojima se borite – jer zna čovek u duši čim pomisli loše zbog dubokog osećaja nelagode i krivice da nije sposoban za mržnju, osvetu, pa čak i kad mu padne na pamet, eto čoveka gde brže bolje sebe uzdiže mišlju da je on iznad situacije, da ga ne zanima i da može da oprosti.. ali borba je to mučna i trajna, kao i sve sa Saturnom, pa sutradan a misao se opet javi, muči se čovek. Muči se duša, muči se pakleno se muči jer nije se skoro vodila ta iskonska borba u čoveku kao što će u narednom periodu, a posebno sad kada i Jupiter digne ruke, odlazeći u Blizance, gde će opravdanje za ama baš svaku svoju radnju lako da nadje i opravda nekom krizom, životom, ili poredjenjem sa drugima – okruženjem.

Pa iako je velika istina da ničega se Jupiter ne boji kao iskušenja, znajte da on ako nema u okruženju dobro (opet Blizanci, mediji, svakodnevno gde obitavamo, sve to oko nas – predstavljeno je Blizancima) dakle ako tu ne vidi primere tog dobra, nego mu se predstavi da je i Zlo dobro, on primera nema, i zato vam je sada SVIMA, kao što je svakome kome je Jupiter vladar – što znači da je rodjen u znaku Strelca ili sa tim podznakom tokom čitavog života uvek uvek uvek potreban primer dobra. Tek tada se čovek opire i odupire zlu.

A Saturn u Škorpionu će na očigled svima sada dati sliku apokalipse, gladi, stradanja, nepravde. E to je iskušenje za čoveka, da li ako mu je učinjena nepravda on sebi dozvoljava da čini nepravdu, da li ako mu je oteto i on postaje onaj ko otima, ili je kadar da ma kako težak i mukotrpan život postao, on to ponese na svojim plećima spreman na žrtvu zbog Dobra u koje veruje. Da li će preživeti u svakome od nas Dobro, ili će se slaviti Zlo? I ako zlo pusti tu klicu i isklija, proširi se, uzme zamah, da onda taj čovek percepciju kojom svet posmatra menja, i u svakom čoveku će prvo videti Zlo, potencijalno makar zlo, u svetu će videti prvo Zlo, u sebi će spoznati svoje Zlo. A prihvatiti sopstveno Zlo, nije lako kao što na prvu prihvatamo svoje Dobro. O koliko i taštine, i radosti, i zahvalnosti i milosti nekad tim Dobrom koje smo spoznali iskamčene, kada čovek za sebe pomisli da je ispravan i dobar, čestiti i pošten, pa i Dobro onda indukuje Dobro – pa eto čoveka gde nastoji da Dobar ne samo bude, nego i ostane. Ali ako čovek prihvati svoje Zlo i nadje mu opravdanje, on Zao postaje, dušu gubi, smisao nestaje, jer će čitav svet onda pravdati Zlom, da bi opravdao svoje Zlo. I tada Saturn u Škorpionu zaista nam može doneti sliku sveta kakav dugo videli nismo, gde ljudi postaše Zli, gde je Zlo na prestolu, ali ne zato što ga je Saturn doneo, nego što Jupiter nije dobro štitio. Saturn je tu bio i ranije, na svakih 30 godina eto njega u Škorpionu, pa opet, isto nije…

A borbu protiv Zla, sem duhom, mišlju, dubokoumnim istinama koje sada mogu dolaziti i iz mističnog, i duhovnog, i hrišćanskog i nehrišćanskog, ali koje pričaju o herojstvu i svetlosti duše koja je bukvalno oličenje superherojstva uprkos ožiljcima, ranama ili smrti zarad Dobra, ilustruju i novi holivudski filmovi – koji nesvesno već vodjeni Saturnom u Škorpionu izbacuju filmove o mitološkim herojima – Immortals, Prometeus… Jer Saturn u Škorpionu i jeste priča o arhetipu herojstva, svako se od nas bori sam u svojim džunglama neprohodnim gde vrenbaju aždaje, zmije, karakondžule, pa ako se pozabavimo time, korenima zla koje je pobedjeno već bivalo, Zlo ne može da pobedi. Jačati snagu tih korena, od predaka koji su odolevali batinama i nisu postajali izdajice, od predaka koji su beskompromisno (što je izrazita, izrazita osobina Saturna u Škorpionu) živeli po svom principu vere u dobro, od prajunaka koji u nama žive, od kulta mrtvih, bilo korz zagrobne živote, reinkarnaciju, ritualne transeve i razne obrede koje svaka nacija ima i koji služe baš zato da se strah od smrti unizi, strah koji čoveka unižava često pred izborima kad je, i kad plašeći se za svoj život on moralno bedan postaje. I koliko god vam sve ovo što pišem za današnje vreme zvučalo zastarelo, verujte da će za koji mesec biti onih koji će pre izabrati da budu gladni nego da ubiju. I onih koji će svesno izabrati da ubiju da bi postali bogati – nesvesni, da Saturn kao najstariji graditelj tada zida pakao duše. Ciglu po ciglu, kao u pesmi Bukovskog koju sam stavila kao jednu ilustraciju u prethodnom tekstu.

Pa pročitajte ponovo onaj prethodni tekst sada, i u Bodlerovoj pesmi nadjite sve to što jeste Saturn u Škorpionu i što dok čovek gleda sada jedan izbor ima – da to Zlo i nedaću vidi, da zna da i on sam svesno bira da je trpi i gleda sve dok je tu, ali da u Dobru ne posustane, ili da baš zato što je tako crno i zlo vreme, i on sam seme crnog u sebi zaseje da bi bio od onih koji baš tu patnju, stradanje i nevolju donose i šire.

Borba je lična. I svako od nas ako pobedi Zlo u svakom danu, spašava svet od Zla. Ako ga pusti, maklar time što ćete iz pakosti nešto Zlo uraditi nekome, eto prilike da zato što mu je pakost načinjena taj drugi čovek Pakost narednu nekome drugom pripremi – zlo se širi. Patnja može biti prekinuta, jer i Patnja umire, ali tek nakon velikih muka, i tek tada kada se čoveku više ni ne živi i kada mu postane svejedno da li mrtav ili živ on je. A kad mu postaje? Pa tek onda kad on sam crn postane, kada dušu poput doktora Fausta založi. Gete je imao Saturna u Škorpionu na svom ascendentu, pa je odatle Fausta i pisao.

I ne zaboravite, da bez mraka nema svetla, bez zla nema dobra. Naše je samo da to spoznamo sada. I evo za kraj još jedna ilustracija, iz filma “Legend”. Borba Dobra i Zla je večita, a mi smo sada vojske koje biraju svoju stranu svak za sebe. Dark Side vs Light Force… Pluton u Jarcu, a Saturn u Škorpionu – čine ovaj period epskim, kao da smo svi u mitove potonuli i zato ih čitajte.. mitove, bajke, predanja, narodne star pa sve starije pesme, priče, naravoučenija, običaje, obrede, čitajte biografije velikih umova, svetaca, ratnika, stvaralaca, koga god, ali čitajte i razumite da su to što jesu postali zahvaljujući borbi dobra i zla u koju su sebe poptuno utkali.

Evo ilustracije, gde na kraju filma, oličenje Zla (Lord of Darkness) kaže njemu ‘Dobrom’:

“What is light without dark? What are you without me? I am the part of you… we are borthers, eternal!”

“Saturn Return”

Tekst pesme je u samom videu. Objašnjenje ispod videa.

Wear the grudge like a crown of negativity.
Calculate what we will or will not tolerate.
Desperate to control all and everything.
Unable to forgive your scarlet lettermen.

Clutch it like a cornerstone. Otherwise it all comes down.
Justify denials and grip ‘em to the lonesome end.
Clutch it like a cornerstone. Otherwise it all comes down.
Terrified of being wrong. Ultimatum prison cell.

Saturn ascends, choose one or ten. Hang on or be humbled again.

Clutch it like a cornerstone. Otherwise it all comes down.
Justify denials and grip them to their lonesome end.
Saturn ascends, comes round again.
Saturn ascends, the one, the ten. Ignorant to the damage done.

Wear the grudge like a crown of negativity.
Calculate what you will or will not tolerate.
Desperate to control all and everything.
Unable to forgive your scarlet lettermen.

Wear the grudge like a crown. Desperate to control.
Unable to forgive. And sinking deeper.

Defining, confining, sinking deeper. Controlling, defining, and we’re sinking deeper.

Saturn comes back around to show you everything
Let’s you choose what you will not see and then
Drags you down like a stone or lifts you up again
Spits you out like a child, light and innocent.

Saturn comes back around. Lifts you up like a child or
Drags you down like a stone to
Consume you till you choose to let this go.
Choose to let this go.

Give away the stone. Let the oceans take and transmutate this cold and fated
anchor.
Give away the stone. Let the waters kiss and transmutate these leaden grudges
into gold.

Let go.

(Objašnjenje koje sledi je sa sajta songmeanings) Nisam prevodila, mislim da je dovoljno razumljivo,  i obratite pažnju na razvojni put Saturnovog uticaja, iako onaj ko je davao objašnjenje nije ga davao u astrološkom kontekstu već psihološkom. Od strahova, kompleksa, zidova i odbramebnih stavova do rušenja istih preko istog Saturna, u cilju slobode od samoga sebe.

“wear the grudge like a crown of negativity” (go ahead, put your grudge out where everyone can see it, let everyone know that you’re mad and that you want to be that way).
“calculate what we will and will not tolerate” (decide exactly what you want to get mad over that would make you hold a grudge. this way when it happens, you can keep putting that crown back on)
“desperate to control all and everything” (you don’t want to be on good terms. you WANT the grudge. if you can control the grudge, you can control the person you hold the grudge against.)
“unable to forgive your scarlet letterman” (although they know they’ve done wrong, you won’t forgive them under any circumstance)
“clutch it like a cornerstone, otherwise it all comes down” (clutch the grudge that you hold like a cornerstone, because you know if you don’t then the grudge dies. you don’t want that)
“justify denials and grip em to the lonesome end” (come up with excuses to continue holding the grudge, and stand by them until the end, even when everyone hates you for what you’re doing, hence lonesome)
“Terrified of being wrong, ultimatum prison cell” (you’re scared to death that someone can prove that you have no reason to hold a grudge. you worry about it so much you put yourself in your own little prison over it)
“unable to forgive and we’re sinking deeper” (you won’t forgive, and for this you’re slowly creating a larger grudge)
The grudge begins to define you, confine you, even control you.
Again to the Saturn reference for almost the rest of the song. Saying that Saturn, almost as if, takes over your body. He and you become one, you make the decisions Saturn chose. And not until you end the grudge will he quit tearing you apart.
Finally, Maynard (singer Tool) quit criticizing and simply tell them what they need to do.
“Give away the (corner)stone. Let the oceans take and transmute this cold and weighted anchor” (that was your grudge, holding you down). Give away the stone. Let the waters take and transmute these leaden (heavy burdensome) grudges into gold. LET GO. LET GO. LET GO. LET GO.
———————
Q: “…Choose one or ten…” - Every time I hear this song, I think of this part, and I cannot understand this?
A: I found out something that could relate to the “saturn ascends,choose one or ten” part of the song. if you look on the back cover of the salival set (the plastic part with the ten circles connected by lines) that is the “tree of life” which is the basis of all existance, according to Qabalists.
The first sphere is known as Kether and is the crown (top) of the tree. The Crown was attributed to Kether to illustrate the fact that it is beyond consciousness: The Crown is worn ABOVE the head. It is pure being; timeless; being totally devoid of form.
Ten is known as Malkuth and is sorta the opposite from Kether. Kether is one step away from existance, while Malkuth IS existance.Like its been brought up a few times, Saturn completes it’s orbit around 27-33 years. According to the Maynard, you are faced with the choice whether you want to exist or enter a new consciousness that is just beyond existance.

image: Evgeni Valentinov Hristov

Ko o čemu, Sanja o Saturnu.

Volim Saturna. Plašim ga se onoliko koliko ga se i svako boji. Stalo mi je do svake koščice u telu, i zdravih bubrega, stalo mi je do one samoće u kojoj čovek sam sebi može da prinosi i odnosi, pa mi zato valjda nikada nije palo da uposlim žene da mi pospreme kuću. Milica mi kaže skoro da se to zove – seva joga – kada radiš tako te kućne i slične poslove, kosiš i vodu nosiš, čistiš, ne znaš ni za čije babe zdravlje, ali vredi, jer time se Saturn umilostivljuje, a zapravo sužanj u nama se seti da je sužanj, da i on ume kičmu o čivuluk kad treba, i da sopstvena g… moramo sami obrisati, al’ nekad valja i tudja – tek tu je poenta. Ima naravno neke čudne tu ljubavi izmedju mene i mog Saturna u Raku, gušimo se i davimo – jer ovaj vodeni Saturn blatom zovu najčešće, onaj iz Škorpiona je mulj i vlažna zemlja na grobljima što guta drvene kovčege, a iz Riba ona od leda, pa tako vode, ona ista santa o koju se survao Titanik. Ali ako ste Eskim, može da vam posluži i kao kuća. Pa iako Ribe morem zovu, Saturn u Ribama je svaki Kopaonik i Durmitor negde u januaru kad se sledi i zabeli. Vode koliko hocete, a vi daskama po ledu – pa sa energičnijim aspektima eto snowboarda i skijaša. A ako idete na Adu Bojanu, Saturn u Raku se utopli ambijentom sojenica, kućica na vodi. U Škorpionu bi reka već odnela te kuće kao sve što nosi, pa je to tek deblo i koji leš stoke što pliva Tarom, Moravom, i sve one narodne bajalice što ljudi baciše u reku sa nekog mosta da reka odnese što dalje. A reka ko reka, što jednom odense drugom donese, pa od Fukušime do Jadrana slilo se tim tokovima raznog otrova o kojima ćemo čitati uskoro još i više kad Saturn udje u Škorpiona i zvanično nam reke obole. Ekolozi, tehnolozi i drugi – sad ćemo da vidimo kakvi ste na delu. Ide vaše vreme (na žalost), a lekari zvanične medicine neka se mole od sada samo za hrabrost, jer budu li kako Pluton iz Jarca kaže počeli da se boje oni sami životinja i prirode – neće više imati ko da nas leči. Medicina iz Jarca ide, a ne Riba – Ribe su sve što otrovima barata zvalo se hemijska industrija ili farmacija potpuno svejedno. To je gusarska zastava ista kao i onaj znak na svakoj ambalaži nekada što je upozoravao da „ako popiješ malo ove tečnosti neće valjati“. Ali dobar je ovaj moj Saturn u Raku. Na stolu mi tegla jutros kupljena puna nekih dekorativnih kamenčića. Ja to pospem u neke drvene posude i onda stavim sveće. Ništa originalno, eno u svakoj pravoslavnoj crkvi taj princip i dalje funkcioniše. Al’ tako i kod mene.

Da nisam astrolog, bavila bih se proizvodnjom brodskog poda. Majkemi. Tako imam dobar horoskop za taj biznis, da neko može samo da me uposli fiktivno i daje platu ne bih li mu sreću u tome donela. Saturn iz Raka trigon Jupiter u Ribama u 6. Kući – pod od drveta plemenitog, dobrog, što nam daje da ga gazimo, ali i sveto drvo je to. Maslina ili mladi hrast zbog badnjaka. A i orah se pominje kao sveto drvo Jupitera još kod starih Grka, bio mi je osamnaest godina pod prozorom. I gde god da sam živela bilo je šume, bilo je parkova, drveća. Košutnjak, Karaburma, Šumice. Pod prozorom uvek zamiriši sa proleća naročito, al’ pazite sad. U stanu u koji sam došla pre osam meseci gledam na obe strane, na dve ulice, i nigde nemam drvo. To vam pričam, jer nije do mene i mog horoskopa – nego ekolozi slušajte, ono što je trebalo da bude jedno staro drvo pod prozorom, sada je zgradurina čija je izgradnja stala, pa mi betonske konstrukcije, skele i daske kao podsećanje da je tu nekad bilo drvo gotovo udaraju u prozor. E to je ono što me brine.

Kud potonu Pek… reka kad ponire i nestaje nekakvu slavu nosi. To je taj Saturn u Škorpionu – svaka reka ponornica, kao i Toplica – jedina naša reka koja teče uzvodno jedan deo kod Kuršumlije, a odmah pored Djavlja Varoš – pa Saturn u Škorpionu opet.

Nego ljudi bi da znaju šta ih čeka, a ja pričam o drveću i rekama. Ljudi bi da srede živote, brinu o sigurnosti, hteli bi i ljubav. Bar malo da se ima šta za status na fejsbuku. A priroda umire. Pluton u Jarcu okončava ovaj tekst nekako plutonovski što bi se reklo. Gledam juče pse na ulici ovde kod mene. Ranije, čini mi se, lutalice su bile zdravije. Sad svakom nešto fali. Ili šepaju, ili su sakati, deluju bolesno – razumete me? Da ne pričam o depresiji životinja, njihovoj obamrlosti, predaji. Ni ptice više ne pevaju jutrom kao nekada, vrapce odavno ne vidjam, vrane nedavno počele da napadaju ljude i da ih kljucaju po glavi na Vračaru i negde na Novom Beogradu čini mi se. Osveta prirode i životinja onako kako se svak’ nemoćan brani, jedino još lepetom krila i grakanjem umesto urlika. A šta će ljudi? Ljudi će čutati kao i do sad. Ne. Ispravka. Ljudi će ćutati, kao nikad do sad. I praviće se da se ništa nije dogodilo. Onda će i ljudi početi da šepaju, hromih udova, ispražnjenih duša, više nalik zombijima, dosledni u svom ćutanju i življenju koje mora da se odradi kao i svaki drugi posao, pa će i to da prodje. Ali će se tu i tamo pojaviti neki Pussy Riot. Baš sam ganuta onim što se desilo tim devojkama. Dve godine robije. Dostojevski je ponosan na njih, zbog sličnih postupaka za to vreme hrabrih i nezamislivih običnom čoveku, zamalo da ga streljaju. Još kad sam pročitala Nadjinu završnu reč na sudjenju, samo što mi suze nisu pošle. Ja sam ih razumela. „Device Marijo, oteraj Putina!“ Pobuna jer se nema sloboda. Jer se nema život. Jer smo toliko ugroženi. One su najava nečega što ćemo svi osetiti sve više. Krivo mi je što su i neki ljudi koje poštujem i smatram intelektualno jakim, sve to odmah iskritikovali kao “svetogrdje”. Ja mislim da nisu razumeli jer nisu nikada bili ugroženi. Blagosloveni su svi razmaženi danas, što ne znaju šta znači prava borba i rizik. Stvara zato razmažen čovek danas sebi hirove sam, droge, kocke, razbacivanje hiljada evra na koješta, kao dešava mu se nešto. Ali život kad ti se desi tako što ti ga zabrane i ukinu najpreče – to je tek nešto što te kožom i kostima vraća u život i to tako što ti se prvo koža od straha naježi a kosti klecnu. Skoro sam u nekom starom broju Vodiča za život čitala neku kolumnistkinju koja se predstavila sama kao ljubiteljka klasnog društva, što piše kako je ona srećna što može da bude “cvrčak” i ništa ne radi “sve dok je vredni mravi nose na ledjima..” O takvima pričam kad kažem da iz hira i luksuza vremena i novca, čak i takvi moraju okusiti Saturna. Ne što je to kletva, nego potreba ama baš svakog čoveka. Da oseti život kontra-degeneraciji, i da ni od čega stvara. A da bi došao do Ničega, on koji ima prvo mora da malko pogubi usput. Pa s te strane gledano, najozbiljnije, blagosloven je u stvari svako ko ume da nadje sredinu. Ni u bogatstvo, ni u strah od bede i gladi. I toga se držite i dalje.

Zato kažem, naći će se neko poput Pussy Riot da hrome i zaboravljene od zaborava što misle da žive ustalasa i podseti na to šta je život bez straha. I negde, jedva čekam da Saturn dodje u Škorpiona u oktobru zvanično, mada mi je užasno žao životinja i prirode, ali jedva čekam da kao i sve u fiksnim znacima kad je, a posebno u Škorpionu definiše stvari voljom, doslednošću, nepomirljivošću, gotovo besno ili makar ljuto, opet – poput reke. Pa i svako od nas jednu takvu volju dobiće da ruši ili gradi, da sa svojom mukom nepomirljiv dalje ide. „Svaki čovek liči na svoju bol“. Sećam se te rečenice iz Ljudske sudbine (roman koji je napisao Andre Malro) knjiga koju verovatno ne bih nikada pročitala da nije bilo Gorana Milekića. Svaki čovek će sada tek ličiti na svoju bol i po prvi put posle dugo vremena, neće imati nerava ni želje da je sakrije. A to je ono što je dobro. Jer kome nije muka od te parade nekakvog veselja sa televizija, kiča i prazne slame?Kome nije muka od nemuštih, od glupaka, od ružnih ljudi (ne mislim fizički) nego karakterno. I svi ćemo biti po malo – nesimpatični. A vala, dosta je bilo Saturna u Vagi i te simpatičnosti od koje se niko baš nije ovajdio. Eto, neka digne dva prsta onaj što nije zbog ljubavi muku mučio, vezu raskinuo ili brak, u ljubav se razočarao ili je se odrekao, što vezu na daljinu ili neku staru pa vaskrslu nije imao u poslednje dve ipo godine dok je Saturn bio u Vagi. Neka se javi i onaj što nije neku radost sahranio, pa u ogledalu jednog jutra ugledao starca, ili nekakvog čoveka što samo veštački osmeh na licu nosi. A mora da čeka da digne dva prsta i onaj što je baš za vreme ovog Saturna veliku ljubav imao pa se i to završilo nekako. I, neka se javi onaj ko nije posle svega razumeo zašto je Saturn egzaltiran, dakle jak, moćan – baš u Vagi, znaku ljubavi i odnosa? Iscedi Saturn dok je u Vagi iz nas i poslednju kap ljubavi, truda, nemoći, slabosti. Padnu nam kriterijumi kao moral političara, pa se vrednosti srozaju i voli se neko beznadežno sasvim, pa bilo zabranjeno ili ne, bilo moguće ili ne. Na kraju je sve sa Saturnom nemoguće, to da znate. Pre ili kasnije. Baš kao što vreme onemogući što šta vremenom. No na kraju, šetam se tako grobljem u Kraljevu kad sam bila do groba pokojnog mi teče, i spazim! Sa Uranom u Škorpionu na grobljima imam te lucidne intervale, pa spazih tako da jedino još mesto gde dosledno i uredno Saturn u Vagi živi jesu groblja. Kamen do kamnena, mermer do mermera: Ljubinka i Milinko, Persa i Živojin. Vera i Siniša. Eto ih. Kamen spaja, na kraju sve. A kako je bilo… zaboraviće se.. vremenom.

Ali htedoh u stvari reći da taj Saturn u Škorpionu će neke uspeti da natera na gnev, inat najinatniji, pa život kad poteče kroz pustoš to vam je baš ko reka ponornica koja možda i dočeka svoje izvorište.

Dobijem često mailove. Svakodnevno. I onda se desi da me pitaju ljudi, „kakvo vreme ide, jel će biti bolje?“ Ta čuvena sugestivna pitanja, trik pitanja u kojima vam već sugerišu da im kažete „Da, naravno.“ Kao da za drugačije ne žele ni da čuju. Pa budem tužna. Jer pisala sam o svemu. Od 2008 pa na ovamo svaki godišnji horoskop, pa plus oni sporadični o Saturnu u Devici pre nego što je ušao i doneo ekonomski kijamet, o Uranu u Ovnu i neophodnosti pobune, o kvadratu Urana i Plutona i neminovnosti promene i mnogi drugi..  ali čovek najviše voli Neptuna i nadu, iluziju ili san o dobrom. Samo treba da im (ljudima) nekako kažem da ni Neptuna više ne živimo, jer smo izgubili veru ma koliko se klanjali Hristu Spasitelju, ponavljali Krišnina imena ili se radovali Budi. Vere nema, no taj san, i nada, i ta trenutačna sreća koja nas tera da verujemo u dobro svela se na Mesec, ništa ali ni nijansu različit od sna nekog primitivnog čoveka što je u prvobitnoj ljudskoj zajednici snivao krov nad glavom dok nije shvatio kako da ga napravi. Njemu je bilo važno da preživi i napravi sklonište. Sa Mesecom kad maštamo, opet samo o osnovnom sanjamo. Stidi se Mesec da poželi mnogo, već samo koliko da se ima za sto i nad glavom i neko topao u krevetu da prebaci prekrivač preko naših krsta i slabine. Sanjamo mnogo, a u stvari bi bilo dobro i kad bi imao svako od nas – tako malo. Ali sve po malo, pa nekako taman. Taman da ni Jupiter ne može da potegne u neku krajnost prekomernošću svojom. A kad čovek Mesec nadje, on svu toplinu je našao, pa Saturnu se lakše klanja. Jer, ako su Sunce i Mesec par kao pre svega polarnost elektriciteta (Sunce) i magnetizma (Mesec) ili dana i noći, i ako su Venera i Mars taj polaritet muško ženski, aktivan i pasivan, onda su Mesec i Saturn taj par što život čini, baš kao što kuće nema bez zidova, ni doma bez porodice. Ajd sad objavljujem ovo piskaranje javno, umesto tajno, a htela sam i još nešto da vam pričam, ali drugi put.

Eclipse
(R.Waters, Pink Floyd)

All that you touch
All that you see
All that you taste
All you feel.
All that you love
All that you hate
All you distrust
All you save.
All that you give
All that you deal
All that you buy,
beg, borrow or steal.
All you create
All you destroy
All that you do
All that you say.
All that you eat
And everyone you meet
All that you slight
And everyone you fight.
All that is now
All that is gone
All that’s to come
and everything under the sun is in tune
but the sun is eclipsed by the moon.

Trenutna eklipsa (sinoć oko 23h) je u Škorpionu. Zanimljiv je fenomen da kako se pročuje da je nešto u Škorpionu (a sada su tu i Saturn i ova eklipsa) ljudi automatski udju u paniku i strah. Škorpion je nekada davno neko razglasio da znači – SMRT. Strah od smrti, kažu mnogi koren svih strahova, povlači tako Škorpionskim rekama i ostale, bujica nosi opsesije, jeze, bespomoćnosti i čovek pita ono njagluplje pitanje “dokle traje i kad će da prodje”.

Zašto je to pitanje glupo. Zato što ništa ne prolazi. Samo se menja. Sve traje dok se promena ne desi. Baš kao što život ne prolazi, samo se menja u trenutku smrti u obliku, i taj tren smrti na fizičkoj ravno je svakako kraj svemu i tad sve ovdašnje zasigurno prolazi, isto tako taj užasno duboko ukorenjen strah od smrti razlog je svakom, pa i najmanjem strahu od promene. Jer najveća promena je upravo – smrt.

I samo zato što je smrt  promena – smrt je vezan za Škorpiona. Ne zato što boli, ili što se dižu spomenici, niti je to prikaz smrti iz ljudske persepktive. Zapravo ta škorpionski označena smrt je ona koja nas ne plaši. To je smrt o kojoj se filozofira, koja stvara teorije, kvantne naučnike mami da energiju kontrolišu, pripitome, upoznaju, istočnjake da je nazovu karmom, a u hrišćanskoj religiji se priča o vraćanju mrtvih – nešto kao zombi return iz percepcije deteta koje drugačije sliku “vraćanja mrtvih” i ne može da pojmi. Nedavno sam krstila jedno premudro dete od osam leta, i kada smo ušle u crkvu pogledala je likove na zidovima hrama Sv Ruzice i pitala “Sanja, zašto ovaj čovek drži u tanjiru glavu drugog čoveka?” Da, znam da je u pitanju prikaz usekovanje glave Jovana Krstitelja, ali sam joj iz deteta u sebi rekla “Pojma nemam!”  A možda su malo i preterali. Agresivnost se provukla i na blagim likovima svetitelja.

Upravo ta agresivnost koju vidjamo svuda, u novinskim naslovnicama, ili kada nekog “teši” što ne živi u Njujorku to što tamo preti uragan Sendi, ili ga teši što ne deli sudbinu najugroženijih na ovoj planeti, ili se teši što nema para za brz automobil kada pročita kako je troje mladih izgubilo život, ili se teši kada čuje da je neki bogat čovek završio loše – “eto, kada su mu pare bitne!” i slično, sve su to strahovi iz ranijih generacija koje smo nasledili i sve je to manifestacija pritajenog zla gde nas teši tudje loše. Sećam se da mi je čitanka u osnovnoj školi bila puna priča gde siromašni pobedjuju, a bogati završavaju loše. Gde ružni i neugledni (Pepeljuga, Ružno pače ) postaju heroji, a ove druge zadesi neka loša sudbina. No na svu sreću, nije tako. I Pepeljuga i tri njene sestre su u stvari jedna osoba. Svako od nas. I Ružno pače i lepi labudovi su jedna osoba. I Snežana i Zla maćeha su jedna osoba.

“Tako je mnogo ljudi koji bi hteli da su stalno pod majčinim okriljem, pod skutom cara-baćuške, koji, poput strogog i gnevnog Jehove propisuje šta valja, a šta ne valja činiti!
A tako je malo onih koji hoće da siđu u sopstvene dubine, da prođu faustovski put iza “majkama” i da na njemu prepoznaju sopstvenu senku iz koje projektuju svoje neprepoznato i zato neočišćeno zlo u drugog i druge, da razdvoje Personu od svoje prave ličnosti, dapopuste Animusu ili Animi u sebi da se razvije, i da se tek tada približe svetlosti Sopstva.”
- V. Jerotić

Jin i jang.

Crno i belo, muško i žensko, u stvari – dobro i “zlo”. Moram zlo da stavim pod navodnike, jer zlo nije zlo. Zlo je samo čovečanstvo nazvalo zlim, gurnulo ga u podrume kao Čoveka slona da ne plaši ovaj drugi svet. Kao odbačeno dete zlo živi i pati u mraku Škorpiona duboko dole. Pogledajte neki cvet. Njegova boja, nežne latice, miris kojim opija. Kada bi otišli na Google Images i ukucali “cveće” izašlo bi bezbroj prelepih slika koje bi nas u tom listanju samo raznežile, rasentimentalisale, inspirisale… Da, to je onaj beli deo iz jin janga. A onaj crni? Pa, nijedno cveće nije bez korena. Koren se samo ne vidi. On je poput nekog i nečeg što odbacujemo jer nije prihvatljivo, nije lepo, nije voljeno, nije inspirativno duboko ispod zemlje da ga niko ne vidi. Koren je ružan, on pušta svoje žilice da razaraju zemlju, dakle i destruktivan je, jer ruši i razara, on crpi, on divlja tamo negde duboko van pogleda svakog, i bilo bi vrlo blisko patologiji kada bismo otišli i umesto “cveće” na Google images ukucali reč “korenje” pa to listali. Manje je inspirativno i zar ne bi bilo čudno kada bi otišli kod nekoga u goste i na zidu umesto ulja na platnu koje prikazuje cveće videli korenje? Odmah biste pomislili – ovo je neka luda osoba, drži korenje na zidu.

ali pitajte biulo kog baštovana – šta je u stvari koren? Koren je život.

Isto tako i Škorpion – nije smrt nego život. Život se stvara iz razaranja, naučnici non stop pričaju o razbijanju atoma, ili čega god, sve mora da se razbije da bi dalo svoju suštinu, i upravo iz Škorpiona mi crpimo stvaralačko. Kreaciju. Kada dete rasklopi ili razbije mobilni telefon, ili šta god – to je mali bog u detetu koji se igra stvaranja. Škorpion je najveća mudrost, jer se bavi večnim, neuništivim, i taJnom promene.

Samo što je čovečanstvo na silu gurnulo tu turbinu ravnu po snazi onoj na Djerdapu, da je ne vidi, da je ne sluša, ne čuje. Svako se plaši svoje istinske snage, svog u stvari pravog odraza u ogledalu. Zato kada je Saturn ušao u Škorpiona, to je jedna nadasve tužna slika gde ono što je čovek nazvao “zlim” pati i boluje. To crno u nama sada je bolesno i tužno. Odavno ostavljeno i samo, neugledno i nevidjeno, i evo ga da se pokaže. U Njujorku nakon uragana prikazane su slike gde su sanduci na nekom groblju izbili na površinu. Nasmejala sam se tome, pomislivši na hrišćansku verziju “mrtvih koji se vraćaju” ali i zbog same slike Saturna u Škorpionu koji će sve to što je u našem individualnom mraku podzemlja izvući na površinu. Ne zavaravajte se da nemate crnog u sebi. Da nemate zla. Da nemate mraka. Borba dobra i zla je starija od svega što na svetu vidimo i pamtimo. To je i priča o progonstvu Lucifera, koji je ipak nosio svetlo? Možda to zlo i ne bi bilo svirepo u svojoj manifestaciji kada bi čovečanstvo umesto da se trudi da bude na silu dobro shvatilo koliko zla ima u sebi kada kaže “Amerikanci će dobiti svoje!” ili kada me klijentkinja pita “Reci mi, da li će on da pati zbog mene jednog dana?” Ja je tada pitam da li je svesna da je upravo rekla kako bi je zlo utešilo? Zlo koje želi drugome? I to dokle je moja klijentkinja stigla je odlično. Ona je dozvolila sebi malo dublje da pronikne Frojdovskim putem do nesvesnog, i prizove u svest da čak i zlo kada drugome želi je ljudska stvar  i način u procesu prihvatanja života. Jer tek tada tu na tom raskršću može da se desi onaj krunski okršaj i borba dobra i zla. Tek u svesti. Tek tada ona može da razume svoju bespomoćnost i da to što je pre dva minuta pitala ide odatle. I da zbog toga bude tužna, beskrajno tužna što ne može ništa da uradi, već u svojoj bespomoćnosti smišlja opsesivne pakosne planove, proganja ga ili mu samo želi loše. Tek tu ona drži uzde svog jin ijanga i ona ima više šanse za pravilni razvoj i nošenje sa sobom nego onaj ko kaže da nikada nije pomislio loše u sebi, jer tu je zlo duboko skriveno. Naravno da ta broba može u nekom momentu potpuno da se prevazidje, ali nema čoveka koji bilo u svojim tinejdžerskim godinama, ili tridesetim ili pedesetim neće biti u stanju da u svest svoju prizove sopstveno zlo. A ako je to tako prisutno, onda ne može da bude toliko nepotrebno. Zbog nečega je potrebno da razumemo da je zlo u nama. Da bismo preživeli.

Zanimljivo je da kada krenete da ga osvešćujete, sve ste odgovorniji i pažljiviji sa rečima. Primećujete, jer se percepcija menja, i reči koje drugi upućuju drugima. Prepoznajete zlo kod svojih prijatelja, bilo gde. Tada već možete da im ukažete na to, ne da biste rekli “Aha, ti si zao!” nego da im ukažete kako njihova bespomoćnost cvili iz njih.

Zlo je život. U jednoj interesantnoj društvenoj igri “Lila – igra samospoznaje” prvi nivo koji se odnosi na Osnove stvorenja (tj stvaranja i radjanja) i koji predstavlja prvi nivo života kada se dete rodi pa do sedme godine, glavna polja su: Postanak, Maja (Iluzija), Bes, Pohlepa, Zabluda, Sujeta i Gramzivost. Da, svako dete ima sve od navedenog vrlo izraženo. Sa tim se radjamo i ono je u nama od Postanka. A ako je tu, mora da ima neku svrhu. Pa narvno. Služi preživljavanju. Sigurno ste čuli da su deca sklona (posebno bebe) da prežive ono što odrasli ne bi mogli. One su namerene da prežive. One nisu došle do luksuza genijalnog uma da se bavi idejom suicida, niti su došli do vrhunske indolencije čula da se bave letargijom i odustajanjem. To ih tek čeka kad porastu na nekoj kapiji.  No da bi opstali, prilagodili se evoluciji i vremenu kako se menja, to uspevamo sve zahvaljujući baš osmom znaku Škorpiona. On nas osposobavlja, to je ono što u vanrednim opasnostima se manifestuje kao hrabrost, ludost, snaga pa preživimo mnogo toga opasnog. To je ono što je spasilo preživele logoraše, što je spasilo preživele ratnike, zatočenike i sl. Nemanje straha od smrti je spremnost na hrabrost i maksimum vere u život. Tada se rizikuje. Tada se beži, spašava, ne iz straha nego rešenosti da se živi. Uočite razliku. Strah odustaje. On čeka da ga nadju i savladaju, zarobe, ubiju poput uplašenog koji se krije i iz ormara ne izlazi kao Petar Popara – ili kako se već zvao onaj lik iz filma opet, ne slučajno, Škorpionskog naziva Underground Emira Kusturice. Mislite o tome. Sve se završilo, ali on je i dalje u podrumu.

Zato, ajde da sada u periodu eklipse koja ne traje samo jedan dan već boji ceo period, a to je narednih bar šest meseci, ajde da se dogovorimo da slušate malo sebe. Da kada čujete pakost u sebi i zlo, da osetite bespomoćnost i strah, pa iz straha umesto u opsesiju da udjete u tugu- jer čovek nema kontrolu nad životom i u životu i to nas plaši. Odatle želja da kontrolišemo i druge ljude i svoj život, ali sve je uzalud. Reke su divlje, a reka je uvek Škorpion. Život je po prirodi divalj. Nije isto plivati u Zambeziju i na Ibru. I Ibar može biti opasan, a na Zambeziju nema plivača. Da li ćete upoznati ikada svoj Zambezi – od vas zavisi. Svako ga ima. Istu snagu, istu moć. Otuda je Škorpion znak moći. Čovek je nemoćan, život je moćan. Neko će opet, sasvim pouzdano znam, ostati  na svom Ibru ili Peku koji presušuje. Kako presušuje reka u vama tako presušuje i život. To znači da ste živi a mrtvi. Što ste više mrtvi, strah od života je sve veći. A smrt postaje uteha. Kakvo nepoštovanje prema onome što vam je dato! Prema životu. To je život. Reka koja vas nosi i koju ne možete da ukrotite već da je prepoznate u sebi i pustite da vas nosi i iz vas izbaci ono najdragocenije što zovemo stvaranjem, radjanjem, gde se trošite i gde ste neumorni i nikako da se umorite i potrošite.

Svet je pre dve godine ušao u finalnu fazu gde su sve jači kontrasti i razlike izmedju bogatih i siromašnih, izmedju materije i duha. Svaki nov tržni centar koji se izgradio, uslovio je jednu novu crkcu ili centar za dizanje svesti, joga centar i sl. A da bi nam bilo dobro treba da se sažmemo u jedno. Da budemo Zambezi.

E o tome je ova eklipsa. O upoznavanju te reke, kroz opsesije ili strahove, a oni što su već pomilovali zver u sebi (o tome sam pisala u tekstu Pluton u Jarcu – Moć samoće), koji su pružili ruku slobodno u čeljusti toj zveri i pronašli zaboravljenog sebe punog besa, sujete, pohlepe, straha, oni sada mogu slobodnije dalje u življenje. Morate da vidite svoj koren, svoj ružni deo sebe. Onaj odvratni koji ste čuvali od drugih. Morate da se sretnete sa Mr Hajdom. Doktor Džekil je već po malo i dosadan.

I onda ćete shvatiti da zlo nikada nije bilo zlo. Glavni lik u Zapisima iz podzemlja kaže “Oni su me naterali da postanem zao! Ja sam samo hteo da budem dobar!” Da. Tako se postaje ljudskim rečima “zao” onda kada u bespomoćnosti čovek ne ume da predje preko Zambezija koji nosi strahove, opsesije, drhtanja i jezive groznice zbog druge osobe ili spoljnog sveta nad kojim se nema kontrola. Pa umesto u svest i oslobadjanje samom spoznajom da kontrole nema i da vas niko i ništa ne obavezuje ni na šta, što vam daje slobodu bića i života, i insistiranja na tome da ni drugi nemaju kontrolu nad vama, vi ste se obavezali i te kako pitaj boga zašto iz svoje fantazije, i to najviše svome egu ste se obavezali. Pa što vas ego nosi dalje, to je teže da odustanete od tog sebe. Ego je pun zamki. Ego je rušio i najveće umove i genijalne ljude što je i logično, jer je tu borba veća. Nedavno sam baš kod Ošoa u “Knjizi o egu” pročitala zanimljivu anegdotu, koja obzirom da je Aleksandar Makedonski bio učenik Aristotelov ne sumnjam da je istinita, tj da ju je baš on ispričao jer je vrlo mudra. Priča kaže da je Aleksandar tražio da kada ga sahrane i njegov sanduk kada budu nosili kroz masu, da mu ruke vise sa strane iz kovčega. Kada su ga pitali zašto, odgovorio je: “Hoću da ceo svet zna da je Aleksnadar Makedosnki, veliki osvajač, sa ovog sveta otišao praznih ruku!” To je svesni ego još za života. Budite svesni. Ništa ne možete da kontrolišete. Saturn u Škorpionu prezire i gadi se materije, predmeta, stvari. On svemu tome vidi jasno strah od smrti i prolaznosti i ljudsku potrebu da se materijom obezbedi. On je istina o večnosti i tuga nejakog u nama što ga krijemo kao čoveka slona u tamnicama bića. Napolje s tim, bolje svesno i samovoljno, jer će vam u ove tri fgodine, a i sada na eklipsine dane, drugi lako buditi i aktivirati to najbespomoćnije pa ćete reagovati možda, vi tako dobri i fini, kao agresori i tirani. I kada odreagujete, e onda shvatite svoju bespomoćnost i da je ona tako bliža životu nego ma kakva kontrola koju ste mislili da imate. Prepuštanje i odustajanje, prihvatanje gubitaka – to su zadaci. I udarci. Kako kome. Tuga je lekovit savet. A vodič za tugu je na linku koji vodi do prethodnog teksta (usko vezanog, jer je Pluton vladar Škorpiona) Pluton u Jarcu – Moć Samoće.

I zapamtite, Škorpion nije smrt. Škorpion je, i to baš Škorpion – život koji nikada ne prestaje, jer u Škorpionu se ništa, ali baš ništa ne završava, samo se transformiše i menja…

“There is no dark side of the moon really. Matter of fact it’s all dark.” (Eclipse, Pink Floyd)

kliknite ovde za veću rezoluciju slike

Uloge:

Saturn u Škorpionu – The Reaper, iliti Kosač iliti Smrt

Pluton u Jarcu – bolestan na smrt što leži potpuno bespomoćno

Neptun u Ribama – Angel, Arhangel, u stvari Vera

U vremenu koje je baš sad pred nama i u kome smo već, na nebu planete izvode baš ovaj komad. Ova tri glumca su izašla na binu, povezali se aspektima i igraju partiju koja će odrediti “život ili smrt”. Čitava 2013 godina će ostati pod utiskom ovog komada koji će i dok druge planete budu pokušavale da skrenu pažnju na sebe i dalje nastavljati svoje izvodjenje i na sve ostale komade bacati senku. Slatki smeh nakon Venerinog mjuzikla, britkost uma nakon Merkur-Marsovih vodvilja brzo će se zaboraviti jer nešto što ćutanje i muk traži uz svu prisutnu tenziju već dobro poznatog kvadrata Urana i Plutona i dalje je prisutno. Napetost i iščekivanje ljudi. Mir i “kao da se ništa posebno ne dogadja” ovih glumaca. Baš kao na slici. Partija za partijom.

Hoće li Smrt kao najmudrija, što svakako jeste, odneti pobedu i to tako što je publika odustala. Predala se. Ovoga puta ona pobedjuje upravo na taj način – čeka da se protivnik dobro umori, da odustane. Protivnik je Andjeo kao simbol Vere, a Vera je ujedno i tajna, daleka, jer duboko se u sebe mora čovek zagledati da bi veru našao, dok Smrt vidi svakog dana na vestima, u novinskim izdanjima, u svetu. Pa se zato upitajte baš to, hoće li vaša Vera popustiti i prepustiti se Smrti, odnosno strahu od iste, od mraka, tamnog vilajeta gde krešte zloslutne ptice, i time poptuno ustuknuti, sama sebe poraziti, ili ćete Veru verom obradovati, jer je njena moć velika onda kada joj veru date. U čuda. U trik. U moguće naspram nemogućeg. Kada prestane da bude Nada koja najčešće iz brige i očekivanja ide, i postane Vera jer mora biti da je tako, jer MORA!

Razumete? Ovu igru u stvari igra publika. Igramo je Mi.

My heroes had the heart to lose their lives out on a limb
And all I remember is thinking, I want to be like them
Ever since I was little, ever since I was little it looked like fun
And it’s no coincidence I’ve come
And I can die when I’m done

Maybe I’m crazy
Maybe you’re crazy
Maybe we’re crazy
Probably

Ne volim januar, al’ volim januarske rasprodaje. Volim one „da ti isteraju oči“ natpise SALE 50%, 30%, 70%… Strelac sam i normalno ne uživam preterano u shopinzima. Pogotovo ne uživam kada je bljuzga neka napolju, ledeni vetar, gužva i krkljanac. Ali rekoh već, Strelac sam.. pa nekako imam tu sreću da u prve dve radnje koje udjem – nadjem sve što mi treba. Naravno, Strelac sam – kupim i što mi ne treba, tipa rezervne pertle, sredstvo za čišćenje cipela, uloške dr. Sholl za obuću ili rekvizite koje nikada ne koristim kao na primer kišobran ili one male torbice za telefon, ključeve i cigarete koje se nose preko bubrega. Neretko kupim nešto što već imam, samo ne znam, jer sam ga isto tako kupila „onako“ i nikad koristila.  Sve staro na koje se naviknem, u smislu da ga pripitomim na neki samo strelčevima poznat način, bilo da je to stari novčanik, torba ili džemper jako teško menjam. Mora bukvalno da se raspadne do nepreporznavanja. Duks koji bi neko nosio „samo po kući i prilikom selidbe“ na Strelčevima ume da izgleda kao modni hit! Baš ta malo naglašena opuštenost, komfor i da je to nešto u čemu možete da trčite i po Kalemegdanu ako želite, ili da sedite i na podu i podjednako izgledate uredno (uredno = „dovedeno u red“, sve to od Jupitera), nama ide od ruke jer Strelac ne haje za stvari. On im se raduje, i samo dok radost u duhu živi, a to je onaj trenutak kada držite nešto što želite u rukama i idete prema kasi ili dok idete sa natrpanim poslužavnikom u McDonaldsu (ako ste Strelac) ka stolu (kao ja kada sam dobila prvu platu pre 15 godina) samo u tim koracima, tom ‘putu’ živi radost za Strelca. Znam, znam… McDonalds nije zdrav, ne bi trebalo da pišem o tome, ljudi treba da izbegavaju Mc i zbog zdravlja i zbog toga što iza Mc-a stoje neki bau bau likovi za koje prvi put čujem ali chain letteri koje dobijam trude se da mi ih urežu u pamćenje. Nije to ništa novo kada ste Strelac. Strelčevi šetaju okolo i non stop popuju, a sami najčešće nisu primer za isto. Šta ću. Pa nisam ja Vodolija! I naravno, opravdanje će naći za tili čas, kao ovo sad sa Vodolijom…  Medjutim, sa prvim grizom čizburgera se sve za Strelca završava, a počinje radost za Bika. Jarčeva radost je što je prošao pored Mc-a i iskulirao ga najstrašnije! Vodolija je najneskromniji u tom smislu i srećom smatra tek ono kad su ga saleteli sa vrata jer je hiljaditi posetitelj i dodeli besplatne vaučere.

Ali u stvari, htela sam da pišem o Saturnu. Šetam danas gradom, nosim kese u rukama sa nekim novim stvarima sa rasprodaja i sreću mi predstavlja sada miris tople kafe i da zapalim jednu cigaretu čim stignem kući. U odnosu na sadržaj kesa ovo prvo pobedjuje. Njemu sad idem, i to je na redu. Ali padne mi napamet sledeće: rasprodaje su tu od Nove godine pa do kraja januara. Sve je to pod vladarstvom Jarca odnosno, Saturna. I da. Tako Saturn misli na sirotinju raju, ono što je do juče bilo skupo i nedostupno, postaje ipak pristupačnije. Kada ispod jedne cene stoji druga, duplo manja – to je restriktivni Saturn učinio. Pad cena. A kod kuće onda sa mirom odvojite višak koji se pakuje u kese i nosi onima koji nemaju ni za rasprodaje. Na sajtu popusti.rs se sve više kupuje. Deset masaža koje bi vas koštale sto evra, tu možete da dobijete za dve hiljade dinara. Malo li je? Mislim da će takvih sajtova biti sve više. Nedavno mi je bila Maja. Moja prijateljica koja živi u Londonu. I kaže mi, da sve najbolje stvari koje ima kupila je u tim second hand radnjama. Problem je što mi odavde kada pomislimo na second hand pred očima vidimo najlon na buvljaku rasprostrt na goloj prašnjavoj, a nekad i blatnjavoj zemlji, sa naredjanim sakoima, suknjama, cipelama iz ere šezdesetih. Pored je obično i neki tranzistor, ram za slike, poneki orden ili album sa značkama. E baš ću da kupim, malo sutra! Dok u stvari, pravi second-hand shopovi se ne razlikuju od bilo koje radnje, samo što su tu stvari već jednom bile nečije. I verujem da će Saturn u Škorpionu, koji u suštini prezire i gadi se stvari, ovu vrstu trgovine učiniti ponovo popularnom. Pa da će biti second-handova sa firmiranom garderobom, kvalitetnom. Skoro sam i ja u jednom takvom second-handu u Beogradu kupila onu četvrtastu SMB torbu, u kakvoj smo nekada nosili knjige u školu. Na ovoj još piše sa spoljne strane „Komplet za ličnu zaštitu gradjana“ i unutra SFRJ 3/83. Evo nadjoh sliku na netu. Nisam je još nijednom iznela iz kuće, ali taj fenomen Strelca sam već objasnila na početku posta.

Ono što je važno da se pregrmi je – stid. Možda vaša komšinica ili prijateljica ima višak stvari sa kojima ne zna šta će, gde da ih nosi. Možda vama baš nešto odatle odgovara. Šerujte. To je ionako in. Saturn će se hoću da kažem, ove godine „u januaru“ zadržati duže od kalendarskog januara. Sve dok bude bio u Škorpionu – razmišljaćemo logikom upotrebljivosti starih stvari, to su i reciklaže takodje. Tehnika nema izlaza, lično ne bih kupovala ništa ako ne moram, jer sve je sad protiv tehnike, i mnogi će reklamirati kupljene proizvode, a stari mogu lako da zakazuju. Kompjuteri koče, sve je zagušeno, a pošto Saturn sadržaj voli da nosi na djubrište, lako se gube i sadržaji kompjutera pa radite revnosno back up. Cele godine. Kada Merkur krene retrogradno možda malo više nego inače, imaćemo ga tu od 23. Februara do 17. Marta, ali stvarno, cela 2013 nije u ljubavi sa tehnikom. Ili kvar, ili maler. A zamislite kako je to lepa astrološka slika Saturna u Škorpionu. Jedan izgubi recimo fotoaparat, a drugi ga nadje. Nije njegov, tudj je, al šta sad… Polovan, al radi i došao kao poručen! Pa su gubici više nego u najavi. Knjige već dugo kupujem sa aukcijskih sajtova, Limundo, Kupindo…. a neke knjige i prodam… Samo pažljivo sa tehnikom, i sve što vam radi dobro, ne menjajte estetike radi.

Večeras nam Sunce menja znak, i počinje  Vodolija. Sunce će odmah ući u trigon sa Jupiterom i držaće se tako u toj vezi do kraja januara. Vreme je za velike poduhvate, plemenita dela, iznenadne preokrete koji stvari usmeravaju na bolje preko prethodno osvojene slobode. Pogotovo od 23-27. Januara kada se i Uran bude upleo pozitivno u ovaj deal. Uran je tu da ubrza, preokrene, ili da avanturu i slučajnost pretvori u ambiciju, cilj, početak. Ali je tu i da ako je potrebno, od problema spase u zadnji čas.

No tu je i Saturn u Škorpionu, odakle pravi jedan težak kvadrat na jato Vodolije pa i ovo naše Prometesjko Sunce u Vodoliji. I gle, ovo je stvarno taj deo mitologije.. Sećate se Prometeja? Hrabri lik koji je vatru i znanja odneo ljudima i zbog toga bio kažnjen. To je onaj koji  je imao i vizije i proročke moći pa je znao kada će doći dan Zevsovog pada. I kada je Zevs poslao Hermesa (Merkura) da ispita slučaj, je l’ znate šta mu je Prometej odgovorio? Isto ono što bi odgovorila svaka Vodolija, tj Sunce u Vodoliji, „Mrzim vas, Bogove, sve do jednog! I Nemam nameru da svoju kaznu menjam za robovsku službu vašoj tiraniji!“, ili u prevodu, jedva je dočekao da Boga otera u tri lepe! E tada je Zevs ljutit i besan rešio da ga sa sve stenom za koju je bio okovan, baci u duboki Tartar – što je trenutno slika Saturna u Škorpionu u kvadratu sa Suncem u Vodoliji. Stena koja visi nad bezdanom je Saturn u Škorpionu i koja sputava svaku moć Prometeja, ovog našeg Sunca. Taj mitološki sukob je astrološki konflikt dve volje od kojih nijedna ne popušta i tako dok se neko ne umori, pa nekada to traje vekovima. Na nivou naših svakodnevnih života ovo je sukob ali koji ne remeti život, osim ako niste nekakav Prometej, sada baš ohrabren da uradi nešto gde ste svesno preuzeli na sebe rizik. Šta je sa Julian Assangom? On mi pada na pamet prvi, Prometej svakako, pa da ga ne gurne neko u Tartar krajem meseca. Nadam se da će ga Jupiterov trigon spasiti. Baš taj Wikileaks, sloboda i dostupnost informacija, internet i ostalo. SOPA i ACTA, koje se i nisu povukle, kako Jupiter krene direktno 30. Januara verujem da će ponovo trubiti o plaćanju, autorskim pravima i masovnom brisanju sadržaja sa www koji iste narušava. No videćemo…

Ja vam želim Srećnu kinesku Novu godinu, koja počinje 10. Februara i nosi znamenje Zmije. O tome već ne znam ništa. Znam da se baš nešto sa Zmijama po Kineskom i ne slažem,  i znam da je to godina svih koji su rodjeni od februara do februara (‘53-’54; ‘65-’66; ‘77-’78; ‘89-’90; 2001-2002).

Slika gore je delo Marka Langovskog.

Još bih vam preporučila da pogledate film “The House of Tolerance”, naročito ako imate Mesec u Škorpionu ili Ribama. Mislila sam i o tome da pišem tekst, o ženama, o Svetim Kurvama, žudnjama, strastima i sahranama istih tih strasti, kao kada lik u filmu, a inače gost javne kuće kaže: “Od svih ovde (misleći na devojke, žene) jedini živ sam ja.” Ovo je muzika iz filma i intro.

Ugo Čavez je preminuo – i tek tada odustao. Kusturica je dao ostavke – odustao. Odustao je i papa. I Barsa prvi put u istoriji odustaje od tradicije, principa, i na dresove stavlja ime sponzora. Saturn u Škorpionu nas vodi ka zidu koji prilično ovde liči na gubilište ako ne odustanemo na vreme. Otkazi će tek uslediti i odustajanja, što u politici što u našim miniuniverzumima. Svako od nas ima nešto od čega treba da odustane. Princip koji ne vodi više nigde, uverenje koje nas drži u grču, strahu i neizvesnosti, ljubav od koje se isto odustati mora umesto da držimo sebe u fantazijama mogućih izmirenja i renesansi. Odustati od ideje da će nas neko spasiti. Ko ono reče, “tek tada, kad znaš da neće niko da te spasi – tek tada si odrastao i čovek.” Odustanite od ubedjivanja drugih da ste u pravu. Odustanite od svakog ubedjivanja i očekivanja da će vas drugi razumeti. Biće uvek onih koji hoće i onih koji insistiraju na tome da vas ne razumeju, ali i onih koji stvarno misle drugačije. Čovek je slobodan kada zbaci svoja očekivanja od spoljnog sveta i tim gestom, on tom svetu oduzima moć da ga vrednuje i od njega čini nekad pobednika nekad luzera. Saramago piše, “Naučio sam da ne pokušavam da ubeđujem nikoga. Ubeđivanje je nedostatak poštovanja, to je pokušaj da se druga osoba kolonizuje.” Ali ne kaže da je odustao od pisanja. Niti od svojih misli.
Odustanite od svega gde vam je potrebna dozvola drugog, poštovanje drugih, ljubav druge osobe – a ne dešava se. Tada kad odsutanete nećete odustati od sebe. Vraćate se sebi u jednoj poštovanja vrednoj pauzi, baš kao što je i Smrt uvek vredna poštovanja kao najdostojniji protivnik čoveka. Mala metaforička smrt je sada potrebna svakome. Time ćete prineti žrtvu Saturnu u Škorpionu za jedno novo rodjenje sebe samih i slobode. Cena ove slobode je odustajanje gnevnog tamničara u nama.

Područje pauze – Bukovski

moraš ga imati ili će se zidovi zatvoriti
nad tobom.
moraš da odustaneš od svega,
odbaciš,
sve odbaciš.
moraš da gledaš
u ono što gledaš
ili misliš ono što misliš
ili radiš ono što radiš
ili
ne radiš
bez ideje o ličnom
preimućstvu
bez preuzimanja vođstva.

ljudi su iznureni
takmičenjem,
skrivaju se u svakodnevnim
navikama.
njihovi interesi su interesi krda.

retki su sposobni da se zagledaju
deset minuta u
staru cipelu
ili da misle o neuoubičajenim stvarima
kao recimo ko je izmislio
kvaku.

ljudi postaju beživotni
jer nisu sposobni za
pauzu
da se ponište
rašniraju
isprazne
zaborave naučeno
razbistre se.

slušaj njihovi neistiniti
smeh, zatim
idi od
njih.

art-credits: Jadurani Devi Dasi

Saturn u Škorpionu u egzaktnom trigonu sa Neptunom u Ribama i Jupiterom u Raku – svi na 4 stepena znaka.

Kad? Pa evo sad. :)
Vraća se Saturn, jer on se uvek nekud vraća zato i veruje u večno vraćanje svega i da nema novih puteva, kad svi vode Istom, i dakle vraća se sad u Škorpionu sa neke sahrane. Tuga ožalošćenih njega umara, već je bio on tu, prisustvovao vekovnim plačevima i tugama, masovnim nesrećama i epidemijama, nagledao se bola na licima onih koji ostaju – a o miru preminulih gotovo da ne misli jer oni u njegovom univerzumu upravo odlaskom nadjoše svoj mir. I zato je došapnuo celom svetu tu skraćenicu “RIP” – počivaj u miru, koja kod svih naroda će uvek značiti isto. Mir i Smrt je isto. I već ne primećuje kako zaostaje prilično za povorkom dok zagledan u nihil tuge oseća po ko zna koji put samoću onoga koji je svakoga dana zagledan u crnilo i smrt. I taman da ubrza, mada oseti kako odustaje od te namere pre nego je i pokuša, kad mu leptir predivnih boja sleće na rame. Zagolica ga po vratu i on se seti neke priče svoje bake o tome kako se duh neke devojke koja je mlada umrla stalno javljao u vidu leptira. “Ali to je bio uvek isti taj leptir sa crnom tufnom i žutim krilima”, kao da je i sad čuje pa nežno pruži prst, a leptir slete na njega.
Vera.. pomisli on. Pa se seti da je baka stalno davala neke meleme i skidala deci bradavice uspešno, da su čak iz drugih sela dolazili do nje. Seti se kako je i neki nepokretni prohodao i da su svi samo o tome mesecima pričali, a on tada dete, nije shvatio zašto je to toliko bilo neverovatno. Pa tek sad u sebi prizna da on vere ima oduvek, i da za njega čuda zato ne postoje. Da bi nešto bilo čudo moraš da si nevernik, valjda se zato čuda nevernicima najčešće i dešavaju. Ne bi li im dokaz pravo sa tih nespoznajnih izvora božanskih moći, i svakog isceljenja došao i neveru izlečio. Da, zbog te vere je odbio da bude učitelj kada su ga svi nagovarali i molili, preklinjali. Rekao im je “Ljudi, to što sam ja naučio i do čega sam došao… nije to ništa, verujte! To možete i vi! Ma svako od vas može! Nemam ja nikakve darove niti sam i po čemu drugačiji od ma kog od vas. Sve će to samo doći do vas kao veština i znanje, ako bude trebalo i ako budete hteli. A naučiti možete samo onoga koji hoće, a taj što hoće – sigurno će svoje znanje sresti u iskustvu i sa mnom i bez mene.” “Sve je u htenju…”, pa dodade tiho, “…i veri”. Pa prekrsti ruke na ledja, i u to spazi ogromnu bolničku zgradu pred sobom, odmah do groblja. Namah pomisli da mu se ova slika već desila, da je deja vu, ali onda shvati da baš u svim gradovima bolnice i groblja ne mogu biti daleko. Sve gradske bolnice su u blizini groblja. Pa kako mu je um ciničan nasmeja se tome kao dobrom crnom humoru, ali mudrost pretegnu pa shvati još nešto – da je bol onih koji patnju spoznaju potpuno sami u bolničkim sobama i prizvala veru da bude negde blizu. Jer bol i vera idu ruku pod ruku od nastanka sveta.
Samo je na čoveku da čuje taj glas, da vidi tog leptira, da poveruje da je vera najmoćniji lek ikada dat čovečanstvu. Zato svaka tradicija (Saturn) svoje rituale i običaje ima, jer bez njih, tradicija je samo kodeks kao i svaki drugi.
I vodio bi on taj solilokvijum još dugo da pred njega ne izlete Jupiter, sa koferima, oduševljen i iznenadjenog lica kao da je upravo video boga samog! Pa još iz daljine, ne stigavši od nestrpljenja da sačeka da mu se približi poče da širi ruke i da mu priča o tome kako se upravo vratio sa puta, bio je u Južnoj Americi, baš tamo negde Brazil, Peru, Argentina, sreo šamane i vidare razne, od njih naučio svašta i doneo, pa mu pokaza, flašu neke peruanske rakije sa zmijskim otrovom koja provereno leči sterilitet! Radjanje! Radjanje treba svetu, pa se izgrliše i nastaviše svojim putem, on – koji je video sve tuge i sahrane i više mrtvih nego živih, i ovaj drugi što ode da uloži novac koji mu je Neptunom u Ribama na čistu sreću pao šaka u nekoj kockarnici na Azurnoj obali, pa reši da ga uloži u porodilište! Radjanje i Smrt, a izmedju njih Vera. Večnost i Tajna, i poruka – sve je u redu. Sve je oduvek u redu.

A jedan arheolog, sam u nekim iskopinama, upravo otkri čitav grad. Ili je možda ipak ronilac koji blago neko davno sakriveno i pobacano na morskom dnu nadje. Tajne su svuda oko nas. I neprestano je njihovo otkrivanje. A svako novo otkrivanje, strah umanjuje verom i život verom tom istom oblaže.

Ništa na silu. Jer, ne može se na silu biti srećan. Niti “pozitivan”. A naročito se u ova dva-tri dana ne može biti na silu ništa, a da talog istinskog dubokog lica u nama, naše naličje, onda kad makar na tren ostanemo sami ne ispliva na površinu. Vode su mutne, mulj se diže. Gorko je u stomaku, suze su bliže. Sloboda za suze je ovo, sloboda za urlik, jauk, glas iz donjeg stomaka što cvili, ječi, vrišti. Ovo je vrisak, a ne šapat. Ovo je grč koji traži isto slobodu kao i suze. Hoće grč da ga pustimo, da ga se ratosiljamo, al ne.. čovek stisao, zatočio grč i ne da! Kamen u stomaku, pa još jedan red kamenja sve do srca, pa podno grla. Nema više ni glasa. A Mars kao tasmanijski djavo zatvoren u kvadratnom metru od cigala preti režanjem. Zver je živa, besna, pomahnitala, spremna da ruši, spali, svemu označi kraj – saseče, iseče, amputira, ubije. Ali na silu. Samo na silu, tako da sakat iznutra na dalje “živi”. Sakatost sveopšta, osećajna obogaljenost Meseca. Zato se naliva alkoholom ovih dana, zato se ubija otrovima i otrovnim mislima, spaljuje i povredjuje što druge što sebe. Umesto da pripitomi tu zver. Umesto da pokaže nežnost, nesnagu – jednu apsolutnu slabost i prepuštanje. Umesto da se zamota kao beba i isplače. I povrati. Ovo je povraćanje. Ovo je zato i bulimija koliko i anoreksija. Ovo je povraćanje suza kada ih je toliko da plakanje nije dovoljno. Ovo je pucanje, overwhelming, razdražljivost, i ako smo nežni i pažljivi sa sobom i prema sebi, bićemo i prema drugima, a najpre i najbitnije – prema sebi i zagrliti svoj mulj. Ne inatiti se svom grču nego ga onako odvratnog, iskrivljenog strahom izljubiti. Ko je svestan ovoga – nije ni morao da čita, ko je prošao kanalizacijom i tamničarskim podrumima svoje duše i bića – isto nije morao ovo da čita. Ali je pročitao. A onaj ko treba, nije jer mu je dosadno. Nema on vremena za više od 140 karaktera osim ako nema cinizma, jeda, patologije. Njega zanima sada zlo, jer kompenzuje osvete koje je priželjkivao, jer i dalje pravdu traži za svoje primitivne i analne potrebe. On sad mašta kako će bivšem momku krenuti lose, nada se zlu da ga snadje čak kaže, “to je pravda”. Ali onaj ko ovo treba da pročita, a ne čita, sad se nada da će nekome krenuti po zlu jer je zaslužio. Čuo je neku strašnu vest i ushićeno rekao “Eto! Ima boga!” Bogom zove nesreću drugome. Mesec pada u Škorpionu. Tamni dobrota, crni duša, jed je prekriva. Ovo je astrosimbolički slika linča. Čovek na čoveka baca kamen. U glavu. Krv lipti. Kamen je krvav. Čovek je mrtav. Zlo je živo. Ovo je Zid plača u Jerusalimu i vojska okolo. Ovo je zapušena kanalizacija, ovo su poslovi za vodoinstalatere i hidro inžinjere. Mnogo je tela u rekama, mnogo je djubreta u cevima, mnogo smo se i dobro lagali niskim nagonima vodjeni. Ovo je i strah da kažete da vam je dobro. Strah da time što vam je dobro ne provocirate nečije zlo. Ovo je zapravo, astroslika sveta danas kakav je. Slika vašeg news feeda na facebooku. Slika svakog dnevnog izdanja tabloidne štampe. Ovo je siljenje u svakom smislu. Silovanje sebe, silovanje drugih. Al’ ovo je i odustajanje. Ovo je odustajanje da spašavate druge, da objašnjavate, da se borite za pravdu u svetu. Ovo je odustajanje od svega sem od svog zla u kome je seme Odgovornosti spram sebe i očekivanja od sebe i ljubavi za druge. Ovo je zato čupanje korova. Čišćenje kuće i bacanje djubreta. Ovo je čišćenje imenika, ali ne instinktivno “eliminatorski” poput plaćenih ubica, nego ne dirate imenik, al duša nema potrebu da neka druženja nastavi. Ovo je mali krug ljudi koji se prepoznaju jer su našli ono seme u sebi. I rade sa njim dalje, manipulišu škorpionski i alhemijski se raduju jer olovo postaje zlato, zlo postaje ljubav. Sve može. Kada se hoće, kada se razume koliko je važno. Do tada, crna hronika već piše novu stranu, ekseri se zakucavaju u tudja tela. Ovo su odgovorni dani, ono što jesmo – to ćemo ovih dana i biti. Trudimo se da budemo nežni prema svom zlu koji sada dodir ljubavi traži, kao Čovek Slon skriven ispod teške tkanine. Kada ga zavolite i pustite da vam sedne u krilo, desiće se i ova druga scena sa druge fotografije.

Već od 23. decembra, pa samim tim odmah na početku 2015. Saturn nas dostojanstveno dočekuje svojim prelaskom iz Škorpiona u Strelca. Iako nije najvažnije, molim vas da hodate, da pešačite, da razumete da on sad od svakog od nas očekuje da predjemo na nogama hiljade kilometara. Svakako me neće iznenaditi ako čujem da se trenda radi ili New Age lifestyle-a, ponovo pokreću hodočašća po svetu ili do manstira skrivenih po planinama i šumama, hramovima u dalekim zemljama. Već vidim i one koji će zarad kakvog muzičkog festivala, višednevnog dogadjaja na livadi i pod vedrim nebom negde u Amsterdamu ili Islandu krenuti malo stopom, malo vozom i najviše peške, i to u grupi ili solo sa rancem na ledjima. Kao da se neki Novi Hipi pokret vratio, samo se sad prozvao Gypsy, Trance, Sountering, Hiking, Boemski red Avanturista što piči po svetu i spava kod nekih nepoznatih ljudi koje prvi put sreće, ili hostelima, kampovima… – al jedno je sigurno – nesvesno nas sve Saturn sada tera na put. Tj, na Put. To nije putovanje da biste u inostranstvu pronašli kakav posao i dobar život. To je putovanje kao u gameboardu, više nivoa različitih iskustava, susreti sa novim potpuno neočekivano interesantnim ljudima, i zato slušajte šta imaju da vam kažu. Mudraci su sada oni koje srećete usput. Na putu, ili ste ih povezli sa sobom, ili je sedeo do vas na nekom peronu i rekao vam baš ono što vam je bilo potrebno da čujete pa da osetite kako vam se smisao downloaduje i reinstalira, a stopala bride – spremna da nastave dalje.

Vraćanje starim stazama, starim znanjima, intelektualnim autoritetima, knjigama koje su pisane godinama, kao Hadrijanovi memoari Margaret Jursenar (25 god), Jadnici Viktora Igoa (17 god) ili Prustova Potraga za izgubljenim vremenom (14 god)… Kaže Saturn – imaš svo vreme ovog sveta, ne žuri, ali se posveti. I kad pišeš, i kad čitaš, i ma šta da radiš. Knjige postaju ponovo aktuelne, biblioteke pune, knjižare idu ka dnu, jer su im kriterijumi pali pa se pretvaraju u restorane, a neke vraćaju staru slavu. Ovo je netolerancija duha spram prometa. Kvalitet VS Profit. Kazna za lakomost i nehaj. Za kič. Vraćanje ne samo knjigama, nego i pločama.
Ovo je vrhunski kvalitet zvučnih kutija, pojačala, gramofona, ovo su najskuplje opremljeni studiji, pa će i u tom pravcu sve više mladi da se regrutuju, bilo kao kompozitori, inžinjeri akustike ili didžejevi. Od umetnosti i muzike do nauke, sa oštrim skretanjima daleko od pragmatičnih poslova koji samo egzistencijalnom pribavljanju neophodnog služe, a ne i spoznaji, uvidima, idejama. A od nauka, najpre medicina, i sve što iz prirode ide (veterina, ekologija, šumarstva, meteorologija), generalno je ovo vraćanje prirodi, šumi, neprohodnim stazama i bogazama, suncu, kiši, munjama, snegu, vrućinama i smrzavanjima, potraga za skloništem od kakvog pljuska koja će vas zateći i u život vratiti više od ma kog ašrama. A potom su ovo nauke sve što se čovekom u metafizičko filozofskom smislu bave, od antropologije, arheologije i astrologije, do psihologije i religije. Ovo su i sve mape na svetu, mape voda, puteva, neba, astronomske efemeride i logaritamske tablice, seizmološke karte, okeanografski i geografski atlasi, kao i ucrtane karte, avanture, putovanja i čudno prijateljstvo sa Raspućinom Korta Maltzea koji je i stvoren iz Saturna u Strelcu Huga Pratta. Nova izdanja starih izdaja. Nove mape, a stare mape. National Geographic. Kosmos Carl Sagana. Čovek opet istražuje i okeane i neba, istražuje neupisana plemena i nove vrste leptira, kao da ga taj živi svet sada više zanima od mrtvog, materijalnog sazdanog u novcu. I Saturn nam sada kaže, ponesi što manje, za ovo putovanje sa mnom koje će trajati tri godine, ne treba ti puno. Ali čovek je zebne prirode, poneće isuviše i možda podeliti upsut. Ili neće – pa će krive kičme svu tu materiju od koje nije umeo da se odvoji nositi na ledjima i ostati tako iskrivljen jer bilo mu je teško da materiju baci. Kriva kičma, prsti krivi od grča što ne daju. Začepljeni vaskularni protoci jer nema protoka. Nema kruženja.

Tako da, druga lekcija važnija od pešačenja (ali svejedno, hodaj!) je: duhovni oprost sa Materijom. Oh, kakvo će čudo zadesiti ovaj svet kada shvati da i bez opsesivne pomame za materijom koju je donelo ovo doba može da živi. Ne potpuno, ne budite fatalisti.. ali realno, znate ono pitanje: idete na pusto ostrvo i možete da ponesete samo jednu stvar? Koju? Saturn vam postavlja sada to pitanje. Samo jedan zavežljačić. Ko ponese puno – kriva kičma, je l’ da, to smo shvatili.. A znam da ima i onih koji su već unapred sve živo podavali. Unapred platili kredit. Imam prijatelja, podavao čovek sve kada mu je Saturn iz Škorpiona namestio prinudnu selidbu, pa i meni dao dvd plejer, silne slike i fotelje i garderobu i gomilu stvari rasuo kojekude… Dao zanavek, napraviće ponovo.. zna, iako ga je vreme u saturnovskom maniru na momente baš tuklo i gazilo. Sada su svi takvi ovaj Saturn u Strelcu, primeri radog davanja, što će prvi na put krenuti ili u materiju od Strelca (Jupitera) ući, jer svetu se ne piše najbolje, bez posla ostaje sve više ljudi, gasi Pluton Uranove pogone u Ovnu, pa svet baš ovakve likove sad treba da pomažu. Sada je svaki čovek jedan maleni Crveni Krst, sigurno moralniji od ovog medjunarodnog. Davanje je najveća lekcija za vreme Saturna u Strelcu. Ko ima, taj daje. A ima svako ko za egzistencijalno ne brine. Zato se ne pitajte šta se ovo dešava pa vam svako malo neko traži 50 evra na zajam ili 1000 dinara, i zašto vas stalno cimaju da ih vozite, ili da im obezbedite negde smeštaj, pronadjete vezu za lekare il’ koliko toliko uljudne advokate? Pa zato što vama ništa od toga ne treba, zato traže od vas. Zdravi ste ne trebaju vam lekari, nemate ni muka sa zakonom, imate auto koji je takodje zdrav, a i redovna primanja. A ako ste od onih što nemaju – tražite! I od države, i preko suda, i od komšija i od familije. Uslov je – da stvarno nemate. Uslov za njih da vam ne daju – da već daju. Svako – ali bukvalno mislim svako sada mora i o drugome da brine.

Vidim gde se provlače mnoge kanalizacione kvazi dobronamerne sugestije smrdljivog porekla koje savetuju da Gledate samo sebe, da Mislite samo o sebi, da Ste sve zaslužili sami i Niste obavezni da pomažete drugima! Čak se pomoć smatra negde i slabošću. Lako je izmanipulisati svaki ego sa kompleksom superiornosti, i to je ono što se dešava. To je sasvim siguran put u depresiju u najboljem slučaju u nekoj bliskoj budućnosti kad ladje potonu i snovi se ne ostvare. Sebičnost i strah od gubitka materije kojom Strelac operira, jako se skupo plaća dok je Saturn u Strelcu jer ako je Strelac – Savest, onda je Saturn u Strelcu – Sud Savesti, u širim narodnim masama poznatiji kao Griža savesti i proganjanje savesti. Furije Savesti su opasne jer jure kroz san podjednako kao i na javi. Što ne platiš na mostu – platiš na ćupriji, važi samo kada je Saturn u Strelcu, ali radi ko podmazano. A na lutriji ćete dobiti neku solidnu sumu sada samo ako vam se inače sprema (a da niste znali) veliki neodložan novčani izdatak ili otkaz samo što nije usledio, a možda i dobijete pa sve date u dobrotvorne svrhe ili nekome kome treba više nego vama, kao da ste ostali bez razuma na ovo materijalno doba kad svi novac žele, al ne razumeju ljudi da što više sada čovek bude u Saturnu, više ima i zdravlja i novca i sreće i smislenog. Saturn u Strelcu je zid izmedju bogatstva i siromaštva, ovo je strah od siromašnih i prezir bogatih dok gledaju siromašne, kako izjavi pre neki dan neka engleska grofica “Siromašni nemaju šta da jedu jer ne znaju da kuvaju!”

Zato, što laganija obuća, što više hodanja, jedna knjiga nedeljno, pomaganje drugima i garancija savesti koja zna da dobro postoji samo zato što postoji zlo, i da jedna jaka plata je cena deset otkaza, i da svaka kupljena nova haljina je delo ruku neke osmogodišnje dece u Aziji, i da je ukusan hamburger nakon bioskopa rezultat masakra jedne farme. I tako dalje, u nedogled. Nema spasa ni za koga da potpuno bezgrešan bude. Jer makar ne jeli meso da biste spasili krave, makar kupovali haljinu samo od prijateljice koja od toga živi, vi doprinosite, ali ovaj svet u kome živimo tako je uredjen da van tog sistema nemoguće je opstati, osim ako ne stvorite svoj sistem – kao što će neki i uraditi u naredne tri godine. Otići iz velikih gradova na periferije, saditi svoje bašte i krojiti sebi odeću – što ih opet neće učiniti manje krivim zbog distanciranja od kolektivne odgovornosti. No svejedno, ko tako živi od nas, izolovano i daleko od onoga što život danas na planeti jeste? U gradu ko je, živi u sistemu gde drugačija pravila vladaju, i u tim pavilima vi treba da ste u mogućnosti da čujete svoju savest što vas sigurno neće spasiti da ne napravite grešku tu i tamo, pa da na greškama samo i učite. Da baš zbog neminovnosti grešaka iz praktičnog u duhovno bežite, jer savest je mirnija u jedne bibliotekarke nego bankarke koja danas treba da obavesti oca četvoro dece da mu oduzimaju stan. Savest je mirnija u jedne medicinske sestre što se svakodnevno brine o bolesnima nego u astrologa što naplati za savet koji će možda pomoći, a možda ne. Savest je mirnija u pekara nego kod cvećarke što ima lokal na Novom groblju. Savest je najmirnija kod onoga ko nema. Ko živi ne išteći, bez žudnje za bogatstvom ili slavom. Koji je svu večnost našao u zrnu peska (*). Od njih sad učimo. Oni su prohodali sve Puteve.

Nomad,
You are the keeper of the mystery in your hands

(Iron Maiden – The Nomad)

_____

(*) ceo citat: William Blake “To see a world in a grain of sand and heaven in a wild flower. Hold infinity in the palms of your hand and eternity in an hour.”

(**) imali, ili imaju Saturna u Strelcu: Hugo Pratt, Stanley Kubrick, Alejandro Jodorowsky, Hitchcock, Lars von Trier, Martin Luther King, Mahatma Gandhi, Che Guevara, Rasputin, Vladimir Lenin, Abraham Lincoln, Spinoza, Charles Darwin, Serge Gainsbourgh, Johnny Rotten, Maya Angelou, Chopin, Paganini, Dvoržak, Tchaikovsky, George Gershwin, Franz List, Ennio Morricone, Al Capone, Lucky Luciano, Grace Kelly, Ernest Hemingway, Gabriel Garcia Marquez, Jorge Luis Borhes, Federico Garcia Lorca, Andre Žid, Mišel Ulebek, Noam Čomski, Nabokov, Philip K. Dick, Ursula Le Guin, E. M. Remarque, John D. Rockefeller, Enzo Ferrari, Nick Cave, Bruce Dickinson, Andy Warhol, Steve Buscemi, Humphrey Bogart, Gary Oldman, Ana Ivanović, Novak Djoković, Rafael Nadal, Martina Navratilova, Rene Magrit, Paul Cezanne, Claude Monet, Henri Matisse,  MC Escher, Andy Warhol, Maria Montessori, Wilhelm Reich, Alfred Adler

(***) Ove možete pročitati i GODIŠNJI HOROSKOP ZA 2015 GODINU

painting: “Couple” © Royce Deans
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika

Kako deluje Saturn, generalno?

Pa jesmo li shvatili da smo divni i stvarno normalni i stvatrno Ljudi tek onda kada smo zakrpljeni? I da nas baš to upravo čini jednakima. Sve te zakrpe koje se ne vide na našim dušama, srcima, u našim mislima, na našem egu koji je poput porcelanske vaze razbijene u paramparčad morao da se nekakvim kineskim lepkom sklapa ponovo u celinu. I da, naravno da nećemo više nikada biti isti. Saturn na svakih sedam i po godina od našeg rodjenja pa dalje, napravi jedan presek, ako to možemo tako da nazovemo, “preseče nas”, zalije cementom i stvrdne u nama sve ono što smo odbacili, potisnuli. Sledećih sedam ipo godina, ta stvrdnuta masa je razlog naših grčeva, svakom našem bolu, neprihvatanju, strahu. Onda sledeći put, za narednih sedam ipo godina, eto njega ponovo da učvrsti na već postojeće (što se napravilo od rodjenja pa do sedme godine) nove naslage. Zato su pubertetske godine (od četrnaeste naročito pa do dvadeset prve) godine kada tinejdžerski kompleksi pršte na sve strane, kada klice naših budućih ličnosti lagano niču na površini, a mlad čovek, još uvek nedovoljno razvijene svesti sve to ne primećuje, koliko njegova okolina. Medjutim, sa trećom fazom koja nastupa od te dvadeset prve pa dalje, čovek se lagano budi. Njegova svest zapravo. Pa počinje da se pita zbog čega je sve tako kako je, počinje da se zanima za sebe, da sebe proučava, preispituje, da traga za središtem bola u sebi ne bi li se oslobodio tereta koji nosi toliko dugo.

Problem je što to ne radimo svi. Ono što se takodje dešava je insisitiranje nekih osoba na tome da su OK dok u stvari drugi nisu OK. Takodje ima i onih koji taj deo lične higijene – taj najgori koji bih mogla bez greške da povežem kao sa čišćenjem kanalizacije, smatraju nepotrebnim. “Šta je bilo, bilo je, meni je dobro i bez tog psihološkog istraživanja” ili “Ja sam takav kakav sam” prepoznatljive su fraze kojima se ovi ljudi brane od mogućeg bola (i vrlo izvesnog, koje svako samospoznavanje nosi). Tako da od treće faze, a naročito od četvrte, koja počinje takozvanim Saturnovim povratkom negde oko 29. godine i traje do neke otprilike 36. mi smo dužni da ako nismo do tada, onda bar sada pogledamo direktno u ono što stvarno jesmo. Ono spolja sasvim sigurno nije prava slika – ni kod koga od nas.

Tako da kada ove dve malo zrelije faze dodju, sve zavisi od nas.. hoćemo li se osloboditi tih sedimentnih naslaga ličnih kompleksa, strahova, mehanizama koje smo sami izgradili i pustiti Saturna da sruši sve to, da vidimo to sve, da zaplačemo nad sobom i smrvimo u sopstvenim rukama do praha sav taj bol i neisplakane suze i nerealizovane ambicije – ili ćemo ga pustiti da kao glavni na gradilištu udari još jedan sloj cementa i sakrije od naših pogleda žrtve koje smo tamo kao u nekakvoj masovnoj grobnici sahranili: sve naše sujete, strahove, nerealizovane želje, neuzvraćene ljubavi, odbijanja, nevoljenja, komplekse.

Zato, ako dozvolimo sebi taj luksuz (verujte da je luksuz) pa zažmurimo, kao da nas se ne tiče zašto je sve tako kako je, možda nećemo ni primetiti kako se sa godinama (a naročito od 29-30. godine pa dalje) iza naših ledja podigla ogromna četvorospratna zgrada (po jedan sprat za svakih sedam ipo godina). I tek tada možda primetimo da nam sunca života nekako – nema.. Da se blistava svetlost jasnih planova, ozarenost uspehom i iskrena sreća davanja i primanja od drugih ljudi sve redje i sve manje promaljaju kroz eventualne pukotine gradnje. Zbog toga je Saturnov povratak – a to je tada u 29-oj i 30-oj godini života svakoga od nas, godina prve istinske zrelosti i za one koji nisu ranije razmišljali o tome, prva šansa da počnu da kopaju po sebi i ruše loše postavljene kodove (bagove). A ako jednom krenemo tim putem “kojim se redje ide”, nemoguće je da ikada više negiramo, da ne vidimo, da zažmurimo i ostanemo slepi, jer ta vrsta samospoznaje je oduvek bila (i biće još dugo) jedina istinska samospoznaja sebe i jedina koja pruža mogućnost da čovek postane stvarno zadovoljan sobom i životom koji živi. I zato ma koliko apsurdno zvučalo – samo preko Saturna se dolazi do sreće!

Pa ma gde da je Saturn, i u vašem horoskopu ili trenutno na nebu, shvatite – Saturn je prihvatio da se bavi onim najprljavijim u nama, najbolesnijim, najdevijantnijim, najodvratnijim, najviše iskomplekisranim, prestravljenim. I jedino kad smo slabi on nas uzdiže i spašava, pa tako i jedino onda kada čovek plače nad sobom, kada je čovek slab i na kolenima, potpuno bez snage, suočen sa ličnom patologijom, kada za svoje ambicije vidi da su promašaji, iluzije, da su laži, da je istina nešto od čega je bežao, kada je dovoljno hrabar da prizna sebi da je možda direktorski status (koji je usput i dobio) zapravo samo njegova neutaljena potreba da bude bliži ocu, da ga otac pohvali, da se divi svojim detetom što se nije dešavalo onda kada je trebalo. Ili možda da je pet stanova koje je kupio samo bila potreba da se nadomesti osećaj sigurnosti koji je u ranim godinama izgubljen, možda od porodice, možda od neuzvraćene ljubavi… To naravno da ne znači da je svako ko je uspešan to uradio iz nekog kompleksa, ali uvek jeste nešto u našim životima što smo stvroili, realizovali, dirigovano iz dubina podsvesti. Možda odabir zanimanja, odabir partnera, porodica, finansijski status, ili ste u zatvoru jer od detinjstva znate “da ste večiti krivac”. A šta u stvari dobijamo kada to detektujemo? Dobijamo priliku da shvatimo da nam to više stvarno nije potrebno. Od tridesete godine (Saturnov povratak), Saturn nas u stvari oslobadja. Do tada to je gotovo nemoguće. Ali od tridesete, možemo da život živimo po svom izboru, da se oslobodimo mehanizama koji su nas uputili na taj put. Zato se pitajte, zašto radite to što radite i na način na koji radite? Zašto imate vezu kakvu imate? Zašto nemate partnerski odnos? Zašto vam je odnos sa roditeljima takav kakav je? Zašto su vam prijatelji baš ti ljudi koji su pored vas? Zašto ste sami i bez prijatelja? I ne zaboravite da odgovori iz Ega, tipa “on je pametan, snalažljiv, vredan i zato ga volim” su čista racionalizacija, tj. nalaženje racionalnog objašnjenja za ono što nam se dešava, ali uvek tako da nam odgovor bude prihvatljiv. Zapravo, prihvatljiv našem egu. Da nije možda istina negde drugde, na primer, da niste sposobni da napravite novu konekciju pa se dvadeset godina družite sa istim ljudima ili zabavljate sa istom osobom? Da ste socijalno u stvari hendikepirana osoba, što dalje možda stvara kod vas potrebu da svakome nalazite manu, a zapravo egoistično obrazloženje zbog čega vam je bolje ovako. Kada budete potpuno spremni da ogoljenu istinu priznate sebi – Saturn će vas naučiti da se smejete. A da je to istina – znaćete po tome, što mora da zaboli! Ali se ne bojte, jer jedno Saturn voli i miluje naš sopstveni očaj. Tada, kada se to desi, očaj više nije očaj, već spoznaja i samim tim oslobadjanje i prava sloboda (i jedina).

21. Jula, Saturn je definitivno napustio Devicu (bar za narednih 29 godina) i ušao u znak Vage. Presvukao se. Iz radničkih odela, ulazi u fino, ispeglano i čisto. Oprao je svoje radničke, prljave i žuljevite ruke, namučene u ove dve i po godine – jer nema možda prljavijeg posla od onog koji je dat Saturnu da radi sa najprljavijim i najzapuštenijim, najodbačenijim delovima naših ličnosti. On radi na ljudima onako kako nijedna planeta nikada neće. On je mehaničar naše psihe, naših emocija, želja, potreba, a ovog puta dok je boravio u Devici od septembra 2007. pa sve do juče, najviše se zadržao u servisu naših kompleksa, strahova i nerealnih ambicija.

Saturn u Vagi

A sada, kada je Saturn u Vagi, pažnja se prebacuje na partnerske odnose i generalno socijalne, javne odnose i teme. Upravo kroz druge ljude ćemo dobijati najbolju sliku o sebi. Ko smo, kakvi smo, čemu težimo. Sve veze i partnerstva jesu na udaru, ali ne svadjama i ljubomorama, već tako što ćemo sada dobiti pravu meru sebe. Možda je sad momenat da spustite svoje nerealne kriterijume zbog kojih ste sami ili zbog kojih nikako da nadjete nekoga dovoljno dobrog pa idete iz veze u vezu ili se lako hladite. Možda je momenat da stvari nazovete pravim imenom, i da shvatite recimo da nikada niste bili dovoljno hrabri da se vežete, da volite, da budete tu uvek za nekoga, da nikada niste ostavili prostora dovoljno za druge. A onda dalje se pitajte, zašto je to tako? Da li iz straha da ne budete ostavljeni i povredjeni, da li zato što prezirete pol koji vam je nametnut? Možda ste muškarac koji u stvari iskreno se gadi odnosa sa ženama, možda je vaša priroda homoseksualna? Priznajte sebi sve što smete za nivo svesti koji imate. A možda je nešto treće? Tragajte. Samo što još za ovakve stvari Google nije napravio software, niti će. Tu je čovek nezamenjiv. Zato Saturnov period svaki – bez obzira u kom znaku se nalazi vodjen je motom “To Dare” (usuditi se). I samo zato, nekima je nadam se već jasno šta ću upravo da napišem :), Saturn ima veze sa strahom.

I tačno je, biće razvoda, biće prekida dugih veza, ali i prihvatanja istine kako o nama tako i o partneru, pa gde bude moguće neke ljubavi će se i posle krize spasiti i opstati. Obratite pažnju samo koliko ćete se pretvoriti u sudiju i kritikovati, pronalaziti mane partnera, ne razmišljajući o tome da ste upravo rekli puno o sebi. Sve je u naredne dve i po godine dok Saturn bude šetao Vagom – ogledalo. U drugima ćete videti sebe i svoj strah. Možda ste mladi i prirodno ne žurite da se vezujete, ali će i ta mladalačka veza sada tražiti ozbiljnost, pa evo perioda kada će mladi više o životu, ljudima i sebi naučiti iz ljubavi (kao i svi mi) nego iz knjiga ili na fakultetima.

Saturn u Vagi će doneti sigurno:

• ljubavi opterećene krivicom (ljubav iz krivice, odgovornosti, tu su i zabranjene ljubavi, društveno nepodržane, sa zauzetima ili dosta mladjim, starijim osobama i slično…)
• ljubavi na silu, jednostrane uglavnom (“zašto me odbija? zašto me ne vli? zašto neće da odgovori?” i opsesivno ostajanje u tom stanju kao da na silu namećemo obavezu da nas voli baš taj koga mi volimo
• ljubavi na distancu (gde su partneri fizički nedostupni (kilometarska udaljenost na primer), a samim tim i emotivno nepristupačni jedno drugome u potpunosti, ali se i tu pitajte šta u vama ima potrebu (da ne kažem ambiciju) da izgradi takav odnos koji je polovičan, nepotpun, šta u vama veruje samo u takvu vrstu odnosa
• ljubavi opterećene sumnjom – “sumnjam u ljubav” u stvari ide iz straha od toga da će vreme uništiti ljubav ma koliko da joj je početak sjajan, pa je odavde najčešći oblik samoće ili izbora partnera koji će nam samo potvrditi ono što u stvari naše biće i hoće da potvrdi – da ljubav ne može da traje. Ovo je inicijator avantura, ili kada na putovanju poslednjeg dana sretnete “osobu svog života” i sa njom provedete samo jedan dan. Verujte, prizivali ste to svojom sumnjom.
• najteži oblik je sadomazohistički odnos koji Saturn u Vagi može da donese. Zanimljivo je da ma koliko se na prvu svi uvek sažale ili saosećaju sa mazohistom i onim koji trpi u vezi, ne sme se zaboraviti ona druga strana, partner koji muči hladnoćom, prevarama, brutalnim psihološkim maltretiranjima i povredjivanjem, jer je on u još većoj zavisnosti.

Još jednom vas podsećam na rečenicu Bleza Sandrara, koja glasi Ako je ljubav načelo života, onda je mazohizam princip svemira! I zato jedini savet je budite iskreni. Ako vas boli neka se vidi vaš bol. Ako ste srećni i zaljubljeni, neka se vidi vaša radost. Ne pretvarajte se u kamen, ne glumite hladnoću, jer to nije u našoj pravoj prirodi. Ono što mene raduje, jeste to što se sa Saturna u Devici koji je kao temu imao egzistenciju, preživljavanje, robovanje autoritetima, služenje, nezaposlenost, suočavanje sa patologijama, bolestima, truljenjem tema sada prebacuje na LJUBAV.

I možda nam bude jasno sada zašto je Saturn egzaltiran (potentan) kada je u znaku Vage. Možda bez patnje, čekanja, čežnje, mučenja, suza, vremena, ljubavnih grčeva i nema ljubavi? Možda je to jedini put do užitka, sladostrašća i radosti, kao što je trvdio Frojd. Biće da je tako…I ako me pitate, pa dobro, hoće li biti mogućnosti za ostvarivanje veza? I te kako! Ali samo tamo gde se zrelo i svesno ide stazom ljubavi. Ako je jedan partner previše svestan svega, svestan sebe, svojih mana, mana partnera i spreman sve to da voli i prihvata – ali drugi večito nalazi mane, kritikuje, gundja, hladi se, neće biti ljubavi koliko je potrebno iako odnos može i da traje i da opstane. Ali ako partneri prihvate sebe pa onda i partnera, ništa im ljudsko neće biti strano da vole, da upoznaju sebe u novim realcijama, i seksualnim i emotivnim. Jer, Saturn u Vagi je priča o spomeniku ljubavi izdignutom na onome što ljubav uistinu jeste. I čežnja, i nedostajanje, i bliskost, i prepoznavanje i različitost, i na kraju prihvatanje i moć, da volimo baš to tako drugačije od nas… jer mnogo je lako da volimo samo ono što već u sebi imamo. Kao što sam rekla u prošlom tekstu o Saturnu u Vagi (u okviru Godišnjeg horoskopa kada sam pisala),  uvek kada volimo samo ono što i sami imamo i što već kod sebe prepoznajemo, nije daleko od narcizma. Ali narcizam ostavimo deci, da ona vole iste igračke, ostavimo i tinejdžerima taj poslednji luksuz mladosti da vole i za sebe biraju da se zaljubljuju u one koji će hraniti njihove nejake idelae ili one koji vole istu muziku, filmove i slično. A mi, ako smo odrasli, pokažimo da možemo da volimo mnogo dublje od toga.

Prošli put sam vam za priču o Saturnu u Vagi kao muzičku ilustraciju stavila Joy Division i “Love Will Tear Us Apart”, sada slušamo Morrisseya a naziv pesme potpuna je astrološka simbolika Saturna u Vagi, “The more you ignore me, the closer I get”… Ljubav se sprema da nam pokaže sva svoja lica, koja se kriju u svakome od nas.

image: “Icarus” © David Bovey
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika

‘Pobuna nije nikakav zahtev za svemoćnom slobodom. Naprotiv, ona vodi proces protiv svemoćne slobode. Pobunjenik hoće da se prizna činjenica kako sloboda ima granice gde se nalazi neko ljudsko biće, jer je granica upravo moć pobune tog bića.’ (Alber Kami)

Juče u novinama osvanula je vest da su dve tinejdžerke iz Knjaževca izvršile kolektivno samoubistvo.Dva mlada bića su rešila da sebi oduzmu život skokom sa zgrade. Da li su u tome videle jedini izlaz kako da ubiju bol, kako da eliminišu prazninu, kako da skrenu možda pažnju na sebe konačno jer nisu osećale da postoje – to ne znamo. Ali sada znamo da su u tom Knjaževcu živele i postojale sa svim svojim mladalačkim željama, ljubavima, zanosima, strahovima, patnjama Lena i Milica i da ih sada tamo nema. Prošle godine, dve Vranjanke su skočile sa pančevačkog mosta. I u suštini, nisam sigurna da bih o ovome pisala da mi pažnju nije skrenulo da od njih četiri – njih tri su  po godištima rodjenja imale Saturna u Vodoliji. Ovo je priča o njemu…

Vratimo se u prošlost. Saturn voli da do istine dodjemo svesni vremena i kako vreme utiče na život. Nekada, granice koje je klasičan tinejdžer imao svodile su se na zabrane koje su postavljali roditelji, na strogost koju je zahtevala škola, na okvire popularnosti koje je spontano odredjivalo doba u kome se živelo i u koje je bilo poželjno (da bi se postao i ostao popularan, ’gotivan’) bilo neophodno utopiti se. Da ne govorimo o uniformisanim ideologijama, o komunističkom rigidnom sistemu života koji takodje ovaj Saturn predstavlja. I nije teško zamisliti čak i da ste mladji, kako je bilo lako nekada živeti Saturna u Vodoliji, biti ’revolucionar u malom’, voditi svakodnevno svoju pobunu bilo da se ona ogledala u suprotstavljanju strogim roditeljskim očekivanjima, bilo u bežanju iz škole u vreme kada se za takve stvari roditelj pozivao na razgovor, bilo u izvrdavanju kazni i stoičkom podnošenju istih – jer je duh bio slobodniji i jači što je više bilo kazni i protivljenja, sve se više rugao Saturn u Vodoliji tada pokušaju drugih da ga ukalupe, da ga disciplinuju, sve je čvršće verovao u svoj put, osećajući da je njegova sudbina i njegov život njegova stvar! Mržnja prema grupama, prema hiljade onih koji misle uvek isto, i nepresušna potreba za oponiranjem i nalaženjem onih koji će se suprotstavljati i koji ga u stvari neće razumeti – imala je smisla sve dok je osoba sa ovakvim Saturnom imala svoje ’vjeruju’, svoju ideologiju zasnovanu isključivo na životnom iskustvu provedenom u isterivanju ’svoga djavola’ kako bi babe rekle. A ako bi se kojim slučajem našao u nekom kolektivu, tu je bio samo da bi provocirao sve te koji razmišljaju uvek isto da postanu pobunjeni i jedinstveni, da budu hrabri da se suprotstave čak i kada to deluje nemoguće. Ovo je čovek koji će uvek shodno svojoj svesti i duhu naći način – nekad i nesvesno da se naruga svim tim šablonskim načinima bitisanja koji obećavaju nekakav poredak. Pa da li će da zaspi na nekom predavanju ’čuvenog predavača’ ili da podrigne za stolom gde je oko njega suva elita uštogljenih kvazi intelektualaca bez slobode duha i samim tim mišljenja, ili će se bez trunke straha uneti u lice onome kome niko ne sme da pogleda u oči i reći šta misli kada svi ćute – nije bitno. Jedno je sigurno, on straha nema. I još jedna stvar – iako je oduvek ličio na vodju, na lidera, on ne želi da ga neko prati, niti da on prati ikoga! On je večita neposlušnost, večito rušenje reda jer reda nema, što zna od kada je rodjen da su i porodica i sistem državni il’ ma kakvi jedna veštačka skupina ovčica u stadu. Zato mu je metafora sa ’crnom ovcom u familiji’ uvek bila draga. Ta crna ovca, eto, to bi mogao da bude on…

Medjutim, vreme se promenilo. U tom novom dobu roditelji su postali liberalni i sve je postalo liberalno. Ako nisu liberalni, onda su većma depresivni i nezainteresovani šta im se dešava sa decom. Evo vam play station, evo vam internet i facebook deco, pa živite! Evo vam sloboda u kojoj nema zabrana ni proveravanja da li ste išle juče u školu, ja sam ti sine, deprimiran i nezadovoljan i nemam kad da se bavim tvojim životom. O školama da ne govorim. Profesori su izgubili svaki autoritet, jer je neko to tako hteo. Evo ti petica samo me ostavi na miru! Evo ti opravdani časovi… a taj mladi čovek, taj mladi Saturn u Vodoliji, gleda lice tog sumornog profesora i mrzi ga jer ga ne kažnjava. I kako ideologija sve tuplja biva, sve je manje ima, a bezvoljnost, letargija, melanholija, hronična depresija, nezainteresovanost za življenje, postaju obrasci, mlad čovek biva prepušten sebi i pita se – gde su granice?

Granice u ovom slučaju su neophodne, jer su direktno vezane za svest o identitetu. Kada je Saturn u Vodoliji, čovek najsvesniji sebe postaje onda kada predje granicu. Pa od najbanalnije, geografske granice, kada predje iz jedne zemlje u drugu (mada mu je mnogo sladje još ako nije smeo pa predje, kao nekada kada su ljudi nalazili najrizičnije načine da pobegnu iz zemlje, bilo ove ili Avganistana) bilo da se radi o granicama koje se večito svode na to ’šta se sme a šta se ne sme’. Kada ja nametnem svoju volju koja je poduprta najveličanstvenijom slobodom – moj život ima smisla, kaže Saturn u Vodoliji i tada ja postojim, tada sam ja najživlji i praznine nema. Smisao. Nagon za smislom kod ljudi je isto što i nagon samoodržanja kod životinja. Smisao je uvek tamo gde je Saturn. I smisao je uvek u našem nesvesnom odakle je usmeren ka apsolutnom, kako je to lepo formulisao Viktor Frankl. Sve ostalo, što nas čas ponese u životu kao smisao, pa ga posle nekog vremena otaljamo i odlepimo od sebe – je privid smisla. A danas je toga na žalost, najviše. Mnogi će i umreti sa prividom smisla, nenašavši i neživeći svoj smisao ni jednog časa. No, imati Saturna u Vodoliji i tragati za smislom, značilo bi iskušavati slobodu, biti tamo gde se nije bilo, to su ljudi koji ni jedan film ne vole dva puta da gledaju, koji kada svi kažu „ovo je novo“ on kaže – „to je staro“ jer tačno, bio je on na tom putu, u tom znanju, iskustvu mnogo pre svih i za njega je kolektivno novo – uvek staro, a novo je opet u starom, najstarijem, najdrevnijem, pa zato voli da kopa i često postaje arheolog u ma kom zanimanju. Od pravog arheologa, do onoga koji kopa po starim jezicima, starim spisima, uvek vraćajući se na najnajstarije i najdrevnije. Kako bi njegov život imao smisla tek kada bi se ušunjao u arhiv Vatikanske biblioteke, misli Saturn u Vodoliji. Sve što je po knjižarama – nije tačno! Ja hoću da čitam zabranjene knjige, hoću da znam zabranjena znanja, skrivene tajne, ja hoću u Vatikanski arhiv, u Pentagon i da udjem u Nasine podatke – pa postaje danas najstrašniji haker koji opet straha nema, al’ strah uliva.

I zato, budimo svesni – nisu ova mlada bića sebi oduzela život zbog ljubavnih problema, već pogled sa solitera, pogled sa mosta, sa visine budi u njima slobodu i zov da predju granicu. Pruge, mostovi, sve je to u simbolici Saturna u Vodoliji, sve su to konstrukcije rizične i opasne onda kada čovek smisao ne nalazi, pa nekada na žalost njima predaje svoj život, a nekada, u Bruklinu ili u Jerkoviću kod Plavog mosta, baš pod tim mostom sebi novi život nalazi, rizik, pa sa prostitutkama ili beskućnicima svoju ideologiju živi, al ipak živi i ne želi da je promeni ni za živu glavu! Tek taj život pobunjenika, lutalice, otpadništva i marginalan do krajnosti je imao smisao! I zato će takvih biti sve više što u lutanju i beskućništvu smisao traže, što napuštaju udobne domove i odlaze u beli svet da na ulici smisao nadju, al to su granice koje sloboda diktira da bi postojao identitet – opet veći od mase identiteta onih ljudi koje je ostavio iza sebe u svom gradu.

Ali da l’ stvarno mora tako? Kod mnogih mora, jer niti će pročitati ovaj tekst, niti imaju internet, niti imaju duha u okruženju u kome žive, negde u nekoj zabitoj sredini . No veliki je broj Saturna u Vodoliji koji baš danas cere se Nju Ejdžu u lice, koji revolucionari, antiglobalisti, borci za ljudska prava mimo konvencija i institucija postaše – oni su institucija za sebe, i to žele da nauče druge. On nam glasno poručuje dok naz ne iziritira jer to mu je cilj: „Svi smo mi institucije, ČOVEK JE NAJVEĆA INSTITUTCIJA! Čovek – Vodolija je institucija – Saturn! Tu počinje i tu se završava moje pravo na slobodu! Ja sam Kamijev pobunjeni čovek iz citata na vrhu teksta, ja sam kondor i orao koji leti kad hoće i gde hoće, ja sam život za sebe, ja sam taj koji će ako bude tako hteo – sam sebi odrediti tren smrti, tu trunku poslednjeg ljudskog dostojanstva! Ovo su sve potomci pobunejnih ili onih ljudi što su najrizičnije poslove radili, večito se verali po nekakvim visinama, popravljali krovove i menjali žice, hodali ivicama, prelazili uzane ruinirane mostiće, svih revolucionarnih duhom, koji uvek oduzimaju dah kada pročitamo neki tekst i vidimo slike koje nam se rugaju u lice i kažu “Vidiš šta sve čovek može!” pa dok bez daha gledamo dvoje na trapezu, mi gledamo u Saturna u Vodoliji, koji dok je dete već tada u cirkusu prvi put svoj identitet slobode i čoveka-boga pronalazi. I dok svi prekrivaju oči, jer strah od pada imaju, jedino ono ustaje i približava se podijumu, jedino ono veruje u čoveka što dvadeset metara iznad zemlje pere prozore, izvodi akrobacije, šeta po žici, to je čovek koji u kosmos odlazi, koji u nuklearku Fukušima prvi ulazi, koji spašava čoveka od straha.

I kako će Saturn ponovo doći u Vodoliju 2020. Godine, imamo dovoljno vremena da se pobunimo i nadjemo smisao. Da revoluciju ličnu vodimo, da se do tada razgrupišemo i samo u miru poštujemo bez potrebe za organizacijama. Da, te godine i naredne dve ipo koliko Saturn bude bio tada tu, mnoge svetske grupacije će prestati da postoje, tada će biti ponovo mnogo samoubistava kao u periodu od ’91-’94. – setimo se Dafiment banke koja se tada stvorila i serije samoubistava ljudi koji su sav svoj novac izgubili – pa izlaz našli na šinama duž Srbije. Samoubistva su uvek izražena kada je na nebu Saturn u Vodoliji, pa vodite računa u godinama pre nego ova dodje (a posebno tada) gde svoj novac ulažete. Ono što je još važnije – jeste da svest svoju pobunom pokažete. Nije svest biti stado, svest je biti čovek. Svest je biti slobodan da se bude. I što više nas to shvati, manje je straha, straha u stvari nema, jer život krila kondora dobija i sve je moguće što je više nemogućeg… pa ko shvati – shvatio je.

A ako pitate Saturna u Vodoliji – on će vam reći staru istinu: „Ne veruj nikome. Ne veruj ni sebi samom.“ Već imaj hrabrosti da kada svi padnu na kolena u crkvi na liturgiji, ti ostaneš da stojiš! Imaj hrabrosti da čoveka uzdigneš do visina pa makar žrtvovao sebe, moj najdraži, neumorni i neposlušni Ikare…

image: “Devil vs Jesus” © Ong Chew Peng
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika

Na predavanjima održanim u novembru prošle godine kao i u horoskopu koji sam pisala za 2011 godinu, pomenula sam sledeće:

„…sa rekama ćemo problem imati naročito od oktobra 2012. godine kada Saturn bude bio u Škorpionu – kada uz reke budu nicala postrojenja zvana hidrocentrale, i kada će kupanje na rekama možda biti ’zabranjeno’. I da li je moguće da se i Djerdap može prodati? Saturn u Škorpionu kaže – moglo bi da se desi. Saturn u Škorpionu je zato astrosimbolika ’bolesne reke’, i to su sve granice na rekama, bedemi, brane ili reka kao granica pa se priča o deljenju nastavlja… Ograde, kamen graničnik i naoružani ljudi u uniformama.”

Ovih dana već pristižu chain mailovi o tome kako je u planu privatizacija vodnih resursa u Srbiji, a Saturn još nije ni blizu Škorpiona. Globalno ne prati individualno. Globalno radi uvek unapred, a Saturn nas samo suočava sa posledicama. To je kao kada želite da sagradite kuću. Prvo skupljate novac, pa angažujete arhitektu, pa razgovarate sa prijateljima, pa tražite podobno zemljište – pa krenete sa gradnjom, a kada svi živi primete da je jedna nova stambena zgrada nikla – vide Saturna. Do tada, on je dostupan samo vrhu kome i pripada.

Saturn = Jarac = 10. kuća

Da, znamo to. Saturn je planeta koja vlada Jarcem, a koji u astrologiji simbolizuje vrh, u horoskopu svakog od nas Zenit i opet vrh i naš domet. To je ono kada smo visoko ili možda još bolje, odgovor na pitanje ‘koliko visoko možemo stići’. Još dok su deca, ljudi sa recimo Marsom u 10 kući ili u Jarcu (sve analogno Saturnu) penjaće se po trešnjama i krovovima – ne bi li videli svet ‘sa visine’, iz jedne druge percepcije u koju veruju. I treba da veruju, jer čovek još od najranijih dana i treba da razvija svoja uverenja, po mogućstvu afirmativna za sebe i svet oko sebe. Da nema te visine, ne bi bilo alpinista ni naučnika koji su otkrili možda najbitnije lekove i izume, iako vodjeni pritajenom čežnjom, da baš oni dodju pred Švedsku kraljevsku akademiju i prime Nobela – i onda eto ponovo visine, eto ‘kraljevske akademije’, eto vrha i limita… ali ambicija živi i dalje, i kada nema više gde da se penje, ka čemu da teži i domete sebi da postavlja, čovek onda je rešio da ode u svemir.  Pa Neil Armstrong ima Saturna u Jarcu kao i Don Eisele (Apolo 13), Marc Garneau ima Mesec i Jupiter u Jarcu kao i sam Zenit koji mu se tu nalazi, Gagarin Saturna u 1. Kući i Jupitera u 10, i da ne nabrajam sad, proverite sami pa ćete videti, ja ionako žurim klijent mi dolazi za pola sata, a želim još nešto bitno da napišem.

Šta je suština Jarca, desete kuće i Saturna? Vlast. Pa što vam je jače i potentije, moćnije 10. polje, to će biti vaši direktori i nadredjeni – koje ni ne vidjate jer su oni tako moćni i jaki da ne komuniciraju sa svojim radnicima, zaposlenima. Više svog ‘šefa’ tada viđate na vestima nego uživo, baš kao i jedna moja klijentkinja sa Saturnom u Lavu u 10. kući koja 10 godina radi u našoj medijskoj velikoj kući a nijednom nije bila na razgovoru niti je ušla u kabinet gospodina Tijanića. Može mu se, on je vlast. Kao i svaki vladar što je vlast i samim tim toliko visoko i nedostupan, da su vam potrebne NASA naprave da ih dozovete i hvatate signal, a još jače mašine da ih locirate.

Medjutim, kada čovek dodje do limita jer je on pre svega limitiran svojom psihološkom, sociološkom i svakom drugom (a da ne pričam emotivnom) inteligencijom, dešava se da on vlast zloupotrebljava. Umesto da tu visinu doživi onako kako je to Svemir uredio, kao odskočnu dasku da može još nešto više i bolje da uradi, pa da ga cela nacija ili planeta slavi, on razara i ruši – jer ako ne može da se dalje penje, on neminovno počinje da pada.  Pa umesto MOĆ koju 10 kuća i Saturn kao i Jarac daju, on oseća NEMOĆ , najočajniju bespomoćnost – pa moć stvara tako što porobljava prirodu, ljude, planetu.

E tako, sam Saturn u Škorpionu je tačka, kraj patnje i kraj rata, ali samo kada je ‘svetac’ taj koji ga nosi, čovek od nauke ili kakve vlasti, ali koji radi i živi u skladu sa svojim afirmativnim načelima po ovaj svet, pa dobija nobela jer je zaustavio kakav pokolj ili kakvo zagadjivanje reka. Ali vreme u kome živimo ne obećava puno, pa su mračni scenariji više realni na žalost, mada nikako ne treba da prestanemo da se nadamo! Jer, ja sam sigurna, da ne samo da će nad vodom biti monopola, već će se rat voditi i to Vlast vs. Vlast će vodi rat oko prirodnih resursa, a najviše vode i naravno, nafte (koja se i danas od fosilnih ostataka stvara – dakle, Škorpion – otuda je i logična simbolika da ko ima naftu – ima moć). Visoki i veliki se sukobljavaju i generalno će se tada mnogi vladari sukobljavati zbog pohlepe i prividne moći koju im njihova žgoljava ljudska struktura naredjuje.

Ali ja verujem, a verujte i vi da će trigon Saturna i Neptuna ipak iznedriti onoga koji može da spasi ljude baš onda kada je najdramatičnije. Neptun iz Riba nas moli da se molimo, da verujemo, da ljubavlju onom  holističkom sebe i zemlju lečimo, da patologiju na sebe ne preuzimamo, pa ćemo svi biti lekari onoliko koliko samo ljubavi u sebi imamo!

Ide vreme  bolesti koje nužno od svakoga od nas traži da budemo iscelitelji! Sve je bolesno, i društvo, i zemlja, i vode, i ljudi – zato u isceljivanje, nadjite načine, nadjite oplemenjivače za svoju ljubav i postanite ‘onaj koji leči’. Prvo krenite od sebe, jer niste okasnili, Neptun zove jer trebaćemo mu za koju godinu, a Pluton nas podržava da regenerišemo ljubavlju, verom i lečenjem, da spašavamo i da iz ruina dižemo. Jer, za neku godinu svi ćemo se deliti na one koji leče i na one koji truju i uništavaju.

Nijedan horoskop nema garanciju šta će u nama prevladati, koji princip, da l’ dobro il’ zlo, nijedan globalni aspekt ne daje garanciju šta će (koja sila) pobediti. Zato, uvek ima šanse.

… i to uvek, samo od nas zavisi.

Šta li će u nama prevagnuti?

bore se Raspusnost i Stega,
Lajavost i Uzdržanost,
Dužnost i Olakost,
Plačljivost i Okrutnost…
Pobožnost i Huljenje,
Mrs i Post…

Veselost i Tmurnost,
Razvratnik i Vernik,
Učitelj i Služitelj,
Asketa i Razmetljivac,
Lažljivac i Istinoljubac,
Visokoumlje i Niskoumlje…
Duša i Mrak…

Šta li će u nama prevagnuti,
kada dodje dan konačni, sudnji?

(Mirko Kovač – Uvod u drugi život)

Umesto uvoda u priču, kratak petominutni film…

Kada sam ga prvi put gledala pre dve godine na festivalu kratkog filma u Banja Luci (inače je dobitnik FIRPRESCI 2009) ostala sam bez teksta. Da, to je bilo to. Slika i prilika milion ljudi koji svakodnevno odlaze na posao, radeći poslove za koje ogroman broj njih ni ne zna zašto radi, odano i posvećeno, ponizno i predano, trpljivo ali sa strahom jer je zamenjiv, nebitan i nečujan.  Te godine je Saturn bio u Devici – pa zar je i mogao drugi film da dobije nagradu? I naziv filma („El Empleo“ – posao) i svaka slika iz filma zdušno oslikava ono što je Saturn u Devici pokrenuo – agoniju besmisla u svakodnevnom i rutinskom obavljanju poslova. I taman da se čovek pošteno naljuti i uzbuni, kad eto ekonomske krize, pa da vidite kako odjednom i taj posao grozan, odvratan i besmislen mnogo znači, pa umesto gundjanja, moli se čovek bogu da ga ne izgubi… U to vreme negde sam imala potrebu da kroz astrologiju čitaocima približim šta se dešava kada izgubimo sebe u svojim natalnim kartama, kada izgubimo hrabrost i viziju, i kada ulogu tih naših Sunaca, Jupitera, Meseca preuzmu drugi ljudi, pa sam tada pisala o tome u tekstu Ne cvikaj, generacijo…

A danas, samo dve godine kasnije, iako taj svoj tekst i dalje smatram podjednako važnim,  jasno mi je da je u medjuvremenu postao nedovoljan jer se strah namnožio. Sve se i dalje vrti oko toga – da je čovek danas okrenut od sebe ka onome što se dešava okolo. Poznato je da kada se zaista dešava nešto što treba da nas zabrine, zamisli i navede da se pitamo kuda ide ovaj svet, kakav nam je kvalitet života, koliko smo sigurni, koliko i šta zavisi od nas samih, odjednom baš tad bukne rat u Libiji, svadba u UK, nova sezona Velikog brata, ili repriza Selo gori… jer dok sela gore, najbolje je da se češljamo i čekamo da se sve samo od sebe reši.  Ali… najbitnije je da imamo teme za razmišljanje: kako da otplatimo kredit, da izbegnemo zarazu ešerihijom, da neplodni parovi ipak dobiju dete zahvaljujući veštačkoj oplodnji, da platimo račune, vratimo dugove, u medjuvremenu predjemo na nova sredstva za smirenje dok nas farmaceutske kompanije iznova razboljevaju. Paralelno, ukidaju nam travare i donose zabranu na narodnu medicinu, trave i čajeve, utiču da se bakterije i virusi množe i mutiraju do neistrebljivosti, dok ljudi postaju sve sterilniji u mladjim godinama a da se niko ne zapita – ej, možda ja nisam kriv za to? A za to vreme, u Americi zakonom podržavaju eugeniku, pa možda tu nadjemo neke odgovore za neplodnost, ali ne….  Mi smo obrazovani i ne verujemo u te budalaštine! Mi smo diplomirani…, doktori, magistri, školovani, sa iskustvom, dugogodišnjim praksama i šta-sve-ne! I svakako da nismo naivni antiglobalista koji će pasti na priče o teorijama zavere. Hm… ni beli miševi u laboratorijama ne znaju da su miševi, zapravo – vrlo su neophodni i važni jer bez njih nema ni eksperimenta! Istina, vaše mišljenje kad bi se malo glasnije čulo bilo bi sasvim dovoljno da se neki proevropski intelektualni svet obruši na vas. Najlakše je zaludeti i zaslepeti intelektualca i nema lakomijeg ega od ega učenih koji dolaze da vam objasne kako ste u zabludi vi a ne on, i kako je sve to laž, i kako to da vi – čovek modernog vremena, 21. veka, veruje u takvo što. Ali vam je upravo time rekao kako on sebe vidi (kao ultramodernog gradjanina planete koji brine o ekologiji ali ne i o tome šta jede svaki dan, koji daje sve od sebe da bude najposlušniji legionar ne pitajući se kome i čemu služi).  Nedavno mi je na Facebooku stigla poruka od jedne žene sa pitanjem „Sanja, zašto si ti protiv Evropske unije?“  Ili, kada mi pošalju mail „Zašto si protiv meditacije i karme?“ Moj odgovor se na sva tri pitanja svodi na ovo:

Ja ljude ne mogu da shvatim koji mogu da pristanu na ropstvo suprotno svojoj rodjenjem datoj prirodi. To je što se EU tiče. Zapanjim se kad shvatim da mnogi ne znaju da je EU ropstvo, kolonijalizam, istrebljivanje svakog identiteta do neprepoznavanja – uni-fi-ka-ci-ja (da, otuda unija). Ako je nešto lepo upakovano ne znači da je ono unutra što sa pakovanjem ide – dobro.  Ja ne shvatam takodje one kojima karma dodje odlična kompenzacija za ličnu odgovornost, a upravo je tako većina shvata. Jako mali broj ljudi kada pomisli na karmu – vidi filozofiju o evoluciji duše, što ima smisla, pa bilo kroz karmu ili duh sveti ili psihoterapijsku evoluciju ličnosti. Ali mnogo je onih koji kada se kaže karma – pomisli na nešto unapred mimo njih predodredjeno gde može slobodno da isključi mozak i da čeka! Pa pita kad dodje kod mene „jel je ta veza meni karmička?“ A k’o da je bitno i da jeste ma šta to značilo! Da li ćete zbog toga što je nešto karmičko da budete srećniji, ili ste tada više spremniji da pristanete na trpljenje i prihvatanje nezdravih odnosa? Ili bi vam to bila garancija za ljubav? Pa ja iskreno mislim da oni koji imaju ljubav nemaju potrebe da traže dokaze od astrologa (još jedno čuveno pitanje: “Da li on mene voli?”). Kakve su to samo nebuloze i deluzije koje takvo pretparačko poimanje karme (nečega što zaslužuje pažnju kao temelj jedne od najstarijih filozofija) dobija kada se spusti na ovaj naš jadni nivo. A o prebacivanju odgovornosti na karmu i prošle živote, kao i na planete – da ne pričam. Karma je nešto što se izučava, kritički istražuje, i kao svaka filozofija utiče na razvoj mišljenja gde vas apsolutno ne obavezuje da je usvojite, a pri čemu svakako da nudi dosta smislenog da zapamtite. I karma svakako nije nešto što se koristi kad ustreba po ličnoj potrebi poput omekšivača za veš! Što se meditacije dalje tiče, one su provereni način isceljivanja, i ima na hiljade različitih meditativnih tehnika, ali prethodno čovek treba svest da probistri kako bi sve to imalo ikakvog značaja! Mora da zna u kakvom stvarno svetu živi, da isceljujući i uzvisujući svoj duh, i svoju svest, zna na čemu sve radi i još je važno da znate da duh i materija treba da su u balansu i oni jesu uvek – pa ne možete biti ruina spolja a prosvetljeni iznutra! To vala, ne biva! Na mnogim svojim spiritualnim avanturama vidjala sam ljude koji kao da su pobegli iz Kovačevićeve „Urnebesne tragedije“ , jer umesto da drugi vide sve zdraviju i svesnu osobu i bistru, vidiš muljavi talog ega koji samo gradi i gradi psihotičnu sumanutu ideju veličine:

I ovde bi u kontekstu „spiritualnog rada na sebi bez svesti“ i ideje veličine išao još jedan red dijaloga:

„Doktore, tužiću te kod Boga!“

Ima i onih koji kroz meditaciju beže, eskapizam od problema, antistres tehnika, oni nisu robovi ega, oni su često ubijeni u pojam i nikako da se osveste da je vreme za akciju a ne za spavanje. Oni ne žele da znaju, mnogo im je već i ovo što im se dešava i ne mogu da se suočavaju sa svojim životom. Svest nalaže preuzimanje odgovornosti za sebe, a to je njima vrlo teško pa ili odlažu ili prebacuju na druge. Njima meditacija dodje nešto kao zamena za sedative ili marihuanu.

I naravno da postoji mnogo onih o kojima ovde ne pričam. O ljudima kojima je meditacija izbor i koji znaju zašto baš ta i koje meditacija ne hendikepira već im i te kako pomaže u svakom smislu. Kad god legnete u šavasanu (a da i ne znate možda šta je šavasana) to je prirodna potreba našeg bića – jer smo svi mi nekada meditirali kroz naše pretke, to nije ništa toliko novo niti New Age. Deca meditiraju na jedan, mi imamo prirodne instinkte da sednemo u lotos, okrenemo dlanove na gore, sve je to u nama već kao znanje. Ali ako na to rešite da nakalemite još neke druge tehnike koje će vam dati odredjene titule (spiritualne činove, zvanja i sl) onda sve može lako kreći nizbrdo – u slučaju da ego prethodno niste dobro prodrmusali, svoje kanale pročistili, slojeve i slojeve prljavog iz sebe izbacili. A uptavo se to dešava. Iniciraju se ljudi masovno u iscelitelje a da sami nisu ni pola isceljeni, i onda sve to ode u pravcu u kome ne treba. Spiritualni put se kao i svaki put odvija u etapama. Svima koji tek kreću tim vodama uvek savetujem za početke knjigu Elizabet Hejč “Inicijacija”. Oni koji su dalje odmakli, ne trebaju moju preporuku. Oni su na Putu.

A Neptun već neko vreme plavi Ribama, ono što beše tajna eto gde isplivava na površinu, a onaj koji je budne svesti čekao vidi sad i veruje još više, još svesniji postaje. More nesvesnog to su Ribe, ali i skrivenog tajnog, pa kako je Neptun ušao u ovaj znak tako je krenula poplava informacija, Wikileaks, otkrivanje tajni, NLO se kao regularna vest pojavi na vestima, a niko ništa! Nit fascinacije, nit uzbudjenja… nit’ romori, nit’ govori. Sa vesti o NLO i novim virusima prelazimo na prodaju Telekoma, a onda dalje na blok reklama koji nam sugeriše koje lekove prvo da kupite i kako jedna devojčica od pet godina već ima svoju sobu, a ti sa svojih 35 još živiš kod mame?! I opet, niko ništa… Pa dobro onda, biće nam lako da vam zaplenimo reke, banje, da vam uvedemo zabranu na reprodukciju, da vas prašimo iz vazduha otrovima, da uvodimo taksu na traktore i onesposobljavamo ono malo zemljoradnika što još jedini poštuju zemlju dok ste je vi napustili i odavno zaboravili – pošto ste već dali dozvolu i niste reagovali ni na GMO, ni na Codex Allimentarius , da vam pričamo kako je radijacija usled Fukušime u stvari dobra stvar koja nam se dogodila!… ah da, vi ne verujete…  Kako se to dogodilo da toliko prestanete da verujete i budete ravnodušni? Možda astrologija zna…

Ne verujemo jer smo naučeni da verujemo u dobro.

Tako bi najkraće rečeno zvučala definicija. Intelektualci kao nosioci afirmacije svesti, ponajviše ne mogu da poveruju da će neko biti toliko zao, nehuman, loš prema ovoj planeti  i ljudima… al’ ajmo redom u ovo astro objašnjenje…

Moj pokojni deda, koji je za pasulj govorio „E da bog da iznikao i na kamenu!“, koji bi kada neko nešto nedovoljno razgovetno izusti podviknuo sa obaveznim mršticama na sitnom škorpionskom čelu: „Ne mrmljaj!“  i svaki vaš djed koji je bistra glava bila, teško da bi ikakvo nudjenje kapitalističkih lakoća života, mega obećanja, političkih dijareja pristao da čuje, a kamoli usvoji i u to poveruje. Koliko smo kad se setim samo, morali da ga teramo da uvede telefon… Nepromenljivost, i ‘šta mi fali ovako’, ovde ne idu iz skromnosti, već iz volje koja odbija lakoću kao da zna da je lakoća često neprijatelj duha, a nekada i zdravlja. Dok niste imali auto, imali ste jače noge i bolju cirkulaciju i manje kilograma… A u eri pre nego što su mediji stigli i  u svaku zabit, čovek je bio više nego medijalan dok bi mislio. Slušao je odjek sopstvenih misli, pitao se, sumnjao, grdio sebe samoga, merio, ispitivao. Taj čovek nije imao vremena da se pita otkud mu život  i gde je smisao – jer je rodjen sa znanjem o smislu rada, pravde, ispravnosti, truda, napora i željene nagrade kad za to dodje čas kao i mirom spram života – život ga nije plašio. Svi ti naši preci su baš zato koren svake naše duhovnosti i vere u život i čoveka.

Prvo pitanje o smislu ide iz ljudskog straha da život nema smisla. Naše babe nisu poznavale depresiju, to je već poznata stvar. Prvo je dakle čovek morao postati dovoljno depresivan da bi i život malo po malo gubio smisao, a odgovor na pitanje o smislu dobio na značaju, a onda i farmaceutska sila na bogatstvu. I tako, bez depresije i jasne ideje o tome zbog čega se rodio i zašto živi, čovek je radio, donosio svoje parče hleba, radjao decu, školovao ih ili ne, al pre svega učio onome što je on naučio od svojih, a oni opet od svojih – učio ih je da postanu ljudi. Najbitnija lekcija koja se prenosila kao nepisano i najstarije znanje je da čovek postane čovek i da ništa ne pada s neba, sve traži odredjeni napor.  Otuda i danas je ostalo ono kad nekome kažete „Daj, budi čovek!“ E vidite, na tog zaboravljenog iz predanja čoveka se misli, kome nisu bili potrebni ugovori – jer je bila dovoljna data reč. Sama činjenica da je danas reč najukaljenija i najlažnija, a kako obraza i obzira nema, nema ni čoveka, jasno je da čovek više nije Čovek. Ali intelektualci opet ne veruju, kažu, ’ovo je evolucija čoveka i više nije potrebno da se muči kad može drugačije’… Ah, intelektualac… O, koliko ega, sujete i zaslepljenosti u  tom jadnom čoveku živi… O, koliko potrebe da veruje pošto poto da je nešto dobro ne bi li opravdao sebe da je ispravan put po kome hoda… pa samim tim često, koliko samo nerazuma! Možete vi imati dobre automobile jer ste čovek 21. veka, al’ zaboravite li na svoje telo ono će vam se osvetiti ma koji vek da je.

Čovek je Čovek, i nekad i sad.Više nekad, nego sad.

A učen i bistar nije isto! Jer biti bistar – znači biti razuman, a biti obrazovan bez bistrine, znači uvek i značiće ’misliti tudjom glavom’, reprodukovati stečeno znanje iz knjiga bez kritičkog suda, ako bistrog razuma nema… Kaže Niče lepo u Zaratustri:

„Kao oni što stoje po sokaku i blenu u ljude koji prolaze mimo: tako i naučnici čekaju i blenu u misli koje su drugi smislili. Kad hoće da izgledaju mudri, mene podilazi jeza od njihovih malih izreka i istina: njihova mudrost ima često zadah kao da dolazi iz bare: i zaista vam kažem, ja sam već čuo i žabu da iz nje krekeće! Oni su dobri satovi: samo ih treba dobro naviti! Onda će tačno pokazati koliko je sati, i dići će uz to još i malu graju. I dok sam kod njih stanovao, stanovao sam nad njima. Zato me i omrzoše. Oni neće da dopuste da neko ide iznad njihovih glava i zato zaglušivaše odjek mojih koraka – a ponajgore su me do sad čuli oni koji su najučeniji. “

Ovo je esej o tome. O Merkuru, Jupiteru i Saturnu.

Šta je bitno Merkuru il’ Blizancima kako god da više volite, nego da ispipava ovaj svet, da ga spoznaje, da informaciju o svetu ljudima otkriva. Bez Merkura nema invencije, svrsishodnost je njegov glavni motiv, biti koristan i brz, spretan i olakšati sve ono što je teško. Ne bi bile otkrivene nikakve naprave savremenog doba, kao i ove 3D kamere koje sada mogu da vide naše energetsko polje o čemu sam baš juče čitala, da nema Merkura, jer samo on je taj koji veruje da je moguće napraviti baš sve! On je prakticizam na delu, ideju mu da Uran, genijalni metafizički um, ali bez Merkura nema spuštanja na pragmatičan nivo, i mnogo toga dobrog ne bi bilo da nema Merkura.. ali i mnogo toga lošeg. Jer Merkur emocije nema, on grižu savesti ne poznaje, njega moralnost ne zanima. Pa probajte da ga vidite kao ručice vešte što inventišu i crtaju, šrafe, smišljaju, kad odjednom ’hopla!’ platna kartica zamenjuje keš, pa kad čipove pravi, socijalne mreže… Da! On je stvorio internet kao i dimne signale što je njegov predak, stari Merkur, izmislio kao preteču komunikacije, a i golub pismonoša je njegovo maslo! Ali morate da shvatite da njega ne zanima da ikoga usreći ili unesreći. On je samo usredsredjen na stvaranje dok ne proradi, a kad proradi i kad to što je stvorio i napravio rukama svojim merkurijanskim odloži u muzej svojih trofeja gde su jedna do druge gromobran i pištolj, atomska bomba i pip kamera, GMO i džak genetski NEmodifikovanog semena koji se on prvi setio da sačuva iz ploda pa ponovo zasadi, on ide dalje, na sledeće. On je tu samo da stvara, da svrsishodan bude. Zbog toga baš njega arheolozi i nalaze kad iskopaju gradove, pa sve te šoljice, prvi toaleti, brushalteri egipćanki, vodovodni sistemi, sve je to Merkur iz vizije spustio u život i medj’ ljude. U našim životima on je taj koji nam kaže ka čemu ruku da pružimo kad kupujemo knjige ili časopise, on je taj koji kaže koji program tv da gledamo, koga da slušamo, i koga da upijamo, čije citate da pamtimo – jer niko ne upija kao Merkur. Znate ono, kada deca tek što su progovorila, pa papagajski ponavljaju za vama neke reči, a vi se slatko smejete jer su deca slatka, a onda za koji mesec počne da papagajski ponavlja reklamu koja se vrti na tv jer vi ne obraćate puno pažnje na to šta um dečiji prima. To je Merkur o kome se ovde radi. On je naš mehanizam memorisanja, na nivou kako svesnom tako i nesvesnom.  On se crta u astrologiji kao kružić koji kao da ima ’rogove’ a zapravo ja to vidim isključivo kao ’antenice’. Svako je od nas u neku ruku, programiran Merkurom. To je mehanizam u nama kao ljudima koji je autonoman i koji hvata, beleži i arhivira. Ako ne verujete meni, pitajte marketing menadžere, pa oni su omiljena deca Merkurova koji se sa njima veseli kad pevara uspe, kad trik vešt bude. Nema dete svest o svetu, ali ima i ono merkurove antene – pa ako vam se u kući sluša kvalitetna muzika što ne uništava sluh, dete će i bez horoskopa biti osetljivo kroz život na kreštave pevaljke, buku raštimovanih instrumenata i dreku na splavovima. A ako svakodnevno u kući pričate o evrima i generalno parama, on će naučiti da ’para vrti svet’. A ako ste u Americi gde deca provode 40 sati nedeljno pored tv, onda to izgleda ovako! Merkur je prvi smislio skripte, on je prvi tražio uvek lakše načine i brze da do cilja dodje, on je tvorac delivery usluga, plaćanja preko neta, svih sistemskih baza koje na svetu postoje. Od kada ustanemo ujutru mi se ne odvajamo od Merkura – telefoni, internet, paljenje cigarete upaljačem, prekidač za svetlo, vožnja auta, kačenje jakne o čiviluk, pritiskanje interfona, slanje mailova, listanje informacija iz novina koje je drugi Merkur za vas odabrao i odštampao, svaki onaj put kada kažete kolegi ’dodaj mi..’ to Merkur se raduje jer ste upravo kolegu učinili mašinom za dodavanje. On je sve, baš sve, i puštanje vode u toaletu, rezanje olovke, kozmetički tretmani, pribor za jelo, signalizacija u liftu, saobraćaju..  ma on je svuda, i sad vas gleda sa vašeg stola dok ovo čitate bilo kao pepeljara, naslov neke knjige ili pomagalo za vid – naočare. Ali je on i svaka mehanizmom uredjena neverbalna radnja – kada prosjak pruži ruku a vi se latite džepa, vaš refleks da uhvatite olovku koja pada sa stola, kada mačka stane kod vrata a vi se dignete sa kreveta da joj ih otvorite. Merkur je i svet informacija… neko veruje RTS, neko CNN, a neko Assangeu. Dakle, Merkur je tu da stvori, napravi, olakša, ubrza, informiše, učini svrsishodnim i da verbalno ali i neverbalno komunicira, najčešće kroz slike ili prikaze, ponašanja. A kako odredjuje svrsishodnost? E, tu leži zec, jer je ne odredjuje uopšte on. On je produžena ruka, aparat, a svrsishodnost i smisao i cilj toga što će Merkur dalje da ovaploti, ide od ostalih planeta, ponajviše Jupitera i Saturna..

Jupiter i Saturn, kada su udruženi – daju čoveka visokog čela, duha i morala. Ovo sa čelom naravno da nije nužno, al’ duh Jupiterski koji bi bez Saturna postao prepozitivni i licemeran, a opet dovoljno obrazovan da mu većina veruje, sad sa Saturnom kao da sa sobom svuda sudiju strogog vuče. I kada takav čovek postaje, onda njegove Merkurske ruke leče, reči kazuju istinu, onda njegovi izumi čovečanstvu služe. Al’ ajmo redom…

Jupiter je logika i savest, on je ideal u koji se veruje, on je – put! Pa kao što baš i jeste svaka magistrala i autoput, on je i u našem životu put, baš kao i znak Strelca ili 9. Kuća horoskopa. I to, Put našeg DUHA! Dovoljno plemenit da veruje u dobro više nego u zlo (koje ne razume u osnovi jer mu je Škorpion za ledjima u 12. Kući od njega) on je naše individualno ’vjeruju’ ono što ćemo na dalje smatrati ispravnim, dobrim, afirmativnim, plemenitim, pozitivnim, smislenim. Ali kada duh materijalistički prevlada, čiji je opet Jupiter tvorac, tad Jupiter novac postaje – gde umesto velikog duha i univerziteta niču veliki tržni centri kao moderne crkve duha al’ potrošačkog. Pa kako je duh uvek gladan – on ako ka istini koja oplemenjuje ne ide i ako to nije glad mudrosti, on biva gladan potrošačke groznice izazvane spektaklom kupovine kojoj se kao največi skorojević duha priklanja.

Ali bez onog primarnog duhovnog Jupitera nema ni univerziteta ni akademija ni muzeja ni pozorišta ni biblioteka ni intelektualca. Ali Jupiter nije izvor znanja, niti ijedne misli. On je razradjena misao nečija, produhovljena, izlogicirana, on je filozofija na jednu temu, on je potraga za rešenjem i opravdanjem. Jer On, Jupiter, je usvojena vrednost, on je savest po tom usvojenom vrednosnom sudu, on je sve ono što ste zato što je dobro usvojili, sve ono čemu su vas učili, a vi u to verovali (kao npr. Kad smo bili ponosni da dobijemo crvenu maramu – to je bio Jupiter i naša vera u to da tada činimo najsipravniju moguću stvar i da nema boljeg zadatka nego biti pionir). On je moralni sud, on je ego našeg duha koji što obrazovaniji postaje to pametniji izgleda i veće poštovanje kao znalac od ljudi stiče. Ali je to i duh svake epohe koja ima svoje ideale, filozofe, sisteme, svoje dobro koje uvodi u zakone – pa otuda ta lakoća menjanja. Danas verujemo u jedno, sutra u drugo.  I to još uvek ne znači da je primer onoga što kazuje i da on sam živi u skladu sa svojim verovanjima, odgovornostima i vrlinama. E tu je već neophodan – Saturn…

E zato je saradnja Merkura i Saturna – bistar um pa i da se nijedna škola nije završila, al’ taj seljak kod kog kupujete krompir reći će vam kakvu mudrost koja je bezvremena i koju mi zovemo – narodna mudrost, narodna medicina, narodno predanje i tako redom… Zato su Merkur/Saturn sve poslovice koje je narod bistar izmislio. To su sva znanja naših predaka koja su se prenosila od usta do usta, jer nije bilo Jupitera da izgradi škole i opismeni baš sve iz kuće. Nego najstariji ostaje da obradjuje zemlju, srednji sin na školu, a mladjeg videćemo… Ali i bez škole, mudrost tek dolazi sa Saturnom, koji je veliki istoričar i zapisničar života, ljudi, vremena. On je jedini video dovoljno patnje da može da napravi jasnu razliku izmedju dobra i zla. I samo on koji celokupnu i jasnu k’o dan predstavu o večnom vraćanju istog ima, danas se pojavljuje kao onaj koji najmudrije reči ljudima govori. On je tu bio i pre sto, hiljadu godina, sve je on video i ništa ga ne može iznenaditi ni uzdrmati njegovu hladnu volju i spokoj istrajnosti. Niti ga plaši što su ga izopštili iz kakvog udruženja naučnika jer nije hteo da potpiše saglasnost za koju smatra da je laž! I da, baš taj Saturn, samo ‘plutonizovan’ otkad je Pluton u Jarcu, a koji mu daje nesvakidašnju harizmu, kroz najstarije naše savremenike danas progovara i opominje:  Žak Fresko (93 god), Manfred Maks Nifa (79 god), Stefan Hesel (93 god).. i sigurno ih ima još, ali ni njihov životni vek nije neograničen. Ernesto Sabato, još jedan od tih mudrih staraca, nedavno nas je napustio u svojoj 99. godini! Falilo mu je samo dva meseca da napuni 100!

(kliknite na sliku ako hoćete da pročitate deo iz Sabatovog dnevnika “Pre kraja”)

A šta je jedini Jupiterov zadatak bio nego da prepozna dobro, otkrije vrednost, osvetli istinu i da je pošalje u svet. Šta drugo nego da distribuira mudrost. Jer, niko se nije divio i poštovao Saturna kao Jupiter, niko nije Saturnove reči do kuće ponavljao da ih ne zaboravi kao Jupiter. Niko danas ne pati više od Jupitera kada čuje kako je rodna kuća nekog velikog  čoveka srušena, niko ne oseća sramotu više od Jupitera kada pročita kako se neko sprda sa Njegošem. Na Jupiteru je samo bilo da svojim duhom prepozna vrednost i tvrdu istinu Saturnovih misli pa da gotovo tužan postane pomislivši samo da ta mudrost može otići u nepovrat zaborava.  Ali škole su ga zvale, putevi vodili… morao je jednom otići daleko od Saturna. Nalazio je Jupiter dobrog u ovom novom svetu, entuzijazam ga je vodio od Maharišija i meditacija do krstarenja Nilom, piramida, kockarnica Las Vegasa, univerziteta raznih. Upoznavao je svet, prihvatao vere, nove filozofije, ali nije zaboravljao na Saturna koga je uvek od svih više poštovao. Da nije bilo njega, mislio je, ja nikada ne bih postao Čovek, i ne bih umeo da razlikujem dobro i zlo, ja – lakom na avanturu, bez tog Saturna ne bih umeo da budem kadar da podjednako poštujem sve ljude, da mogu biti isti i sa prosjacima i sa kraljevima. Moja dobrota ne bi bila uzvišena, već bih za svako dobro tražio oreole i aplauze... I samo zbog njega se jednoga dana vratio kada je čuo da je stari Saturn umro. Vratio se da do kraja svog života priča drugima o Saturnu, o vrlini koja spašava i uzvisuje, o odricanju i kategoričnoj nepromenljivosti čak i onda kada su mu nudili tri put lakši život a zauzvrat tražili da malo bar popusti.

Ali onda su prošle godine, i došao je neki nov Jupiter. Na Saturna koji je kritički i sa sumnjom čoveka posmatrao, koji je kao vrline smatrao stid, poštovanje, istrajnost, predanost i zahtevao da čovek sad primer toga što misli bude, na njega ovaj Jupiter mladi zaboravlja. On ne uči više od Saturna, već od silnih Jupitera što se namnožili, pa eto blogera milion od kojih svaki neku svoju politiku vodi, ideologiju sprovodi, plasira istine u koje veruje i teoriju raspiruje – jer svaki od njih jedan Jupiter  jeste danas. I svako od nas kad svoj komentar negde javno ostavlja i mišljenje iznosi, kad drži lekcije – opet je tad Jupiter.  I dok gledamo sve ove novopečene univerzitete, privatne dabome, gde i poneki neznalica diplomu nosi pod miškom, opet gledamo Jupitera! A sve je to Jupiter novog doba, i njegova kazna, njegov lični strašni sud jer je zaboravio na Saturna kome sve na ovom svetu od prvog slova do najmudrije misli i istine – duguje! Da nije zaboravio – bilo bi ga sramota da uzme diplomu koju zna da nije zaslužio. I tada bi pre rekao ’ne znam’ kad ne zna, sačuvao svoju veru i viziju lako jer kad je duh hrabar nema licemerja ni trgovine. Al’ kako je ovo Jupiterijansko Novo doba, on tvorac kapitalizma i liberalnih ideja nad kojima je izgubio kontrolu, sada kroji naše sudbine, pun licemernih zamerki kad se neko usprotivi i nazove ga oportunistom – jer nema Saturna da uz njega ide, i to je najtužnija istina…  Više Saturna gotovo da nema, kao da polako iščezava sa svetske pozornice, spomenici mudrosti se ruše, a oni živi najmudriji su i najstariji i ne mogu ni oni živeti večno. Pa što je manje Saturna da opomene, Jupiter sve veće greške pravi. Trči i nove religije stvara, prezauzet, nema vremena da odveze majku kod lekara, nema kad od silnih bespametnih knjiga da odštampa Njegoša i Andrića, nema kad da se prekrsti, još i gore – eto ga gde stid oseća ako bi to uradio, ako bi ne daj bože koristio ćirilicu, jer je u medjuvremenu postao kosmopolita, liberalni kapitalista, on – znanjce u pelenama, koje je na korene korena zaboravio. Ne daj bože da ga ovi sa proEU foruma i sajtova uhvate gde pominje pravoslavlje, al kad se ikonica Sv. Petke slučajno obori sa police, eto ga gde trči da je digne pa je usput i ljubi.. za svaki slučaj! Licemerje jadno, najviše u Jupiteru živi.

E zato su intelektualci bez mudrosti oni koji nas vode svih ovih godina ka provalijama raznim, jer oni samo misle da umeju da misle. Pa iako su se izborili za Slobodu i pravo na mišljenje, već se vide posledice toga gde i neznalice i oni koji ni ne umeju da misle – pišu članke, knjige, jer može im se, te iznose sudove o (nekad čak!) onima što u sebi mudrost nose, al’ i skromnost ega što za ovo novo doba nikako ne ide. Ekspanzija, hiperprodukcija, multikorporacija – sve su to Jupiterovi termini, njegova prekomernost, nezaustavljivost da nabuja, uveća, namnoži i prevrši sve mere do gotovo propasti – onda kad Saturna ne vidi.

Saturn više nije Saturn onaj Jarčevski, neumoljivi i mudri što životinjama više no ljudima veruje gledajući šta se oko njega dešavalo. Pluton, kako je ušao u Saturnov znak, u znak Jarca, on mu je dao jednu sasvim novu moć.  Moć najstrožeg sudije, koji iz ove astrološke slike na ispijenog duha liči. I ko bi to mogao biti nego odrazi naših predaka iz najdubljeg nesvesnog. Geni najstarihih nasledja što u nama i dalje žive uprkos optimizmu Jupitera koji u božanstveno lak život hoće da veruje ili da uči i podučava druge, a da pre svega moralno strog prema sebi i odgovoran nije postao.

Pluton u Jarcu kojim vlada Saturn, jeste krivica duboko pohranjena u nama svima, i kolektivno i individualno za svako okretanje ledja poreklu, precima, korenima, za svaku izdaju žive mudrosti koja je iz neumoljive volje nastala. I ne razara Pluton čoveka, već sam čovek sebe sada hoće da surovo kazni. Ovo je arhetipska i najstarija slika zločina i kazne. Zato dok nije kasno, i pogotovo što će Pluton tek sa Neptunom da pravi dobre aspekte na nebu, koje molitvu uslišuju i gde je lečenje molitvom moguće, verom, čistom al’ najdubljom istinom jer Jarac traži delo, da vidi da čovek živi ono u šta veruje – pa će svako bukvalno dobiti od života pravu materijalizaciju svojih činjenja i nečinjenja, koja zahteva pokajanje i priznanje sopstvene slabosti i neznanja. Ubio bi Pluton Saturna lako da je ovo reč o njihovom medjusobnom aspektu. Ali ovde Pluton Saturnu baš novu snagu daje, no tek pošto ga dobro izmuči, razboli, ostavi na cedilu da se cedi… A sve zato što mnogi neće i dalje da se zagledaju u sebe i čuju urlik duše koja se trese u grozničavom strahu jer više ne zna da li veruje u dobro ili je zlo samo dobilo lice dobra. Pa nesvesna toga da nužno priziva iskustvo lične patnje ne bi li joj mudrosti vrlinu vratilo… Strah, pa potom krivica, i na kraju kazna i spas – a nekome nagrada, ako je unapred godinama otplaćivao sve svoje dugove. Jer ovo je astrološka slika smrtne (PL) ozbiljnosti (SA), a nikako površnosti i opuštanja, i slika jedne generalske odgovornosti, energične upornosti, i nikad neumoljivije rešenosti da se opstane pa makar čovek na kraju ostao i sam, ali u miru svoga duha, psihički nadstvarno jak, dok gleda druge kako iz straha u depresije i psihoze idu, dok i dalje izbegavaju da ulažu u zdravlje svoje i svojih bližnjih (što je ultimativno sada sa Plutonom u Jarcu).

I nije ovo konzervativističko doba koje dolazi, već oživljavanje Čoveka i uzvisivanje (Jarac je Zenit, prirodna deseta kuća, najuzvišenija) najstarijih mudrosti i njihovo neizostavno sprovodjenje i materijalizovanje u dela koja će kao i uvek do sad, zaseniti svet i polako preokretati žrvanj u drugom smeru – na silu, Plutonovski, te vaskrsnuti Saturna u svakome od nas – kome od postanka sveta dugujemo ama baš, sve!

…čuje se zvuk koji podseća na huk,

iz dubina šuma ruši se stablo po stablo.

Ovo ne sme biti KRAJ!

“YOU HAVE NO VALUES. WITH YOU IT’S ALL: NIHILISM, CYNISM, SARCASM AND ORGASM!”

– Deconstructing Harry (movie)

“MIRKO: Zaveži, deda! Mi moramo osvojiti svetsko tržište! Mi moramo imati veći profit od najvećih tvornica automobila! Smrt je jedini siguran i večiti posao! Sve može da izumre i da nestane, jedino će smrt večito biti živa i besmrtna! Iz godine u godinu, budućnost smrti je sve perspektivnija! Drugovi i drugarice…
AKSENTIJE: Bez drugarica. One su pokojne.
MIRKO: Ma nemoj da me prekidaš!
LAKI: Deda!
MILUTIN: Tata, udariću te.
BILI PITON: Dozovlite mu da rekne mudre reči.
AKSENTIJE: Duboko se izvinjavam.
MIRKO: Vi vidite, niste ćoravi, koliko ljudi gine u svetu, po raznim ratištima. Vi vidite koliko ljudi umire od raznih bolesti i od gladi! Mi se moramo probiti i sve te ljude uzeti pod svoje! Dosta je bilo sitnih poslova u Beogradu! Mi smo prevazišli ovaj grad i ovu zemlju! Mi smo sposobni da sahranimo ceo svet! Došao je pravi trenutak za veliki svetski posao!
PRISUTNI: Živeo!!!”

Dušan Kovačević – Maratonci trče počasni krug

Ivan Akimov

Ličim na kralja zemlje gde kiša stalno pada,

bogata a nemoćna, već prastara a mlada.
Što, prezirući naklon vaspitača mu smernih,
čami kraj svojih pasa kao kraj drugih zveri.
Ništa da razgali, ni divljač, ni sokoli,
ni umirući narod što pod balkonom moli dragog lakrdijaša.
Ni balada ni slika ne vedri više čelo tog teškog bolesnika;

postelja mu krinom kićena grobnicom da bude,
a gospe od ukrasa, što svakog kneza bude,
ne znaju kako da se bestidnije obuku,
da tom kosturu mladom bar osmeh izvuku.
Ni prvi alhemičar ne uspe da izluči

iz njegova bića tu boljku koja ga muči,
ni kupanjem u krvi, što su Rimljani znali

i silnici kada ih staračka nemoć svali,
ne zagreju tu lešinu otupelu od sete,
čijim žilama struji zelena voda Lete.

Splin – Šarl Bodler

__________________________

pakao je sagrađen
komad po komad
cigla po ciglu
oko
tebe.
to je postepen,
a ne brz
proces.

mi gradimo svoj
sopstveni
inferno,
a krivimo
druge.

ali pakao je
pakao.

moj pakao i
tvoj
pakao.

naš
pakao.

pakao, pakao,
pakao.

pesma o
paklu.

obuvanje
cipela
ujutro.
pakao.

“Mephistopheles” by Mark Matveevich Antokolsky (1843-1902)

“When you return I am going to give you one literary fuck fest – that means fucking and talking and talking and talking and fucking. Anais, I am going to open your very groins. God forgive me if this letter is ever opened by mistake. I can’t help it. I want you. I love you. You’re food and drink to me, the whole bloody machinery as it were. Lying on top of you is one thing, but getting close to you is another. I feel close to you, one with you, you’re mine whether it is acknowledged or not. Every day I wait now is torture. I am counting them slowly, painfully. But make it as soon as you can. I need you. God, I want to see you in Louveciennes, see you in that golden light of the window, in your Nile green dress and your face pale, a frozen pallor as of the night of the concert. I love you as you are. I love your loins, the golden pallor, the slope of your ass, the warmth inside you, the juices of you. Anais, I love you so much, so much! I am getting tongue-tied. I am sitting here writing you with the termendous erection. I can feel your soft mouth closing over me, your leg clutching me tight, see you again in the kitchen here lifting your dress and sitting on top of me and the chair riding around over the kitchen floor, going thump, thump.”

An Excerpt from a Third Letter from Henry Miller to Anais Nin

“EVERY ACT OF CREATION IS FIRST AN ACT OF DESTRUCTION.”

Rosemary Woodhouse: Oh, God!
Roman Castevet: God is dead! Satan lives!

(“Rozmarina beba”)

Saturn u Škorpionu sinema: “Majstor i Margarita”, “Angel’s Heart”, “Possession” (1981), “Deveta kapija”, “Veštice iz Istvika”, “Omen (Predskazanje)” (1972), “Djavolji advokat”, svi mitološki (“Borba titana”, “Immortals”…), “Oni žive” i drugi filmovi sa zombijima, “Egzorcist” i svi sa duhovima, kao i “4th Kind”, “Alien”, “Hellraiser”…

Lako je prihvatiti sopstveno Dobro. Možemo li prihvatiti sopstveno Zlo? Videti ga? Ili je licemerje obećana zemlja. “What is light without dark? What are you without me? I am the part of you… we are borthers, eternal!”

You are personally responsible for becoming more ethical than the society you grew up in. –

VUK – Miroslav Antić

“Rusaljke”

“Maybe this world is another planet’s hell.”

– Aldous Huxley

Theodore: Sometimes I think I have felt everything I’m ever gonna feel. And from here on out, I’m not gonna feel anything new. Just lesser versions of what I’ve already felt. (Her)